Jump to content

Ото Нерц — разлика између измена

759 бајтова уклоњено ,  пре 9 месеци
м
нема резимеа измене
м
ознака: уређивање извора (2017)
м
ознака: уређивање извора (2017)
Проширио је репрезентацију и довео неколико талената попут [[Ернст Куцор|Ернста Куцора]], [[Фриц Сзепан|Фрица Сзепана]] и [[Паул Јанес|Паул Јанеса]]. Његов труд и рад се показао већ током [[1929]]. када је репрезентација остала непоражена са четири побједе и једним ремијем. Њемачка није наступала на првом [[Светско првенство у фудбалу 1930.|Свјетском првенству 1930.]] у Уругвају, иако је позвана. Већ на наредном турниту у Италији [[1934]]. Њемачка репрезентација је већ посједовала квалитет. Услиједиле су побједе над [[Белгија|Белгијом]] и [[Шведска|Шведском]], полуфинални пораз од Чехословачке и на крају тријумф над Аустријанцима у борби за треће мјесто. Ово је био најбољи међународни наступ Њемачке све до [[Светско првенство у фудбалу 1954.|Свјетског првенства 1954.]] године и доприњео је популарности овог спорта у Њемачкој.
 
Доласком на власт нациста Нерц се политички преорјентисао. Првобитно је био члан [[Социјалдемократска партија Немачке|СДП]] (1919. до 1933.), а након смјене власти [[1933]]. придружује се [[Штурмабтајлунг|СА]], да би од 1. маја [[1937]]. биопостао члан [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]].<ref>{{Cite book|title=Tor!: The Story of German Football|last=Hesse-Lichtenberger|first=Ulrich|publisher=WSC Books Limited|year=2003.|isbn=|location=London|pages=}}</ref> Иако је за себе говорио да је "интерно политички незаинтересован", као "Рајхстренер" пишући колумне у једном берлинском листу открио је свој [[Антисемитизам|антисемитски]] став. Његови чланци су обиловали тезама против [[Јевреји|Јевреја]] у спорту. Његов успјех на Свјетском првенству 1934. и његово чланство у нацистичкој странци значили су и висока очекивања које су имали у врху државе од Нерцовог тима на [[Летње олимпијске игре 1936.|Олимпијским играма 1936]]. у Берлину.
 
У првој утакмици Њемачка је декласирала [[Луксембург]] са 9:0. Челници Фудбалског савеза увјерени у моћ екипе дозволили су себи да меч друге рунде против [[Норвешка|Норвешке]] у госте позову [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] и његове најближе сараднике. Међу 55.000 гледалаца у Берлину били су још [[Херман Геринг|Херман Геринг,]] [[Јозеф Гебелс]] и [[Рудолф Хес]]. Њемачка је примила први гол у 4. минуту. Десетак минута пре краја Норвежани су другим голом потврдили тријумф. Наводно је Хитлер био толико љут због пораза да је желио да стреља Нерца. Све се завршило тако што је Нерц разријешен дужности. У аманет свом куму, највећем пријатељу и дотадашњем помоћнику и насљеднику [[Сеп Хербергер|Сепу Хербергеру]] упутио је писмо: ''Драги Сеп, верујем да знаш да је селекторска функција институција. Ја сам се повукао на вријеме. Није тачно да сам отишао због преоптерећености. Нису ми више давали одрешене руке. Мораш сам да знаш када треба да се повучеш. Тако ћеш штитити ту важну позицију. До тада, настави да унапређујеш фудбалску репрезентацију Њемачке''.<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/institucija-selektor-mi-nemci-61-10-oto-sep-i-batric-iz-barande-a-sve-zbog-joakima-leva/140741|title=Institucija selektor! Mi – Nemci 61:10! Oto, Sep i Batrić iz Barande. A sve zbog Joakima Leva...|last=|first=|date=13. 7. 2016.|website=mozzartsport.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 6. 2020.}}</ref>
 
Након отпуштања са мјеста селектора, Нерц је преузео административну и тренерску позицију у фудбалском савезу Берлина. Због чланства у нацистичкој странци, ухапшенХерберг је каона ратнидужност заробљеникселектора наконРајха [[Биткаступио за2. Берлин|биткеновембра за1936. Берлин]]Ипак, а каснијеНерц је интернирани удаље [[логоростао Захсенхаузен]];уз послијенационални четиритим годинесарађујући затвораса умроХербергом. Био је [[18.професор април|18.на априла]]Универзитету [[1949]],за афизичко сахрањенваспитање и објавио је унеколико масовнојпубликације гробницииз наобласти местуспортске логоранауке.
 
Због чланства у нацистичкој странци, ухапшен је као ратни заробљеник након [[Битка за Берлин|битке за Берлин]], а касније је интерниран у [[логор Захсенхаузен]]; послије четири године затвора умро је [[18. април|18. априла]] [[1949]], а сахрањен је у масовној гробници на месту логора.
 
 
2. новембра 1936. Хербергер је коначно постављен за тренера Реицха, а Нерз "судијом за национални тим". Тако је Нерз не само сарађивао са Хербергером, [2] [3], већ је остао његов надређени све до пред Светски куп 1938. [4] Недавно су га у трговачкој штампи помињали и препознали као "шефа немачког националног тима", [5] Нерз је ту функцију обављао до маја 1938. године. Недуго затим, преузео је професуру на немачком Универзитету за физички одгој и постао његов директор. Објавио је неколико публикација из спортске науке. По завршетку Другог светског рата, Црвена армија је ухапсила Црвену армију у јулу 1945. и одвела је у Специјални логор бр. 3 Берлин-Хохенсцхонхаусен. Одатле је превезен 16. октобра 1946. у специјални логор 7 у Сацхсенхаусену, где је умро 19. априла 1949 [6] од менингитиса.
 
==Литература==