Александар Станојевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Поништена измена бр. 23326855 корисника 109.93.109.193 (разговор)
ознака: поништење
Ред 24: Ред 24:
| репрезентација_(име) = Југославија до 16<ref name="Tempo">Д. Колашинац (Темпо) (1990-05-13). „Од сутра наши фудбалери - кадети учествују на Европском првенству у ДР Немачкој“.</ref>
| репрезентација_(име) = Југославија до 16<ref name="Tempo">Д. Колашинац (Темпо) (1990-05-13). „Од сутра наши фудбалери - кадети учествују на Европском првенству у ДР Немачкој“.</ref>
| репрезентација_(голови) =
| репрезентација_(голови) =
| тренерске_године = <br /><br />2006<br />2007<br />2007—2008<br />2008—2010<br />2010—2012<br />2012<br />2013<br /> 2014<br />2015—2016<br />2017<br />2018<br />2019<br/>2020—данас
| тренерске_године = <br /><br />2006<br />2007<br />2007—2008<br />2008—2010<br />2010—2012<br />2012<br />2013<br /> 2014<br />2015—2016<br />2017<br />2018<br />2019
| тренерски_клубови = [[ОФК Београд]] (млади)<br />[[ОФК Београд]] (помоћник)<br />[[ФК Срем Сремска Митровица|Срем]]<br />[[ФК Партизан|Партизан]] (помоћник)<br />[[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] (помоћник)<br />[[Фудбалска репрезентација Србије до 19. године|Србија до 19]]<br />[[ФК Партизан|Партизан]]<br />[[ФК Далијен Аербин|Далијен Аербин]]<br /> [[ФК Пекинг Гуан|Пекинг Гуан]]<br /> [[ФК Макаби Хаифа|Макаби Хаифа]]<br /> [[ФК Пекинг Ентерпрајз|Пекинг Ентерпрајз]] <br />[[ФК ПАОК|ПАОК]] <br />[[ФК Ал Кадисија|Ал Кадисија]] <br />[[ФК Пекинг Рене|Пекинг Рене]]<br/>[[ФК Партизан|Партизан]]
| тренерски_клубови = [[ОФК Београд]] (млади)<br />[[ОФК Београд]] (помоћник)<br />[[ФК Срем Сремска Митровица|Срем]]<br />[[ФК Партизан|Партизан]] (помоћник)<br />[[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] (помоћник)<br />[[Фудбалска репрезентација Србије до 19. године|Србија до 19]]<br />[[ФК Партизан|Партизан]]<br />[[ФК Далијен Аербин|Далијен Аербин]]<br /> [[ФК Пекинг Гуан|Пекинг Гуан]]<br /> [[ФК Макаби Хаифа|Макаби Хаифа]]<br /> [[ФК Пекинг Ентерпрајз|Пекинг Ентерпрајз]] <br />[[ФК ПАОК|ПАОК]] <br />[[ФК Ал Кадисија|Ал Кадисија]] <br />[[ФК Пекинг Рене|Пекинг Рене]]
| актуелизовано1_(датум) =
| актуелизовано1_(датум) =
| актуелизовано2_(датум) =
| актуелизовано2_(датум) =

Верзија на датум 1. септембар 2020. у 15:33

Александар Станојевић
Лични подаци
Пуно име Александар Станојевић
Датум рођења (1973-10-28)28. октобар 1973. (50 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,81 m
Позиција одбрамбени / везни
Јуниорска каријера
1988—1993 Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1993—1995
1995—1996
1996—1997
1997—1999
1999—2001
2001—2002
2002—2003		 Обилић
Мајорка
Обилић
ОФК Београд
Партизан
ОФК Београд
Видеотон		 -
5
-
40
38
-
14		 (-)
(0)
(-)
(2)
(0)
(-)
(0)
Репрезентативна каријера
1988—1990 Југославија до 16[1]
Тренерска каријера


2006
2007
2007—2008
2008—2010
2010—2012
2012
2013
2014
2015—2016
2017
2018
2019		 ОФК Београд (млади)
ОФК Београд (помоћник)
Срем
Партизан (помоћник)
Србија (помоћник)
Србија до 19
Партизан
Далијен Аербин
Пекинг Гуан
Макаби Хаифа
Пекинг Ентерпрајз
ПАОК
Ал Кадисија
Пекинг Рене

Александар Станојевић (Београд, 28. октобар 1973) је бивши српски фудбалер, а данас фудбалски тренер.

