Сталактит — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Labeled speleothems.jpg|мини|301x301пискел|Шест најзаступљенијих форми сталактита.]] |
[[Датотека:Labeled speleothems.jpg|мини|301x301пискел|Шест најзаступљенијих форми сталактита.]] |
||
'''Сталактити''' ( |
'''Сталактити''' ({{јез-грч|Σταλακτιτης}}, stalaktites — капљење) [[пећина|пећински]] су купасти провидни шиљкови који висе са плафона (или зидова) пећине. Сталактити се састоје од [[Калцијум-карбонат|калцијум-карбоната]] (CaCO<sub>3</sub>) и налазе се у пећинама које су изграђене од минералног [[Кречњак|кречњака]]. |
||
== Како настају сталактити? == |
== Како настају сталактити? == |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{ |
{{извори}} |
||
==Спољашње везе== |
==Спољашње везе== |
||
* [https://www.youtube.com/watch?v=0aSy5e8piwg Човек и камен: Рајкова пећина - сталактит (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] |
* [https://www.youtube.com/watch?v=0aSy5e8piwg Човек и камен: Рајкова пећина - сталактит (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] |
||
[[Категорија:Спелеологија]] |
[[Категорија:Спелеологија]] |
Верзија на датум 8. август 2020. у 08:27
Сталактити (грч. Σταλακτιτης, stalaktites — капљење) пећински су купасти провидни шиљкови који висе са плафона (или зидова) пећине. Сталактити се састоје од калцијум-карбоната (CaCO3) и налазе се у пећинама које су изграђене од минералног кречњака.
Како настају сталактити?
Калцијум-карбонат се лако раствара у води, а поготово уколико је она кисела, као што је случај са кишом. Наиме, док капи воде падају са облака ка Земљи, у њима се раствара мало угљен-диоксида из ваздуха. Молекули угљен-диоксида у води стварају веома слабу угљену киселину, тако да су капи кише увек благо киселе.
Киша која пада на Земљу пролази кроз земљани слој, креће се кроз шупљине у стенама и отиче у подземне воде. Ове, подземне воде можемо да приметимо уколико ископамо бунар. Подземне воде ће се сливати ка области нижег притиска као што је бунар и ми ћемо моћи да пунимо кофе са водом из њега. Пошто је киша благо кисела, иста ова особина важи и за подземне воде, као и за све воде које теку кроз ваздух који увек садржи угљен-диоксид. Проласком поред кречњачких стена, ова вода у себи раствара малу количину калцијум-карбоната.
Током више милиона година, ове подземне воде мало по мало могу растворити толико кречњака од стена поред којих теку да формирају шупљине које постепено почињу да образују велике пећине. У већ формираним пећинама, подземне воде које капљу са њеног врха, таложиће мало раствореног калцијум карбоната тако да мале наслаге почињу да се појављују.[1]
Најдужи сталактит на свету је у пећини Грута Реи до Мато у Бразилу. Дугачак је 20 метара. Други познати сталактит налази се у пећини Каунти Клер у Ирској.
Референце
- ^ „Šta su to stalaktiti i stalagmiti?”. Sveznan. 17. 11. 2015. Приступљено 3. 8. 2019.