Кутњаци — разлика између измена
Нема описа измене |
. |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
Image2 = Lower wisdom tooth.jpg| |
Image2 = Lower wisdom tooth.jpg| |
||
Caption2 = Доњи трећи молар (умњак) након екстракције | |
Caption2 = Доњи трећи молар (умњак) након екстракције | |
||
GraySubject = 242 | |
|||
GrayPage = 1118 | |
|||
System = | |
System = | |
||
Artery = ''[[arteria alveolaris superior posterior]]'' | |
Artery = ''[[arteria alveolaris superior posterior]]'' | |
||
Ред 15: | Ред 13: | ||
MeshName = | |
MeshName = | |
||
MeshNumber = | |
MeshNumber = | |
||
}} |
|||
DorlandsPre = d_08 | |
|||
DorlandsSuf = 12285848 |}} |
|||
'''Стални кутњаци''' или '''молари''' су највећи [[зуб]]и у устима и истовремено су највише постериорно лоцирани. Име им потиче од [[латински језик|латинске]] речи -{''molaris''}-, што значи млински камен. Они нису супституенти, јер избијају иза [[Mlečni zubi|млечних зуба]] и од њих преузимају доминантну улогу у формирању [[Оклузија|оклузалних]] односа хумане дентиције. Обично има дванаест сталних молара, по три у сваком [[зуб#Обележавање зуба|квадранту]], а означавају се као први, други и трећи стални кутњак. Заједно са [[преткутњаци|премоларима]], они чине групу [[бочни зуби|бочних зуба]] ({{јез-лат|dentes posteriores s. transcanini}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.feja.by/apvarva/vosstanovlenie-okklyuzionnoy-poverhnosti-molyarov/|title=Обнављање оклузивне површине кутњака|last=|first=|date=|website=|language=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> |
'''Стални кутњаци''' или '''молари''' су највећи [[зуб]]и у устима и истовремено су највише постериорно лоцирани. Име им потиче од [[латински језик|латинске]] речи -{''molaris''}-, што значи млински камен. Они нису супституенти, јер избијају иза [[Mlečni zubi|млечних зуба]] и од њих преузимају доминантну улогу у формирању [[Оклузија|оклузалних]] односа хумане дентиције. Обично има дванаест сталних молара, по три у сваком [[зуб#Обележавање зуба|квадранту]], а означавају се као први, други и трећи стални кутњак. Заједно са [[преткутњаци|премоларима]], они чине групу [[бочни зуби|бочних зуба]] ({{јез-лат|dentes posteriores s. transcanini}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.feja.by/apvarva/vosstanovlenie-okklyuzionnoy-poverhnosti-molyarov/|title=Обнављање оклузивне површине кутњака|last=|first=|date=|website=|language=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> |
||
Ред 77: | Ред 75: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
|||
{{refbegin}} |
|||
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, ). {{page|year=2000|isbn=978-86-7549-175-0|pages=}}; |
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, ). {{page|year=2000|isbn=978-86-7549-175-0|pages=}}; |
||
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, ). {{page|year=2001|isbn=978-86-17-08912-0|pages=}}; |
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, ). {{page|year=2001|isbn=978-86-17-08912-0|pages=}}; |
||
* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', -{I}- издање („БМГ“ Београд, ). {{page|year=2001|isbn=978-86-7330-139-6|pages=}}, -{COBISS-ID}- 94080780; |
* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', -{I}- издање („БМГ“ Београд, ). {{page|year=2001|isbn=978-86-7330-139-6|pages=}}, -{COBISS-ID}- 94080780; |
||
{{refend}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Dentistry}} |
{{Commonscat|Dentistry}} |
||
* -{[http://palaeos.com/vertebrates/bones/teeth/molars.html Overview of molar morphology and terminology]- Paleos.com}- |
|||
{{Authority control}} |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[be:Маларэ]] |
|||
[[eo:Vangodento#Molaro]] |
Верзија на датум 24. децембар 2020. у 16:05
Кутњаци | |
---|---|
Детаљи | |
Артерија | arteria alveolaris superior posterior |
Идентификатори | |
Латински | dentes molares |
MeSH | D008963 |
TA | A05.1.03.007 |
FMA | 55638 |
Анатомска терминологија |
Стални кутњаци или молари су највећи зуби у устима и истовремено су највише постериорно лоцирани. Име им потиче од латинске речи molaris, што значи млински камен. Они нису супституенти, јер избијају иза млечних зуба и од њих преузимају доминантну улогу у формирању оклузалних односа хумане дентиције. Обично има дванаест сталних молара, по три у сваком квадранту, а означавају се као први, други и трећи стални кутњак. Заједно са премоларима, они чине групу бочних зуба (лат. dentes posteriores s. transcanini).[1]
Класа молара
- први горњи кутњак – dens molaris primus superior (dexter et sinister);
- други горњи кутњак - dens molaris secundus superior (dexter et sinister);
- трећи горњи кутњак (умњак) - dens molaris tercius superior s. sapientiae (dexter et sinister);
- први доњи кутњак – dens molaris primus inferior (dexter et sinister);
- други доњи кутњак - dens molaris secundus inferior (dexter et sinister);
- трећи доњи кутњак (умњак) - dens molaris tercius inferior s. sapientiae (dexter et sinister).