Играчка каријера

Станојевић је рођен у Београду, на Лиону.[2] Прошао је све млађе категорије Партизана. Након тога игра у Обилићу да би 1995. отишао у Мајорку, где је одиграо једну сезону, пре него што се 1996. вратио у Обилић. Наредне 1997. године прелази у ОФК Београд, где је остао две сезоне. Током 1999. се враћа у Партизан, где је претходно играо у млађим категоријама, а са црно-белима је освојио национални куп 2001. године. За први тим је одиграо 116 утакмица и постигао један гол. Сезону 2001/02. провео је у ОФК Београду, а 2002. одлази у мађарски Видеотон, где и завршава играчку каријеру 2003. године.

Тренерска каријера

Тренерску каријеру, Станојевић је почео у ОФК Београду где је био помоћник шефа струке а поред тога је тренирао и млађе категорије. Након тога је наставио тренерску каријеру у Срему из Сремске Митровице као шеф стручног штаба. Године 2007. долази у Партизан, тада као асистент Мирославу Ђукићу. Станојевић је Ђукићу био помоћник и у сениорској репрезентацији Србије, а после тога је остао при ФСС и поверено му је место селектора омладинске селекције за играче млађе од 19 година. Станојевић је са селекцијом Србије до 19. година на Европском првенству у Украјини освојио треће место уз две победе (Шпанија 2:1, Турска 1:0), један реми (Француска 1:1) и један пораз (Украјина 3:1).[3]

Партизан

Станојевић је 16. априла 2010. именован за новог тренера Партизана, наследивши на том месту Горана Стевановића који је претходно поднео оставку.[4] . Успео је да надокнади бодовни минус у односу на Црвену звезду и освоји титулу шампиона Србије.[5] Станојевић је потом увео Партизан у групну фазу Лиге шампиона и постао први српски тренер којем је то пошло за руком.[5] У наредној сезони (2010/11.) освојио је "дуплу круну".[6] Крајем маја 2011. године Станојевић је потписао нови, двогодишњи уговор са клубом.[7]

Иако је имао успеха на домаћој сцени, Партизан у сезони 2011/12. није поновио резултат у европским такмичењима. Испао је из квалификација за Лигу шампиона, а потом је претрпео шокантан пораз од ирског Шамрока у плеј-офу за пласман у Лигу Европе.[8] У септембру је управа сменила Станојевића са места тренера, али га је врло брзо вратила на то место.[5] Партизан је успео да преброди кризу после елиминације од Шамрока и да поново успостави доминацију у српској лиги. Јесен је завршио са 10 бодова предности над Црвеном звездом.[5] Одмах после јесењег дела сезоне, у Партизану су се догодили велики потреси. Младен Крстајић, тада спортски директор, јавно је иступио и одговорио на критике председника клуба Драгана Ђурића на рачун спортског дела клуба.[9] Управа је потом сменила Крстајића,[10] а Станојевић је због те одлуке поручио да је "бивши тренер" и да се неће враћати на клупу црно-белих.[11] Ипак убрзо се предомислио и одлучио да остане на клупи,[12] али је клуб одлучио да га смени 13. јануара 2012. и на његово место постави Аврама Гранта.[13]

