Пређи на садржај

Конак кнеза Милоша у Топчидеру — разлика између измена

Подигнут је по налогу кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] као централна грађевина репрезентативног дворског комплекса у [[Топчидер|Топчидеру]]. Градили су га познати неимари [[Јања Михаиловић]] и [[Никола Ђорђевић]] под надзором главног кнежевог [[архитекта|неимар]]a, [[Никола Живковић (Хаџи-Неимар)|Хаџи-Николе Живковића]]. Конак је био двор владара [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], место одвијања важних друштвено-политичких догађаја. У њему је заседала Кнежевска скупштина и доношене важне одлуке за будућност и независност [[Србија|Србије]]. Његова градња представљала је један од неопходних видова испољавања управо стечене аутономије у обављању и одвијању друштвеног живота и јавних функција Србије, у односу на претходну [[Отоманско царство|Отоманску]] владавину. У њему је своје последње дане живота провео кнез Милош Обреновић за време своје друге владавине [[1859]]-[[1860]]. године.
 
Испред овог здања је један од најстаријих и најлепших [[платан]]а у [[Европа|Европи]], заштићен као природна реткост (има више од 160 година). По једном податку, засађен је по наређењу кнеза Милоша, с пролећа 1832. у кречани коришћеној током зидања конака.<ref name="Polit-1938-02-07-12">[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/02/07?pageIndex=00012 "Политика", 7. феб. 1938]</ref>
 
У стилско архитектонском погледу припада прелазном облику од изразито балканске градитељске традиције ка поступном прихватању елемената средњоевропске архитектуре<ref>{{cite book|first=Н.|last=Симић|title=Кнез Милош и српска уметност|year=1960.|location=Београд}}</ref>. Утицај балканско-оријенталне традиције огледа се у централном распореду унутрашњих просторија као и у богатим сликаним декорацијама плафона, зидова и ниша<ref>{{cite book|first=Н.|last=Макуљевић|title=Прилог познавању сликаних програма владарских тронова у Србији (1084-1914), Саопштења, XXVII-XXVIII|year=(1995-1996)|pages=229-235}}</ref>, док се европски утицаји уочавају у класицистички конципираном порталу, појединим архитектонским детаљима као и у постављању објекта у слободни парковски простор.Зграда се састоји од приземља и спрата, од којих су оба подељена на велики хол у средини, са седам соба распоређених около и четири помоћне просторије између њих, које су се звале [[Оџаклија|оџаклије]]. Холови спрата и приземља су проширени диванханом. У приземљу се налазила Кнежева канцеларија, собе за стражу и трпезарија док је спрат имао резиденцијалну функцију. Такође на спрату су се налазиле собе кнежевог приватног апартмана. Састојао се од парадне собе са припадајућом оставом, трпезарије, и богомоље, односно спаваће собе са нишом за иконе и кандило. Очувана декорација се налази на таваници хола, парадној соби, богомољи кнеза Милоша и диванхани. Са великом пажњом је украшена диванхана, која је имала и функцију простора за аудијенције<ref>{{cite web|title=Историјски музеј|url=http://www.imus.org.rs/d_album.php?id=7&jz=0|work=Историјски музеј|accessdate=17. 03. 2016.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150226035614/http://www.imus.org.rs/d_album.php?id=7&jz=0|archive-date=26. 02. 2015|url-status=dead|df=}}</ref>.
 
Између два светска рата, једно време овде се налазио Музеј краља Александра.<ref name="Polit-1938-02-07-12"></ref>
 
Приликом прославе 150-годишњице [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] ([[1954]]), у Конаку је отворен [[Музеј Првог српског устанка]] са тематиком посвећеном читавом периоду ослободилачких борби против [[Турци|Турака]] (од [[1804]]. до другог [[хатишериф]]а [[1839]]). [[Експонат]]и Музеја послужили су као полазна основа за формирање [[Историјски музеј Србије|Историјског музеја Србије]], [[1963]].