Пређи на садржај

Галаксија — разлика између измена

1.676 бајтова додато ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
(Add 2 books for Википедија:Проверљивост (20210201)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot)
мНема описа измене
=== Разликовање од других маглина ===
 
Неколико галаксија изван Млечног пута је видљиво голим оком на ноћном небу, али дуго није било јасно да ли су то само облаци материје унутар Млечног пута, или су појаве ван њега. У [[10. век]]у, Персијски астроном [[Abdurahman al-Sufi|Ал-Суфи]] је направио најранију записану идентификацију [[Месје 31|галаксије Андромеда]], описујући је као „мали облак“.<ref name="NSOG"/> Године 964. Ал-Суфи је идентификовао [[Велики Магеланов облак]] у својој ''[[Књига фиксних звијезда|Књизи фиксних звезда]]''; ту галаксију су Европљани уочили тек током [[Фернандо Магелан|Магелановог]] путовања у 16. веку.<ref name="obspm">{{cite web|title=Abd-al-Rahman Al Sufi (December 7, 903 – May 25, 986 A.D.)| url = http://messier.obspm.fr/xtra/Bios/alsufi.html | publisher = Observatoire de Paris | accessdate=19. 4. 2007
}}</ref><ref name="obspm2">{{cite web|title=The Large Magellanic Cloud, LMC| url = http://messier.obspm.fr/xtra/ngc/lmc.html | publisher = Observatoire de Paris | accessdate=19. 4. 2007
}}</ref> Галаксију Андромеда је независно забележио [[Симон Мариј]] 1612. године. <ref name="NSOG"/>
 
Године 1750, [[Thomas Wright (astronom)|Томас Рајт]] је (коректно) спекулисао да је Млечни пут спљоштени звездани диск, и да су неке од [[маглина]] видљивих на ноћном небу вероватно одвојене од Млечног пута.<ref name="our_galaxy">{{cite web|last=Evans|first = J. C.|date=24. 11. 1998| title = Our Galaxy| url = http://physics.gmu.edu/~jevans/app.103/CourseNotes/ECText/ch20_txt.htm| publisher = George Mason University | accessdate=4. 1. 2007
}}</ref><ref>See text quoted from Wright's ''An original theory or new hypothesis of the Universe'' in {{Cite book|last=Dyson|first = F.|year=1979| title = Disturbing the Universe| publisher = Pan Books |isbn=978-0-330-26324-5|pages=245}}</ref> Године 1755, [[Имануел Кант]] је користио термин „острвски свемир“ да опише те далеке маглине.{{sfn|Логос|2017|p=288. „Он је тврдио да је такав облик у сазвежђу Андромеда (М 31) други Млечни пут и да садржи огроман број звезда."}}
 
[[Датотека:Pic iroberts1.jpg|мини|лево|Фотографија "Велике маглине Андромеда" из 1899, касније идентификоване као [[Месје 31|галаксија Андромеда]]]]
Године 1922, естонски астроном [[Ернст Епик]] је одредио растојање које иде у прилог теорији да је Андромедина маглина заиста један удаљени екстра-галактички објекат.<ref>{{cite journal|last=Öpik|first = E.|year=1922| title = An estimate of the distance of the Andromeda Nebula| journal = Astrophysical Journal | volume = 55 |pages=406| bibcode=1922ApJ....55..406O| doi = 10.1086/142680
}}</ref> Користећи нови 100 инчни [[Mount Wilson Observatory|Маунт-Вилсон]] телескопе, [[Едвин Хабл]] је био у стању да одреди спољне делове појединих спиралних маглина као колекције појединачних звезда и да идентификује неке од [[Цефеида]], што му је омогућило да процени растојање до маглина. Оне су биле сувише удаљене да би биле део Млечног пута.<ref>{{cite journal|last=Hubble|first = E. P.|year=1929| title = A spiral nebula as a stellar system, Messier 31| journal = Astrophysical Journal | volume = 69 |pages=103–158| bibcode=1929ApJ....69..103H| doi = 10.1086/143167
}}</ref> У посматрањима 1923. и 1924. године Хабл је видео појединачне звезде у маглини Андромеда и направио процену да је Андромеда удаљена око 1.000.000 светлосних година од нас, а тако је потврдио замисао да је Андромеда галаксија слична Млечном путу и да није облак гаса у Млечном путу.{{sfn|Логос|2017|p=23}} Постало је јасно да и друге велике маглине на небу могу бити изван Млечног пута, то јест удаљене галаксије. Тако су истраживачи дошли до замисли да су неке нејасне светлуцаве маглине које се виде на небу удаљене галаксије, а друге су знатно ближи облаци гасова.
}}</ref> Године 1936. Хабл је произвео класификацију [[Морфолошка класификација галаксија|галактичке морфологије]] која се користи до данашњег дана.<ref>{{cite journal|last=Sandage|first = A.|year=1989| title = Edwin Hubble, 1889–1953| journal = Journal of the Royal Astronomical Society of Canada | volume = 83 | issue = 6 | url = http://antwrp.gsfc.nasa.gov/diamond_jubilee/1996/sandage_hubble.html | accessdate=8. 1. 2007| bibcode = 1989JRASC..83..351S | pages = 351–362}}</ref>
 
}}</ref> Године 1936. Хабл је произвео класификацију [[Морфолошка класификација галаксија|галактичке морфологије]] која се користи до данашњег дана.<ref>{{cite journal|last=Sandage|first = A.|year=1989| title = Edwin Hubble, 1889–1953| journal = Journal of the Royal Astronomical Society of Canada | volume = 83 | issue = 6 | url = http://antwrp.gsfc.nasa.gov/diamond_jubilee/1996/sandage_hubble.html | accessdate=8. 1. 2007| bibcode = 1989JRASC..83..351S | pages = 351–362}}</ref>
 
== Види још ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Kant|first = Immanuel| title = Allgemeine Naturgeschichte und Theorie des Himmels| url = https://books.google.com/books?id=nCcaAQAAMAAJ&pg=PP9|year=1755 | publisher = Fischer|pages=9}}
* {{Cite book| ref=harv| title = An Original Theory Or New Hypothesis of the Universo, Founded Upon the Laws of Nature, and Solving by Mathematical Principles the General Phaenomena of the Visible Creation and Particularly the Via Lactea| url = https://books.google.com/books?id=80VZAAAAcAAJ&pg=PA48|year=1750 | publisher = Chapelle|pages=48,73}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Complete Works Volume 3: Essays and Miscellanies | publisher=Echo Library | author = Plutarch |authorlink= |year=2006| location=Chapter 3 |isbn=978-1-4068-3224-2|pages=66}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Al-Biruni| others=R. Ramsay Wright (transl.)|year=2004| title = The Book of Instruction in the Elements of the Art of Astrology| url = http://books.google.com/books?id=VbPna7GOoIEC&pg=PA87 | publisher = Kessinger Publishing |isbn=978-0-7661-9307-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Belkora|first = L.|year=2003| title = Minding the Heavens: the Story of our Discovery of the Milky Way| publisher = CRC Press |isbn=978-0-7503-0730-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=James Binney.| title = Galactic Astronomy| publisher = Princeton University Press|year=1998}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Terence Dickinson.| title = The Universe and Beyond| issue = Fourth| publisher = Firefly Books Ltd. |year=2004}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}
 
{{refend}}
371

измена