Рајхстаг — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 2: Ред 2:
[[Слика:Reichstag building Berlin view from west before sunset.jpg|мини|380п|Рајхстаг данас]]
[[Слика:Reichstag building Berlin view from west before sunset.jpg|мини|380п|Рајхстаг данас]]


'''Рајхстаг''' ({{jez-de|Reichstag}}) је зграда у [[Берлин]]у изграђена да буде дом [[Рајсхтаг (институција)|Рајсхтаг]]а, прве скупштине [[Немачко царства|Немачког царства]]. Отворена је [[1894]]. и у њој је заседал скупштина све до [[1933]], када је тешко оштећена у пожару, коју је наводно подметнуо холандски [[комунизам|комуниста]] [[Маринус ван дер Лубе]], кога су нацисти касније погубили, иако су вероватно [[нацисти|нацисти]] сами запалили Рајхстаг да би оптужили комунисте. Нацистичка странка је ово искористила као повод за [[Ноћ дугих ножева|чистку]] „издајника“ у Берлину у забрану [[Комунистичка партија Немачке|Комунистичке партије Немачке]]. Рајхстаг је опет постао седиште немачке скупштине [[1999]], након обнове коју је спровео архитекта [[Норман Фостер]].
'''Рајхстаг''' ({{jez-de|Reichstag}}) је зграда у [[Берлин]]у изграђена да буде дом [[Рајсхтаг (институција)|Рајсхтаг]]а, прве скупштине [[Немачко царства|Немачког царства]]. Отворена је [[1894]]. и у њој је заседалa скупштина све до [[1933]], када је тешко оштећена у пожару, коју је наводно подметнуо холандски [[комунизам|комуниста]] [[Маринус ван дер Лубе]], кога су нацисти касније погубили, иако су вероватно [[нацисти|нацисти]] сами запалили Рајхстаг да би оптужили комунисте. Нацистичка странка је ово искористила као повод за [[Ноћ дугих ножева|чистку]] „издајника“ у Берлину у забрану [[Комунистичка партија Немачке|Комунистичке партије Немачке]]. Рајхстаг је опет постао седиште немачке скупштине [[1999]], након обнове коју је спровео архитекта [[Норман Фостер]].


Данас се скуптшина [[Немачка|Немачке]] назива [[Бундестаг]]. Рајстаг (институција) потиче још од [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а престао је да делује као скуптина током [[нацистичка Немачка|нацистичке Немачке]]. У данашњем немачком језику, Рајхстаг се односи на зграду, а Бундестаг на скупштину.
Данас се скуптшина [[Немачка|Немачке]] назива [[Бундестаг]]. Рајстаг (институција) потиче још од [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а престао је да делује као скуптина током [[нацистичка Немачка|нацистичке Немачке]]. У данашњем немачком језику, Рајхстаг се односи на зграду, а Бундестаг на скупштину.

Верзија на датум 9. мај 2009. у 00:58

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:52_31_7_N_13_22_34_E_type:landmark_region:DE-BE
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Рајхстаг данас

Рајхстаг (нем. Reichstag) је зграда у Берлину изграђена да буде дом Рајсхтага, прве скупштине Немачког царства. Отворена је 1894. и у њој је заседалa скупштина све до 1933, када је тешко оштећена у пожару, коју је наводно подметнуо холандски комуниста Маринус ван дер Лубе, кога су нацисти касније погубили, иако су вероватно нацисти сами запалили Рајхстаг да би оптужили комунисте. Нацистичка странка је ово искористила као повод за чистку „издајника“ у Берлину у забрану Комунистичке партије Немачке. Рајхстаг је опет постао седиште немачке скупштине 1999, након обнове коју је спровео архитекта Норман Фостер.

Данас се скуптшина Немачке назива Бундестаг. Рајстаг (институција) потиче још од Светог римског царства, а престао је да делује као скуптина током нацистичке Немачке. У данашњем немачком језику, Рајхстаг се односи на зграду, а Бундестаг на скупштину.

Види још

Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA