Пређи на садржај

Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
(#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE)
(#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE)
| напомене =
}}
'''Драгутин Драгиша Милутиновић''' ([[Београд]], [[17. новембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[29. новембар]] [[1840]] — [[Панчево]], [[3. децембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[16. децембар]] [[1900]]) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у [[Велика школа|Великој школи]] и члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]].<ref name=":0">{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=ad5UAAAAMAAJ&q=Dragutin+Dragisa+Milutinovi%C4%87&dq=Dragutin+Dragisa+Milutinovi%C4%87&redir_esc=y|title=Journal of the Society of Architectural Historians|last=Historians|first=Society of Architectural|date=1997|publisher=The Society|language=en}}</ref> Син је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића Сарајлије]] и [[Марија Милутиновић Пунктаторка|Марије]].
 
== Биографија ==
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=cpE9nkHbpF4C&q=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&dq=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&redir_esc=y|title=Starinar|date=1968|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/mihailo-valtrovic-svestrani-arhitekta-i-cuvar-kulturnog-nasledja/|title=Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa|date=2018-11-05|website=www.gradnja.rs|language=sr-RS|access-date=2021-01-17}}</ref> Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Железничка станица Београд–Главна|Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово (Панчево)|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (1892).<ref name=":0" />
 
== Литература ==