Јосип Краш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 14. мај 2009. у 01:35

Шаблон:Народни херој М Јосип Краш (1900-1941) члан ЦК КПХ и ЦК КПЈ, један од организаора устанка у Карловцу и околини и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 20. марта 1900. године у селу Вугловцу, код Иванеца, града на северу Хрватске. Потиче из радничке породице, његов отац Валентин је био рудар.

Године 1920. постао је члан управе Синдиката прехрамбених радника у Загребу, а истовремено је био и технички уредник "Борбе" и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења "Борбе", 1929. године, осуђен је од Суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у Сремској Митровици. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно марксистичко образовање.

Године 1934, после изласка из затвора, поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванцу, где је организовао штрајкове (1936. и 1937.) и основао партијску ћелију. Пред крај 1939. године, упућен је у у затвор у Лепоглаву, али је убрзо пуштен. Године 1940, због организовања штрајка пекарских радника у Загребу, поновно је ухапшен.

На Оснивачком конгресу Комунистичке партије Хрватске, 1937. године, изабран је за Члана Централног комитета КП Хрватске, а на Петој земаљској конференцији КПЈ у Загребу, октобра 1940, за члана Централног комитета КПЈ.

У данима непосредно после напада Нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, заједно с Владимиром Бакарићем, Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.

После окупације Југославије, у мају 1941. године, Краш одлази у Карловац као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашевог доласка у Карловац, у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Озаљ-Карловац-Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у домобранском гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве партизанске одреде.

Краш је 18. новембра 1941. године примећен на улици и у борби је убијен с леђа од једног усташе.

За народног хероја проглашен је 26. јула 1945. године. Сахрањен је у Гробници народних хероја на Загребачком гробљу Мирогој.

Године 1950. Фабрика за производњу слаткиша "Краш" добија име по Јосипу Крашу, а 1965. Општина Иванец је од његове родне куће направила меморијални музеј.

Литература

Народни хероји Југославије, "Младост" Београд, 1975. година

@@ Ред 10: / Ред 10: @@
 |за народног хероја проглашен=<br>[[26. јул]]а [[1945]].
 }}
-'''Јосип Краш''' ([[1900]]-[[1941]]) члан [[ЦК]] [[КПХ]] и [[ЦК КПЈ]], један од организаора устанка у [[Карловац|Карловцу]] и околини и народни херој Југославије.
+'''Јосип Краш''' ([[1900]]-[[1941]]) члан [[Централни комитет|ЦК]] [[КПХ]] и [[ЦК КПЈ]], један од организаора устанка у [[Карловац|Карловцу]] и околини и народни херој Југославије.
 == Биографија ==
@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 Године [[1934]], после изласка из затвора, поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванцу, где је организовао штрајкове ([[1936]]. и [[1937]].) и основао партијску ћелију. Пред крај [[1939]]. године, упућен је у у затвор у [[Лепоглава|Лепоглаву]], али је убрзо пуштен. Године [[1940]], због организовања штрајка пекарских радника у [[Загреб]]у, поновно је ухапшен.
-На Оснивачком конгресу [[КПХ|Комунистичке партије Хрватске]], [[1937]]. године, изабран је за Члана [[ЦК|Централног комитета]] [[КПХ|КП Хрватске]], а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у [[Загреб]]у, октобра [[1940]], за члана [[ЦК КПЈ|Централног комитета КПЈ]].
+На Оснивачком конгресу [[КПХ|Комунистичке партије Хрватске]], [[1937]]. године, изабран је за Члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[КПХ|КП Хрватске]], а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у [[Загреб]]у, октобра [[1940]], за члана [[ЦК КПЈ|Централног комитета КПЈ]].
 У данима непосредно после [[Априлски рат|напада]] [[Нацистичка Немачка|Нацистичке Немачке]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], заједно с [[Владимир Бакарић|Владимиром Бакарићем]], Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.
-После окупације Југославије, у мају [[1941]]. године, Краш одлази у [[Карловац]] као делегат [[ЦК|Централног комитета]] [[КПХ|КП Хрватске]], да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за [[Кордун]], [[Банија|Банију]] и [[Горски котар]]. Недуго после Крашевог доласка у [[Карловац]], у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод [[Озаљ]]-[[Карловац]]-[[Загреб]], срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у [[домобрани|домобранском]] гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве [[Списак НОП одреда у Хрватској 1941-1945|партизанске одреде]].
+После окупације Југославије, у мају [[1941]]. године, Краш одлази у [[Карловац]] као делегат [[Централни комитет|Централног комитета]] [[КПХ|КП Хрватске]], да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за [[Кордун]], [[Банија|Банију]] и [[Горски котар]]. Недуго после Крашевог доласка у [[Карловац]], у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод [[Озаљ]]-[[Карловац]]-[[Загреб]], срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у [[домобрани|домобранском]] гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве [[Списак НОП одреда у Хрватској 1941-1945|партизанске одреде]].
 Краш је [[18. новембра]] [[1941]]. године примећен на улици и у борби је убијен с леђа од једног [[усташе]].