Пређи на садржај

Specijalna teorija relativnosti — разлика између измена

Pronadjen postojeći link
(→‎Istorijska podloga i razvoj: linkovi ka postojećim stranicama - pronadjeni i popravljeni postojeći)
(Pronadjen postojeći link)
'''Specijalna teorija relativnosti (STR)''' je fizička [[teorija]] koju je 1905. godine formulisao nemački [[fizičar]] [[Albert Ajnštajn]]. Te godine je u nemačkom naučnom [[časopis]]u ''-{Annalen der Physik}-'' izašao članak "O elektrodinamici pokretnih tela"<ref name=originalni>[[Albert Einstein]] (1905) "[http://www.pro-physik.de/Phy/pdfs/ger_890_921.pdf Zur Elektrodynamik bewegter Körper] {{Wayback|url=http://www.pro-physik.de/Phy/pdfs/ger_890_921.pdf |date=20091229162203 }}", ''Annalen der Physik'' 17: 891; Prevod na engleski [http://www.fourmilab.ch/etexts/einstein/specrel/www/ On the Electrodynamics of Moving Bodies] by [[George Barker Jeffery]] and Wilfrid Perrett (1923); Drugi prevod na engleski [[s:On the Electrodynamics of Moving Bodies (1920 edition)|On the Electrodynamics of Moving Bodies]] by [[Megh Nad Saha]] (1920).</ref>, u kojem su bile izložene ideje ove teorije, koja je svojom sadržinom sprovela svojevrsnu [[revolucija|revoluciju]] u svetu fizike. [[Galilejev princip relativnosti]], formulisan oko tri veka ranije, govorio je o tome da su sva kretanja relativna. Dopunjen postulatom o konstantnosti [[brzina svetlosti|brzine svetlosti]] u [[vakuum]]u za sve inercijalne posmatrače obrazovao je osnovu jedne velike teorije koja je trebalo da promeni dotadašnje shvatanje sveta. Ova dva [[postulat]]a uzeta zajedno formirali su celinu koja je imala značenje koje se protivilo klasičnoj mehanici i uvreženim principima iste koje dotad niko nije smeo da dovede u pitanje. Ova teorija ima mnoštvo iznenađujućih posledica koje se na prvi pogled čine protivnim "zdravorazumskom" shvatanju i standardnoj percepciji sveta u kojoj su [[prostor]] i [[vreme]] apsolutne kategorije. Specijalna relativnost odbacuje [[Isak Njutn|njutnovska]] načela o apsolutnom prostoru i vremenu tvrđenjem da prostorni i vremenski intervali između bilo koja dva događaja zavise od stanja kretanja njihovog posmatrača, ili da različiti posmatrači različito i opažaju prostorne i vremenske intervale istih događaja. S druge strane [[brzina]] [[svetlost]]i u vakuumu uzeta je kao apsolutna veličina, kao brzina koja je ista za sve [[inercijalni referntni sistemИнерцијални_систем_референције|inercijalne referente sisteme]] i koja se ne može nadmašiti, odnosno koja predstavlja najveću moguću brzinu u prirodi.
[[Датотека:Einstein1921 by F Schmutzer 4.jpg|мини|десно|250п|Albert Ajnštajn]]
 
118

измена