Иностранство

Почетком априла 2012. године је постављен за тренера кинеског Далијена.[14] Станојевић је клуб преузео кад је био у зони испадања (0-3-1), а на крају Суперлиге Кине недостајао је један бод за пласман у азијску Лигу шампиона. Станојевић је довео Далијен до петог места, а док је он био тренер клуб је имао скор 11-8-7. Ипак и поред добрих резултата, неочекивано је поднео оставку у новембру 2012.[15]

У децембру 2012. је преузео кинеског суперлигаша Пекинг Гуан.[16] Пекинг је под вођством Станојевића освојио треће место у Суперлиги Кине. Добри резултати и дупле првенствене победе над Антићевим Шандонгом (3:1, 3:0), један реми са Гвангжуом Марчела Липија (1:1) и убедљива победа над екипом Свен Горана Ериксона (Гвангжу Р&Ф, 6:0) задовољили су челнике клуб због чега је половином септембра 2013. Станојевић продужио уговор до децембра 2015.[17] А онда је уследио пораз у финалу кинеског ФА купа, од Гвангжуа (троструки узастопни првак, освајач Лиге шампиона), мада ни тих 0:1 и 1:6 нису крајем новембра утицали на промену планова руководилаца, који су са Станојевићем договорили план припрема и појачања за наредну сезону. Ипак у децембру 2013. клуб је изненађујуће уручио отказ Станојевићу.[17]

Дана 25. априла 2014, Станојевић је постављен за тренера израелског прволигаша Макаби Хаифе.[18] На клупи Макабија се задржао до 28. децембра исте године, када је поднео оставку након слабијих резултата. Станојевић је током јесењег дела сезоне 2014/15. претрпео осам пораза у 15 мечева. У моменту његове оставке клуб је био четврти на табели, са 19 бодова, 13 бодова иза водећег Хапоел Хиријата Шмоне.[19]

Станојевић је 12. јануара 2015. године преузео кинеског друголигаша Пекинг Ентерпрајз.[20] Није успео да уведе Пекинг у Суперлигу Кине, па је у децембру 2016. напустио клуб.[21]

Дана 16. јуна 2017. Станојевић је постављен за тренера ПАОК-а из Солуна, са којим је потписао трогодишњи уговор.[22] Ипак на клупи ПАОК-а се задржао само до 11. августа исте године. Станојевић је напустио кормило клуба из Солуна после само 56 дана и после само две такмичарске утакмице. Српски тренер је обезбедио пролаз у плеј-оф рунду квалификација за Лигу Европе пошто је био бољи од Олимпика из Доњецка.[23] Ипак челници ПАОК-а нису били задовољни начином на који Станојевић води екипу, па су му уручили отказ.[24]

Станојевић је 24. маја 2018. године представљен као нови тренер Ал Кадисије, клуба из Саудијске Арабије.[25] На клупи овог клуба се задржао до 5. новембра исте године, када је добио отказ након шест везаних пораза.[26]

У децембру 2018. године, Станојевић је преузео кинеског суперлигаша Пекинг Рене.[27] На клупи кинеског клуба се задржао до 9. јула 2019. када је поднео оставку, из личних разлога, како стоји у саопштењу клуба. До прекида сарадње је дошло после серије од четири узастопна пораза, коју су обележила и два везана неуспеха на домаћем терену, против Далијана (1:3) и Шандонга (0:2). Станојевић је као тренер Пекинга на 18 утакмица забележио 12 пораза.[28]

Трофеји (као играч)

Партизан

Трофеји (као тренер)

