Денгизих — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 24: Ред 24:
| опис_грба =
| опис_грба =
}}
}}
'''Денгизих''' (''-{Dengizich}-, Δεγγιζίχ'') по [[Приск]]у је био један од [[Атила|Атилиних]] синова и вођа [[Хуни|Хуна]]. На старотуркиском језику денгизих значи ''мало море''(*-{Däŋiziq}-)<ref name="Dengiz">[http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html#Dengizich -{Otto Maenchen-Helfen}- ''-{The World of the Huns}-''], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. Забележено је и да је та реч корен од имена Џингис (''-{Ghengis}-'') .
'''Денгизих''' (''-{Dengizich}-, Δεγγιζίχ'') по [[Приск]]у је био један од [[Атила|Атилиних]] синова и вођа [[Хуни|Хуна]]. На старотуркијском језику денгизих значи ''мало море''(*-{Däŋiziq}-)<ref name="Dengiz">[http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html#Dengizich -{Otto Maenchen-Helfen}- ''-{The World of the Huns}-''], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. Забележено је и да је та реч корен од имена Џингис (''-{Ghengis}-'') .


За име Денгизих, римски дипломата и историчар [[Приск]] је чуо док је био у посети Атили, па је тако и забележио његово име.
За име Денгизих, римски дипломата и историчар [[Приск]] је чуо док је био у посети Атили, па је тако и забележио његово име.

Верзија на датум 9. септембар 2020. у 21:46

Денгизих
Лични подаци
Датум рођења395, 406
Датум смрти469.
Породица
РодитељиАтила
ПретходникТулдила
НаследникЕрнак

Денгизих (Dengizich, Δεγγιζίχ) по Приску је био један од Атилиних синова и вођа Хуна. На старотуркијском језику денгизих значи мало море(*Däŋiziq)[1]. Забележено је и да је та реч корен од имена Џингис (Ghengis) .

За име Денгизих, римски дипломата и историчар Приск је чуо док је био у посети Атили, па је тако и забележио његово име.

За време владавине Денгизиха, Хуни (Уногори) су прво прешли реку Волгу (по Захарији Ретору)[2]. По писању Приска, где су подаци подробнији, изасланици Сарагура, Урога и Уногора, тражили су 463. године од Византије сарадњу против Авара којима су били притиснути приликом аварског продора на запад и део Европе.[3].


Види још

Референце

  1. ^ Otto Maenchen-Helfen The World of the Huns, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ The Syrian compilation of Church Historian Zacharias Rhetor bishop of Mytilene
  3. ^ Priscus. Excerpta de legationibus. Ed. S. de Boor. Berolini, 1903. pp. 586.

Спољашње везе


Владар Хуна

до 469.