Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 21: Ред 21:
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.


У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[стефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]].
У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[стефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]]. Још колико 1930-тих у близини је постојао стари шупљи храст за кога се мислило да је засађен у време Немањића.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/11/23?pageIndex=00011 "Политика", 23. нов. 1937]</ref>

Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]].
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]].
Дана 4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископ Будимљанско-никшићки.
Дана 4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископ Будимљанско-никшићки.

Верзија на датум 20. новембар 2020. у 17:18

За манастир у Србији погледајте страницу Манастир Ђурђеви ступови.
Манастир Ђурђеви ступови
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање1219
ОснивачПрвослав Немањић
МестоБеране
Држава Црна Гора

Манастир Ђурђеви ступови код Берана у старој жупи Будимљи је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (ум. пре 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску eпископију и у овом храму устоличио првог будимљанског епископа Јакова.

Етимологија имена

Ступ - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.

Историја

Просторни опсег обновљене Српске патријаршије током 16. и 17. века, са убележеним местом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи

Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака.

У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Још колико 1930-тих у близини је постојао стари шупљи храст за кога се мислило да је засађен у време Немањића.[2]

Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. Дана 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.

Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,[3] 3. августа је била свечана академија,[4] а 4. августа литургија.[5]

О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године [6].

Види још

Референце

  1. ^ Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)
  2. ^ "Политика", 23. нов. 1937
  3. ^ Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)
  4. ^ Свечана академија поводом осам вјекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)
  5. ^ Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)
  6. ^ Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91. Цетиње. 1912. Архивирано из оригинала 06. 08. 2016. г. Приступљено 26. 05. 2016. 

Литература

  • Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
  • Вукић, Предраг (2006). „Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 87—128. 
  • Војводић, Драган (2011). „Поствизантијско сликарство Ђурђевих Ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 553—575. 
  • Дашић, Миомир (2011). „Манастир Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија у историји”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 17—41. 
  • Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига. 
  • Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
  • Кнежевић, Бранка (2011). „Манастири и цркве Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 249—269. 
  • Медојевић, Јово (2011). „Манастирски метоси у области Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 313—321. 
  • Мишић, Синиша; Миљковић, Ема (2011). „Истрживања сакралне топографије Горњег Полимља (до краја 16. века)”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 457—463. 
  • Пириватрић, Срђан (2011). „О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 54—63. 
  • Поповић, Даница (2011). „Исихастирије манастира Ђурђеви ступови у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 323—341. 
  • Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар (51: 2001): 171—184. 
  • Радујко, Милан (2011). „Катедрална намена и ентеријер Ђурђевих ступова: Доње место и сапрестоље”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 125—153. 
  • Ракић, Зоран (2011). „Зидно сликарство 16. и 17. века у Горњем Полимљу”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 577—599. 
  • Чанак-Медић, Милка (2011). „Нова сазнања о најстаријем раздобљу Ђурђевих ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 109—124. 

Спољашње везе

Манастир Ђурђеви ступови на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Ђурђеви_ступови_(Црна_Гора)&oldid=23445683”