Hitna medicinska pomoć — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
→‎Istorija: rečenica o predratnom Beogradu
(→‎Istorija: rečenica o predratnom Beogradu)
Iz sve veće potrebe savremenog čoveka za što brže i kvalietnije medicinsko zbrinjavanje i porasta broja teško povređenih i kritično obolelih osoba, razvilo se školovanje sve većeg broja kadrova za organizovano ukazivanje hitne medicinske pomoći i u okviru nje posebne multidicipinarna grana medicine, urgentna medicina. Termin „urgentna medicina“ prvi je upotrebio profesor Hamburger u Parizu 1954. godine. Po njegovim rečima: ''urgentna medicina označava posebnu medicinsku disciplinu, koja specifičnim metodama i u posebnim organizacionim jedinicama tretira sva teška stanja, bez obzira koje su pririode; poremećaj srčanog ritma, intoksikacija, teška trauma, komatozno stanje i dr.''
 
O urgentnoj medicini kao zasebnoj specijalizaciji počelo se razmišljati početkom šezdesetih godina. U tom periodu nastale su prvo udruženje lekara koji se bave isključivo urgentnom medicinom ''(American College of Emergency Physicians)''.
 
U predratnom Beogradu postojala je "stanica za spasavanje" sa telefonskim brojem 23456, "imućni" su je plaćali 40-50 dinara danju odn. noću, a lekar je morao doći na lice mesta "najdalje za jedan sat".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/09/14?pageIndex=00006 "Vreme", 14. sept. 1936]</ref>
 
Na prostoru bivše Jugoslaviji 1979. godine, u SR Bosni i Hercegovini, prvi put je osnovana Katedra za urgentnu medicinu u Sarajevu i u okviru nje uvedena posebna disciplina – specijalizacija urgentne medicine. Znatno kasnije (1992) osnovana je Katedra za urgentnu medicinu u Beogradu, čiji je prvi načelnik bio prof Vujčić.
{{citat|Napretkom ekonomije i komunikacija u svetu, perspektive razvoja urgentne medicine se pomeraju od lokalnih ka nacionalnim, od nacionalnih ka globalnim. Danas dva globalna modela imaju najveći uticaj na razvoj urgentne medicine u najvećem delu sveta: anglo-američki model, koji dovodi pacijenta u bolnicu i francusko-nemački model, koji dovodi bolnicu do pacijenta.<ref>Arnold JL, ''Annals of Emergency Medicine'', January 1999., Vol.33, No 1.</ref>}}
 
Danas je organizoavnjeorganizovanje službe hitne medicinske pomoći u svakom ljudskom naselju i svuda gde ljudi žive ili borave i rade postala uslov bez koga se ne može ni zamisliti savremena zdravstvena zaštita.
 
== Značaj HMP ==

Мени за навигацију