1. новембар

1. новембар (1.11.) је 305. дан године по грегоријанском календару (306. у преступној години). До краја године има још 60 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 79 — Ерупција вулкана Везув.
• 1501 — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу.
• 1509 — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.
• 1688 — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.
• 1755 — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.
• 1755 — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци.
• 1886 — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893.
• 1918 —
  • Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд.
  • Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих.
• 1928 — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.
• 1936 — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.
• 1944 —
  • Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину.
  • Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату.
• 1945 — Уједињено Краљевство саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.
• 1946 —
  • Карол Војтила постао је каплан.
  • Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ.
• 1952 — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.
• 1954 — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.
• 1956 — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.
• 1963 — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну.
• 1964 — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.
• 1981 — Антигва и Барбуда је добила независност.
• 1987 — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.
• 1993 — Настала је Европска унија.
• 1995 — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.
• 1998 — Основан је Европски суд за људска права.
• 2000 —
  • Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом.
  • Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.
• 2001 — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.
• 2003 — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004.
• 2004 — Пољска је постала пуноправна чланица Европола.
• 2007 — Отворен је Делта сити у Београду.

Рођења

• 1500 — Бенвенуто Челини, италијански вајар, златар и писац. († 1571)
• 1829 — Свети Јован Кронштатски, руски православни свештеник и теолог. († 1908)
• 1855 — Гвидо Адлер, аустријски музиколог. († 1941)
• 1880 — Алфред Вегенер, немачки метеролог и геолог. († 1930)
• 1923 — Гордон Руперт Диксон, канадски писац. († 2001)
• 1923 — Викторија де лос Анхелес, шпанска оперска певачица. († 2005)
• 1924 — Сулејман Демирел, турски политичар и државник, 9. председник Турске (1993—2000). († 2015)
• 1924 — Богољуб Станковић, српски математичар и академик. († 2018)
• 1931 — Густав Земла, пољски вајар.
• 1940 — Гојко Ђого, српски песник и писац.
• 1942 — Лари Флинт, амерички издавач.
• 1943 — Љиљана Седлар, српска глумица.
• 1950 — Роберт Б. Лафлин, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1998).
• 1952 — Бора Ђорђевић, српски музичар и песник.
• 1952 — Змаго Сагадин, словеначки кошаркашки тренер.
• 1954 — Мирослав Лекић, српски редитељ.
• 1962 — Ентони Кидис, енглески музичар и глумац, најпознатији као фронтмен и певач групе Red Hot Chili Peppers.
• 1970 — Ерик Сполстра, амерички кошаркашки тренер.
• 1970 — Игор Цвитановић, хрватски фудбалер.
• 1972 — Тони Колет, аустралијска глумица и музичарка.
• 1973 — Ајшварија Рај, индијска глумица и модел, Мис света 1994. године.
• 1979 — Милан Дудић, српски фудбалер.
• 1979 — Дарјуш Лавринович, литвански кошаркаш.
• 1979 — Кшиштоф Лавринович, литвански кошаркаш.
• 1980 — Бојан Крстовић, српски кошаркаш.
• 1981 — Тијана Богићевић, српска певачица.
• 1983 — Јелена Томашевић, српска певачица.
• 1984 — Милош Красић, српски фудбалер.
• 1984 — Савио Оливеира до Вале, бразилски фудбалер.
• 1984 — Наталија Тена, енглеска глумица и музичарка.
• 1987 — Илеана Де Круз, индијска глумица и модел.
• 1988 — Кино Колом, шпански кошаркаш.
• 1989 — Михаил Дудаш, српски атлетичар.
• 1991 — Нађа Нинковић, српска одбојкашица.
• 1991 — Лангстон Хол, амерички кошаркаш.
• 1992 — Филип Костић, српски фудбалер.
• 1996 — Лил Пип, амерички хип хоп музичар и модел. († 2017)
• 1999 — Бади Хандлсон, амерички глумац.
• 2000 — Џозефина Зец, хрватско-америчка певачица.

Смрти

• 1496 — Филип Калимах, италијански хуманиста и писац. (* 1437)
• 1700. − Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбург
• 1893 — Јан Матејко, пољски сликар. (* 1838)
• 1894 — Александар III Александрович, цар Русије. (* 1845)
• 1903 — Теодор Момсен, историчар, песник и немачки правник. (* 1817)
• 1907 — Алфред Жари, француски песник и писац. (* 1873)
• 1932 — Тадеуш Маковски, пољски сликар. (* 1882)
• 1937 — Милан Горкић, алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године.
• 1956 — Пјетро Бадољо, италијански војсковођа и политичар. (* 1871)
• 1971 — Јадвига Смосарска, пољска глумица. (* 1898)
• 1972 — Езра Поунд, амерички песник. (* 1885)
• 1972 — Гертруд вон Ле Форт, немачка списатељица. (* 1876)
• 2000 — Стивен Рансиман, британски историчар (* 1903).
• 2003 — Хенрик Махалица, пољски глумац. (* 1930)
• 2008 — Има Сумак, перуанска певачица. (* 1922)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети пророк Јоил
  • Преподобни Прохор Пчињски
  • Јован Рилски
• Римокатоличка црква данас слави -
  • Дан Свих Светих
• Алжир - Празник револуције (народни празник)
• Антигва и Барбуда - Празник Независности (народни празник)
• Британска Девичанска Острва - Дан слободе

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума