1300 каплара — разлика између измена
чишчење |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
Почетком [[Први светски рат|рата]] велики број младића, како из Србије тако и из [[Аустроугарска|Аустроугарске]], напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у [[Скопље|Скопљу]]. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је [[Врховна команда|врховну команду]] да их пошаље у борбу. [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српска војска]] је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, [[Београд]] је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови [[каплар]]а (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка [[Колубара|Колубари]] и [[Сувобор]]у. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у [[Први светски рат|Првом светском рату]], предвођена [[Живојин Мишић|Живојином Мишићем]]. |
Почетком [[Први светски рат|рата]] велики број младића, како из Србије тако и из [[Аустроугарска|Аустроугарске]], напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у [[Скопље|Скопљу]]. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је [[Врховна команда|врховну команду]] да их пошаље у борбу. [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српска војска]] је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, [[Београд]] је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови [[каплар]]а (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка [[Колубара|Колубари]] и [[Сувобор]]у. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у [[Први светски рат|Првом светском рату]], предвођена [[Живојин Мишић|Живојином Мишићем]]. |
||
Током 1916. и 1917. већа група од око 500 припадника је провела у [[Жозије]]у ({{јез-фр|Jausiers}}) у Француској на обуци одакле се потом вратила на фронт.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/363791/Kako-su-Srbi-pevali-Marseljezu Како су Срби певали „Марсељезу” („Политика”, 19. септембар 2016)]</ref> |
Током 1916. и 1917. већа група од око 500 припадника је провела у [[Жозије]]у ({{јез-фр|Jausiers}}) у Француској на обуци и школовању одакле се потом вратила на фронт.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/363791/Kako-su-Srbi-pevali-Marseljezu Како су Срби певали „Марсељезу” („Политика”, 19. септембар 2016)]</ref> |
||
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00078_20140101|page:5|query:%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA Учешће 1300 ђака каплара у Колубарској бици / Александар Лукић, Мирослава Којић. - Љиг : Градска библиотека, 2014 (Ваљево : Топаловић). - 143 стр. : илустр. ; 24 cm]</ref> |
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00078_20140101|page:5|query:%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA Учешће 1300 ђака каплара у Колубарској бици / Александар Лукић, Мирослава Којић. - Љиг : Градска библиотека, 2014 (Ваљево : Топаловић). - 143 стр. : илустр. ; 24 cm]</ref> |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
Постојало је [[Удружење 1300 каплара]] које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био [[Тадија Пејовић]] (1892-1982).<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]</ref> |
Постојало је [[Удружење 1300 каплара]] које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био [[Тадија Пејовић]] (1892-1982).<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]</ref> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Основна школа „1300 каплара“ (Београд)]] |
* [[Основна школа „1300 каплара“ (Београд)]] |
||
Верзија на датум 18. новембар 2020. у 19:27
Хиљаду триста каплара је назив за још недошколоване официре који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици.
Почетком рата велики број младића, како из Србије тако и из Аустроугарске, напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српска војска је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом светском рату, предвођена Живојином Мишићем.
Током 1916. и 1917. већа група од око 500 припадника је провела у Жозијеу (франц. Jausiers) у Француској на обуци и школовању одакле се потом вратила на фронт.[1]
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.[2]
Једна од централних београдских улица као и у Новом Саду носи назив Улица 1300 каплара, у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у Бањој Луци једна од улица носи ово име.
Постојало је Удружење 1300 каплара које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био Тадија Пејовић (1892-1982).[3]