Стари двор — разлика између измена
м Cyrlat: 1 repl; |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
''' |
'''Стари Двор''' је репрезентативно здање у [[Београд]]у, између [[Улица Краља Милана|Улице Краља Милана]] и [[Трг Николе Пашића|Трга Николе Пашића]]. Двор, који је подигао краљ [[Милан Обреновић]] у периоду [[1881]]–[[1884]], је била '''резиденција краља Петра I Карађорђевића''' (у периоду [[1903]]–[[1921]]) '''и краља Александра I''' ([[1921]]–[[1922]]), а данас је седиште [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]]. |
||
Ову је зграду у духу [[академизам|академизма]] и са [[ренесанса|ренесансном]] декорацијом пројектовао [[Александар Бугарски]]. То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике [[купола|куполе]] са [[позлата|позлаћеним]] [[круна]]ма на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример ''Дворска капела'') или су измењени до непрепознатљивости (''велико степениште'', ''Престона дворана'', и сл.) |
|||
У овом Двору је била званична [[Краљевска Резиденција]], али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде [[1919]]. и [[1920]]. године заседала [[Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овом Двору су приређивани званични [[пријем]]и и друге државне функције. |
У овом Двору је била званична [[Краљевска Резиденција]], али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде [[1919]]. и [[1920]]. године заседала [[Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овом Двору су приређивани званични [[пријем]]и и друге државне функције. |
Верзија на датум 3. мај 2009. у 08:37
Стари Двор је репрезентативно здање у Београду, између Улице Краља Милана и Трга Николе Пашића. Двор, који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881–1884, је била резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I (1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.
Ову је зграду у духу академизма и са ренесансном декорацијом пројектовао Александар Бугарски. То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике куполе са позлаћеним крунама на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример Дворска капела) или су измењени до непрепознатљивости (велико степениште, Престона дворана, и сл.)
У овом Двору је била званична Краљевска Резиденција, али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде 1919. и 1920. године заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У овом Двору су приређивани званични пријеми и друге државне функције.
Сада је користи Скупштина града Београда.