Партизан

Извори

  1. ^ Д. Колашинац (Темпо) (1990-05-13). „Од сутра наши фудбалери - кадети учествују на Европском првенству у ДР Немачкој“.
  2. ^ „Љубав према Партизану”. politika.rs. 28. 8. 2010. Приступљено 10. 7. 2019. 
  3. ^ „Ко је Александар Станојевић?”. sport.blic.rs. 16. 4. 2010. Приступљено 10. 7. 2019. 
  4. ^ „Станојевић дошао по титулу”. novosti.rs. 16. 4. 2010. Приступљено 10. 7. 2019. 
  5. ^ а б в г „Станојевић: Да наставим где сам стао!”. mondo.rs. 6. 1. 2012. Приступљено 10. 7. 2019. 
  6. ^ „Дупла круна за "црно-беле"!”. b92.net. 25. 5. 2011. Приступљено 10. 7. 2019. 
  7. ^ „Станојевић у Хумској до 2013”. novosti.rs. 1. 6. 2011. Приступљено 10. 7. 2019. 
  8. ^ „Партизан се осрамотио”. b92.net. 25. 8. 2011. Приступљено 10. 7. 2019. 
  9. ^ „Крстајић изнео истину о Ђурићу”. b92.net. 22. 12. 2011. Приступљено 10. 7. 2019. 
  10. ^ „Крстајић: Ђурићу, дај оставку!”. sport.blic.rs. 28. 12. 2011. Приступљено 10. 7. 2019. 
  11. ^ „Станојевић "бивши тренер Партизана"”. rts.rs. 26. 12. 2011. Приступљено 10. 7. 2019. 
  12. ^ „Станојевић: Желим да завршим започето”. novosti.rs. 6. 1. 2012. Приступљено 10. 7. 2019. 
  13. ^ „Станојевић отпуштен, Грант тренер”. b92.net. 13. 1. 2012. Приступљено 10. 7. 2019. 
  14. ^ „Станојевић у Далијену за 800.000 евра годишње”. novosti.rs. 3. 4. 2012. Приступљено 5. 4. 2012. 
  15. ^ „Александар Станојевић слободан тренер”. mondo.rs. 9. 11. 2012. Приступљено 10. 7. 2019. 
  16. ^ „Станојевић засукао рукаве”. novosti.rs. 16. 12. 2012. Приступљено 9. 7. 2019. 
  17. ^ а б „Моцарт Спорт сазнаје: Станојевићу отказ у Кини! Чекали да оде на одмор, па га отпустили телефоном”. mozzartsport.com. 17. 12. 2013. Приступљено 10. 7. 2019. 
  18. ^ „Александар Станојевић тренер Макабија”. mozzartsport.com. 25. 4. 2014. Приступљено 9. 7. 2019. 
  19. ^ „Александар Станојевић поднео оставку”. mondo.rs. 28. 12. 2014. Приступљено 9. 7. 2019. 
  20. ^ „Станојевић опет у Пекингу”. b92.net. 12. 1. 2015. Приступљено 9. 7. 2019. 
  21. ^ „Александар Станојевић је слободан тренер”. mozzartsport.com. 30. 12. 2016. Приступљено 9. 7. 2019. 
  22. ^ „Станојевић промовисан: Време је да радим, знам све о играчима и ПАОК-у (ВИДЕО)”. mozzartsport.com. 16. 6. 2017. Приступљено 9. 7. 2019. 
  23. ^ „Сале Станојевић смењен после две такмичарске утакмице!”. mozzartsport.com. 11. 8. 2017. Приступљено 9. 7. 2019. 
  24. ^ „Салету Станојевићу се дрма клупа: ПАОК чека Луческуово ДА”. mozzartsport.com. 11. 8. 2017. Приступљено 9. 7. 2019. 
  25. ^ „Станојевић потписао: Уговор на годину дана у Саудијској Арабији”. mozzartsport.com. 24. 5. 2018. Приступљено 9. 7. 2019. 
  26. ^ „Пресудила му серија од шест пораза: Станојевић добио отказ у Арабији”. mozzartsport.com. 5. 11. 2018. Приступљено 9. 7. 2019. 
  27. ^ „Званично: Станојевић се вратио у Кину”. mozzartsport.com. 18. 12. 2018. Приступљено 9. 7. 2019. 
  28. ^ „Званично: Станојевић поднео оставку”. mozzartsport.com. 9. 7. 2019. Приступљено 9. 7. 2019. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Станојевић&oldid=23326858”