Зетска равница — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
поменута маларија
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Зетска равница''' ('''Зета''') је плодна низија у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Простире се од [[Подгорица|Подгорице]] на сјеверу до [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] на југу. Иако име то наговештава, ријека [[Зета (река)|Зета]] не протиче кроз Зетску равницу, већ кроз сусједну [[Бјелопавлићка равница|Бјелопавлићку равницу]].
{{друго значење3|Зета}}

'''Зетска равница''' је плодна низија у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Простире се од [[Подгорица|Подгорице]] на сјеверу до [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] на југу. Иако име то наговештава, ријека [[Зета (река)|Зета]] не протиче кроз Зетску равницу, већ кроз сусједну [[Бјелопавлићка равница|Бјелопавлићку равницу]].


Зетска равница је један од најгушће насељених дијелова Црне Горе. Највеће насеље су [[Голубовци]], сједиште градске општине Голубовци. Овдје је такође смјештен [[аеродром Подгорица]].
Зетска равница је један од најгушће насељених дијелова Црне Горе. Највеће насеље су [[Голубовци]], сједиште градске општине Голубовци. Овдје је такође смјештен [[аеродром Подгорица]].

Верзија на датум 25. октобар 2020. у 18:26

Зетска равница (Зета) је плодна низија у Црној Гори. Простире се од Подгорице на сјеверу до Скадарског језера на југу. Иако име то наговештава, ријека Зета не протиче кроз Зетску равницу, већ кроз сусједну Бјелопавлићку равницу.

Зетска равница је један од најгушће насељених дијелова Црне Горе. Највеће насеље су Голубовци, сједиште градске општине Голубовци. Овдје је такође смјештен аеродром Подгорица.

Равница је прекривена црвеницом, па је идеална за гајење воћа и поврћа. У Зетској равници се налазе виногради „Плантаже“, највећег црногорског произвођача вина.

За надбискупа барског и примаса Србије из 18. вијека, Вицка Змајевића, Доклеа је у српској низији (зетска равница) [1].

У Зети је некада владао здравствени проблем маларије.[2]

Види још

Референце

  1. ^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани. Бар: Удружење грађана Шестани. стр. 131. 
  2. ^ "Политика", 20. окт. 1935

Литература