Драго Кекановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 68: Ред 68:
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Добитници Андрићеве награде]]
[[Категорија:Добитници Андрићеве награде]]
[[Категорија:Добитници награде Борисав Станковић]]

Верзија на датум 29. јануар 2021. у 14:23

Драго Кекановић
Лични подаци
Датум рођења(1947-08-16)16. август 1947.(76 год.)
Место рођењаБратуљевци, ФНРЈ

Драго Кекановић (Братуљевци, 16. август 1947) хрватски је књижевник српског порекла. Школовао се у Пожеги и Осијеку, где је завршио средњу техничку школу архитектонско-грађевинског смера, и Загребу, где је дипломирао на Филозофском факултету, групе Југославенски језици и књижевност и Компаративна књижевност.

Један је од најистакнутијих српских писаца који већ више од три деценије делује у Хрватској. Приповедач, романописац, драмски писац и неоспорни интелектуалац (тематски опсег његове прозе везан је за простор завичајне Славоније и Загреб, у највећем делу рефлектира судбину српских, али и хрватских протагониста у другој половини 20. века) који је свестан поменутих околности и, рекло би се, да те околности уграђује с високом свешћу у своју литературу. Добитник је књижевне награде Владимир Назор у категорији годишње награде. Добитник је награде Светозар Ћоровић 2012. године[1] и Андрићеве награде за 2013. годину.

Досад објавио књиге прозе:

  • Вечера на веранди, приче, Напријед, Загреб, 1975.
  • Ледена шума и друге кратке приче, ЦДД, Загреб, 1975.
  • Потомак сјена, роман, Напријед, Загреб, 1978.
  • Заглада, приче, на пољском, Краков, 1985.
  • Ивањска ноћ, роман, БИГЗ, Београд, 1985.
  • Панонски диптих, две приповести, Аугуст Цесарец, Загреб, 1989.
  • Амерички сладолед, роман, Српско културно друштво Просвјета, Загреб, 1997.
  • Рибља стаза, роман, Каирос, Сремски Карловци, 1997.
  • На небу и друге приче, Каирос, Сремски Карловци, 2002. (Савршена дадиља, Пупуљци за рајске птице, Свуда даље сам био ја, Ђела, жена са рупом на глави, Пастув на крају приче, На небу, Недодирљивост, Пасторала 2000., За дарове има времена)

Референце

Спољашње везе