Неметал — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: th:อโลหะ
м Бот Додаје: te:అలోహం
Ред 70: Ред 70:
[[sq:Jometalet]]
[[sq:Jometalet]]
[[sv:Icke-metall]]
[[sv:Icke-metall]]
[[te:అలోహం]]
[[th:อโลหะ]]
[[th:อโลหะ]]
[[tr:Ametal]]
[[tr:Ametal]]

Верзија на датум 2. мај 2009. у 04:55

Неметали су група хемијских елемената који се по својим карактеристикама битно разликују од метала који чине знатно већу групу. Главне карактеристике су велика електронегативност, и грађење киселих оксида. По правилу се не растварају у минералним киселинама. С водоником граде постојана, већином испарљива једињења. Могу бити гасовити, течни или чврсти на собној температури. Обично слабо одбијају светлост, а густина им је углавном мала. Лоши су проводници топлоте и електрицитета. Ковност и тегљивост нису им добро изражене и молекули су им обично полиатомски у парном стању.

То су: угљеник (C), азот (N), кисеоник (O), флуор (F), фосфор (P), сумпор (S), хлор (Cl), бром (Br) и јод (I). Неметали, на собној температури, могу да буду у сва три агрегатна стања. Неки су чврсти (угљеник, сумпор, јод, фосфор), други гасовити (кисеоник, азот, водоник, хлор), а бром је течан. Осим племенитих гасова, сви елементи који се налазе у гасовитом стању на собној температури од 25˚C јесу неметали.

Неметали се могу разликовати по боји. Сумпор је жут, фосфор је бео или црвен, јод је љубичаст, хлор је жутозелен, угљеник је црн или безбојан. Неки гасови су безбојни, па су зато невидљиви (на пример, водоник, кисеоник и азот). Неметали се могу разликовати по боји и по мирису. Неки од њих имају веома јак, непријатан мирис, на пример, хлор и бром. Не смеју се удистати јер су веома штетни за зравље. Општа особина неметала је да не проводе електрицитет. Изузетак је облик угљеника који називамо графит. И поред наведених разлика у физичким особинам, сви неметали због заједничких хемијских особина чине један скуп елемента.

Живот на земљи се не може замислити без неметала. Један од најважнијих неметала је кисеоник. Он је саставни део ваздуха и воде. Нематали угљеник, водоник, кисеоник, азот, фостор и сумпор основни су градивни елементи једињења која чине живи свет. Зато се они називају биогени елементи.

Група 1 2 3   4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Алкални метали Земно­алкални метали Пникто­гени Хал­ко­гени Хало­гени Племе­нити гасови
Периода

1

Водо­ник1H 1,008 Хели­јум2He4,0026
2 Лити­јум3Li6,94 Бери­лијум4Be9,0122 Бор5B 10,81 Угље­ник6C 12,011 Азот7N 14,007 Кисео­ник8O 15,999 Флуор9F 18,998 Неон10Ne20,180
3 Нат­ријум11Na22,990 Магне­зијум12Mg24,305 Алуми­нијум13Al26,982 Сили­цијум14Si28,085 Фос­фор15P 30,974 Сум­пор16S 32,06 Хлор17Cl35,45 Аргон18Ar39,948
4 Кали­јум19K 39,098 Кал­цијум20Ca40,078 Скан­дијум21Sc44,956 Тита­нијум22Ti47,867 Вана­дијум23V 50,942 Хром24Cr51,996 Ман­ган25Mn54,938 Гвожђе26Fe55,845 Кобалт27Co58,933 Никл28Ni58,693 Бакар29Cu63,546 Цинк30Zn65,38 Гали­јум31Ga69,723 Герма­нијум32Ge72,630 Арсен33As74,922 Селен34Se78,971 Бром35Br79,904 Крип­тон36Kr83,798
5 Руби­дијум37Rb85,468 Строн­цијум38Sr87,62 Итри­јум39Y 88,906 Цирко­нијум40Zr91,224 Нио­бијум41Nb92,906 Молиб­ден42Mo95,95 Техне­цијум43Tc[98] Руте­нијум44Ru101,07 Роди­јум45Rh102,91 Пала­дијум46Pd106,42 Сре­бро47Ag107,87 Кад­мијум48Cd112,41 Инди­јум49In114,82 Калај50Sn118,71 Анти­мон51Sb121,76 Телур52Te127,60 Јод53I 126,90 Ксе­нон54Xe131,29
6 Цези­јум55Cs132,91 Бари­јум56Ba137,33 Лантан57La138,91 * ×1 Хаф­нијум72Hf178,49 Тан­тал73Ta180,95 Вол­фрам74W 183,84 Рени­јум75Re186,21 Осми­јум76Os190,23 Ири­дијум77Ir192,22 Пла­тина78Pt195,08 Злато79Au196,97 Жива80Hg200,59 Тали­јум81Tl204,38 Олово82Pb207,2 Биз­мут83Bi208,98 Поло­нијум84Po[209] Астат85At[210] Радон86Rn[222]
7 Фран­цијум87Fr[223] Ради­јум88Ra[226] Акти­нијум89Ac[227] * ×1 Радер­фордијум104Rf[267] Дуб­нијум105Db[268] Сибор­гијум106Sg[269] Бори­јум107Bh[270] Хаси­јум108Hs[270] Мајтне­ријум109Mt[278] Дарм­штатијум110Ds[281] Ренд­генијум111Rg[282] Копер­ницијум112Cn[285] Нихо­нијум113Nh[286] Флеро­вијум114Fl[289] Моско­вијум115Mc[290] Ливер­моријум116Lv[293] Тене­син117Ts[294] Огане­сон118Og[294]
* ×1 Цери­јум58Ce140,12 Празео­дијум59Pr140,91 Нео­дијум60Nd144,24 Проме­тијум61Pm[145] Сама­ријум62Sm150,36 Евро­пијум63Eu151,96 Гадоли­нијум64Gd157,25 Тер­бијум65Tb158,93 Диспро­зијум66Dy162,50 Хол­мијум67Ho164,93 Ерби­јум68Er167,26 Тули­јум69Tm168,93 Итер­бијум70Yb173,05 Луте­цијум71Lu174,97  
* ×1 Тори­јум90Th232,04 Протак­тинијум91Pa231,04 Ура­нијум92U 238,03 Непту­нијум93Np[237] Плуто­нијум94Pu[244] Амери­цијум95Am[243] Кири­јум96Cm[247] Берк­лијум97Bk[247] Кали­форнијум98Cf[251] Ајнштај­нијум99Es[252] Фер­мијум100Fm[257] Менде­љевијум101Md[258] Нобе­лијум102No[259] Лорен­цијум103Lr[266]

Шаблон:Link FA

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано; несигурност уклоњена.