Зима — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{друго значење|град у Русији|[[Зима (град)]]}} |
{{друго значење|град у Русији|[[Зима (град)]]}} |
||
[[Датотека:Windbuchencom.jpg|мини|250п|У многим деловима света, зима се повезује са снегом.]] |
[[Датотека:Windbuchencom.jpg|мини|250п|У многим деловима света, зима се повезује са снегом.]] |
||
[[Датотека:Kot w zimie.jpg|thumb|250px|]] |
|||
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.<ref>{{cite web |title=Godišnja doba – Opšte obrazovanje |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/geografija/godisnja-doba/ |website=Opšte obrazovanje |accessdate=27. 3. 2020}}</ref> |
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.<ref>{{cite web |title=Godišnja doba – Opšte obrazovanje |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/geografija/godisnja-doba/ |website=Opšte obrazovanje |accessdate=27. 3. 2020}}</ref> |
||
Верзија на датум 1. јул 2020. у 22:35
Зима је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра, цео јануар, фебруар и део марта, а на јужној Земљиној полулопти део јуна, цео јул, август и део септембра. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.[1]
Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.[2]
Спољашње везе
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Новости на Викиновостима
Подаци на Википодацима- „Животиње и биљке зими у Финској“, Northern Nature Project
- Мит о годишњим добима америчких домородаца, Zion Natural History Association
Референце
- ^ „Godišnja doba – Opšte obrazovanje”. Opšte obrazovanje. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Learn About Winter | Elementary Science Lesson | K-6”. Home Science Tools. 7. 11. 2016. Приступљено 27. 3. 2020.
