Гегамске планине — разлика између измена
Нема описа измене |
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8 |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
Планина представља [[вододелница|развође]] које раздваја језеро [[Севан]] на истоку и притоке [[Аракс]]а и [[Храздан (река)|Храздана]] са севера. |
Планина представља [[вододелница|развође]] које раздваја језеро [[Севан]] на истоку и притоке [[Аракс]]а и [[Храздан (река)|Храздана]] са севера. |
||
Просечна [[апсолутна висина|надморска висина]] целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа [[Аждахак]] у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро [[Акналич (језеро)|Акна]] типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх [[Спитакасар]] на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.<ref>-{[http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=geology Мифы Аждаака.]}-, Приступљено 3. 2. 2012.</ref> |
Просечна [[апсолутна висина|надморска висина]] целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа [[Аждахак]] у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро [[Акналич (језеро)|Акна]] типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх [[Спитакасар]] на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.<ref>-{[http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=geology Мифы Аждаака.] {{Wayback|url=http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=geology |date=20150923181147 }}}-, Приступљено 3. 2. 2012.</ref> |
||
Раније је ово планинско подручје било познато под именом ''Ахманган''<ref>-{[http://www.rodmurmana.narod.ru/maps/Erevanskaya-Gub.htm Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.]}-</ref> а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама. |
Раније је ово планинско подручје било познато под именом ''Ахманган''<ref>-{[http://www.rodmurmana.narod.ru/maps/Erevanskaya-Gub.htm Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.]}-</ref> а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама. |
||
Доказ најранијих људских насеља на овом подручју су бројни [[петроглиф]]и пронађени на стенама на надморској висини измђе 2.600 и 3.200 метара. На тим праисторијским сликама углавном доминирају мотиви везани за свакодневне људске активности, попут лова, битака или плесова, а бројни су и симболи који представљају разна божанства, митолошке појаве али и небеска тела.<ref>-{[http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=rockArt RockArt in the area og Geghama Mountain Range.]}-</ref> |
Доказ најранијих људских насеља на овом подручју су бројни [[петроглиф]]и пронађени на стенама на надморској висини измђе 2.600 и 3.200 метара. На тим праисторијским сликама углавном доминирају мотиви везани за свакодневне људске активности, попут лова, битака или плесова, а бројни су и симболи који представљају разна божанства, митолошке појаве али и небеска тела.<ref>-{[http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=rockArt RockArt in the area og Geghama Mountain Range.] {{Wayback|url=http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=rockArt |date=20150403064818 }}}-</ref> |
||
Живи свет је представљен са преко 250 врста птица или око 70% целог птичијег фонда Јерменије. |
Живи свет је представљен са преко 250 врста птица или око 70% целог птичијег фонда Јерменије. |
||
Ред 49: | Ред 49: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* [http://www.volcano.si.edu/world/volcano.cfm?vnum=0104-07- -{"Ghegam Ridge".}-] -{Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.}- |
* [http://www.volcano.si.edu/world/volcano.cfm?vnum=0104-07- -{"Ghegam Ridge".}-] -{Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.}- |
||
* [http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=rockArt Слике петроглифа на Гегамским планинама.] |
* [http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=rockArt Слике петроглифа на Гегамским планинама.] {{Wayback|url=http://www.azhdahak.com/index.php?lang=ru&p=rockArt |date=20150403064818 }} |
||
* [http://www.azhdahak.com/ -{The Mystery of Azhdahak}-] |
* [http://www.azhdahak.com/ -{The Mystery of Azhdahak}-] {{Wayback|url=http://www.azhdahak.com/ |date=20121113211924 }} |
||
[[Категорија:Планине у Јерменији]] |
[[Категорија:Планине у Јерменији]] |
Верзија на датум 23. март 2021. у 04:26
Гегамске планине јерм. Գեղամա լեռնաշղթա | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Аждахак |
Ндм. висина | 3.597 m |
Димензије | |
Дужина | 70 km |
Географија | |
Државе | Јерменија |
Покрајине | Котајк Гехаркуник |
Регије | Јерменска висораван |
Геологија | |
Старост стена | плеистоцен, холоцен |
Врста планине | вулканско поље |
Гегамске планине (јерм. Գեղամա լեռնաշղթա) или скраћено Гегам је планинска висораван вулканског порекла, смештена у источном делу Јерменске висоравни, на граници између јерменских марзова Котајк и Гехаркуник. Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве плеистоценске и холоценске старости.
Планина представља развође које раздваја језеро Севан на истоку и притоке Аракса и Храздана са севера.
Просечна надморска висина целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа Аждахак у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро Акна типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх Спитакасар на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.[1]
Раније је ово планинско подручје било познато под именом Ахманган[2] а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама.
Доказ најранијих људских насеља на овом подручју су бројни петроглифи пронађени на стенама на надморској висини измђе 2.600 и 3.200 метара. На тим праисторијским сликама углавном доминирају мотиви везани за свакодневне људске активности, попут лова, битака или плесова, а бројни су и симболи који представљају разна божанства, митолошке појаве али и небеска тела.[3]
Живи свет је представљен са преко 250 врста птица или око 70% целог птичијег фонда Јерменије.
Југоисточни обронци Гегама обухватају подручје у јерменској историји познате Хосровске шуме која је по легенди најстарија вештачки створена шума на свету. Засађена је у 4. веку по наредби краља Хосрова Котака.
Галерија
-
Језеро у кратеру Аждахака
Види још
Референце
- ^ Мифы Аждаака. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015), Приступљено 3. 2. 2012.
- ^ Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.
- ^ RockArt in the area og Geghama Mountain Range. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2015)
Спољашње везе
- "Ghegam Ridge". Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.
- Слике петроглифа на Гегамским планинама. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2015)
- The Mystery of Azhdahak Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2012)