Класа кутњака формира се временски дисконтинуирано. Наиме, први кутњак ниче око шесте године живота, други око дванаесте, а трећи око осамнаесте године или уопште не изникне. То значи да је потребно више од дванаест година да би се комплетирала стална дентиција.
Пространа оклузална површина, јака коренска подршка и однос према виличном зглобу, чине класу молара идеално прикладном за функцију млевења хране. Они имају и естетску и фонетску улогу, а такође подупиру и вертикалну димензију лица и структуре темпоромандибуларног зглоба.
Атрибути класе
Постоје четири карактеристична обележја по којима се класа молара разликује од осталих зубa:
- највећа оклузална површина у денталним луковима,
- присуство већег броја квржица (3—5) у унутрашњем оклузалном пољу,
- присуство најмање две букалне квржице,
- присуство две или три коренске гране, јединствене оријентације и распореда.
Горњи молари
Круне горњих кутњака су краће оклузо-цервикално у односу на остале зубе, али су веће у свим осталим димензијама.
Контуре спољашњег оклузалног поља су обично ромбоидног облика, а основна карактеристика унутрашњег оклузалног поља је присуство три веће и једне мање квржице. Главне квржице су: мезиобукална, дистобукална и мезиопалатинална, и оне су уређене у трикуспално-триангуларној форми. Последње две су обично повезане косим гребеном (лат. crista obliqua), а преостала дистопалатинална квржица је увек најмања и понекад је у целости одсутна.
Горњи молари имају три корена, два букална и један палатинални. Први горњи кутњак је највећи и показује најмањи опсег варијација.
Доњи молари
Слично горњим антагонистима, доњи молари су највећи и најјачи зуби мандибуларног денталног лука. Први доњи молар представља „сидро“ доњег денталног лука са аспекта оклузије.
Атрибути денталног лука
Упоређивањем горњих и доњих молара, уочавају се следеће разлике:
- круне доњих молара су шире мезио-дистално него буко-орално, а код горњих молара је обрнут случај,
- величина, распоред и број квржица су различити,
- код доњих молара контура унутрашњег оклузалног поља је правоугаоног или петоугаоног облика, а код горњих кутњака има облик ромба,
- доњи молари имају две, а горњи три коренске гране,
- доњи кутњаци показују лингвални нагиб круне и сл.
Значај
Највећи притисак при жвакању је у пределу молара, што одређује њихову масивност, број и распоред квржица, као и број и распоред коренова. На тај начин је обезбеђена добра механичка обрада хране у устима и олакшано варење у осталим деловима дигестивног тракта.
Посебно важно је нагласити да је „шестица“ први стални зуб који израста у људским устима, а с обзиром на узраст детета и честу неинформисаност родитеља (који обично мисле да је у питању млечни зуб), он бива запостављен. Његовим губитком долази до многих поремећаја у жвачној функцији, поремећаја међувиличних односа, те промене положаја околних зуба.
Види још
- Топографско-анатомска обележја зуба
- Посебне морфолошке карактеристике зуба
- Дентална номенклатура
- Каријес
Референце
Литература
- Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, ). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.;
- Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.;
- Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;
Спољашње везе
- Overview of molar morphology and terminology- Paleos.com