Павле Давидовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Ред 22: Ред 22:
| потпис =
| потпис =
}}
}}
'''Павле Давидовић''' ([[Будим]], [[1737]] — [[18. фебруар]] [[1814]], [[Коморан]]), [[барон]] и аустријски [[генерал]].<ref>{{cite web |title=Paul Davidovich |url=https://historica.fandom.com/wiki/Paul_Davidovich |website=Historica |access-date=15. 1. 2021}}{{en}}</ref>
'''Павле Давидовић''' ([[Будим]], [[1737]] — [[18. фебруар]] [[1814]], [[Коморан]]<ref>{{cite web |title=Paul Davidovich |url=https://www.britishmuseum.org/collection/term/BIOG189616 |website=The British Museum |access-date=15. 1. 2021}}{{en}}</ref>), [[барон]] и аустријски [[генерал]].<ref>{{cite web |title=Paul Davidovich |url=https://historica.fandom.com/wiki/Paul_Davidovich |website=Historica |access-date=15. 1. 2021}}{{en}}</ref>


Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[велике сеобе Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града [[Бистрица Клодска]] (данашња [[Пољска]]), када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је барон, а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[пук|регименте]].
Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[велике сеобе Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града [[Бистрица Клодска]] (данашња [[Пољска]]), када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је барон, а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[пук|регименте]].

Верзија на датум 15. јануар 2021. у 17:00

Павле Давидовић
Лични подаци
Датум рођења1737
Место рођењаБудим, Хабзбуршка монархија
Датум смрти18. фебруар 1814.(1814-02-18) (76/77 год.)
Место смртиКоморан, Аустријско царство

Павле Давидовић (Будим, 173718. фебруар 1814, Коморан[1]), барон и аустријски генерал.[2]

Потиче из српске породице која је стигла у Угарску у време сеобе под Арсенијем III Чарнојевићем. У војску је ступио 1757. као добровољац. За време Седмогодишњег рата промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица Клодска (данашња Пољска), када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала Палавичинија могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда Марије Терезије. 1780. постао је барон, а 1783. пуковник Петроварадинске регименте.

Учествовао је у аустро-турском рату 1788—1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта Шапца да се преда и сам преузео команду над градом. Године 1789. учествовао је у заузећу Београда, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.

Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са Наполеоном. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (Feldzeugmeister). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.

Референце

  1. ^ „Paul Davidovich”. The British Museum. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Paul Davidovich”. Historica. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе