Картагина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Нема описа измене
Ред 29: Ред 29:
}}
}}


'''Картагина''' ([[антички грчки језик|грчки]]: -{''Καρχηδών'' [''Karkhēdōn'']}-, [[латински језик|латински]]: -{''Carthago''}-, od [[феничански језик|феничанског]] -{קרת חדשת [''Qart-ḥadašt'']}- — "Нови град" (-{''Qart''}- — "град", -{''ḥadašt''}- — "нови"), [[арапски језик|арапски]]: -{قرطاج}- такође -{قرطاجة‎ [''Qarṭāǧ(a)'']}-) је [[антика|антички]] [[град]] који се налазио на [[Северна Африка|северу Африке]], на територији данашњег [[Тунис]]а. Основали су је [[Феникија|феничански]] [[трговац|трговци]] из [[Тир]]а. Према предању, након смрти краља Тира [[Матан I|Матана I]], крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син [[Пигмалион (краљ)|Пигмалион]]. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром, [[Елиса|Елисом]] (Дидо), те је наредио да се убије њен муж, Асерба врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на [[Кипар]], и одатле на север [[Африка|Африке]], данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт ([[феничански језик|феничански]]: -{''Quart Hadasht''}-), што значи „Нови град“, то јест Картагину, [[814]]. п. н. е.<ref>Vich Sáez S. La expansión fenicia. Colonización del Mediterráneo. Historia y Vida;N.444:42-9</ref>.
'''Картагина''' ([[антички грчки језик|грчки]]: -{''Καρχηδών'' [''Karkhēdōn'']}-, [[латински језик|латински]]: -{''Carthago''}-, od [[феничански језик|феничанског]] -{קרת חדשת [''Qart-ḥadašt'']}- — "Нови град" (-{''Qart''}- — "град", -{''ḥadašt''}- — "нови"), [[арапски језик|арапски]]: -{قرطاج}- такође -{قرطاجة‎ [''Qarṭāǧ(a)'']}-) је [[антика|антички]] [[град]] који се налазио на [[Северна Африка|северу Африке]], на територији данашњег [[Тунис]]а. Основали су је [[Феникија|феничански]] [[трговац|трговци]] из [[Тир]]а. Према предању након смрти краља Тира [[Матан I|Матана I]] крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син [[Пигмалион (краљ)|Пигмалион]]. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром [[Елиса|Елисом]] (Дидо) те је наредио да се убије њен муж Асерба, врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на [[Кипар]] и одатле на север [[Африка|Африке]], данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт ([[феничански језик|феничански]]: -{''Quart Hadasht''}-), што значи „Нови град“, то јест Картагину, [[814]]. п. н. е.<ref>Vich Sáez S. La expansión fenicia. Colonización del Mediterráneo. Historia y Vida;N.444:42-9</ref>


Колонија је постала веома важна трговачка сила и ривал самим феничанским метрополама. Око овог града настало је [[Античка Картагина|Картагињанско царство]], најважнија поморска сила на Медитерану до [[Пунски ратови|Пунских ратова]].
Колонија је постала веома важна трговачка сила и ривал самим феничанским метрополама. Око овог града настало је [[Античка Картагина|Картагињанско царство]], најважнија поморска сила на Медитерану до [[Пунски ратови|Пунских ратова]].


== Пад Картагине ==
== Пад Картагине ==

{{main|Опсада Картагине}}
{{main|Опсада Картагине}}
Током сталних сукоба са [[Римско царство|Римским царством]] и три [[Пунски ратови|Пунска рата]], Картагина је последњи пут нападнута 149. п. н. е. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на [[Нумидија|Нумидију]], чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор [[Марко Порције Катон Старији]] је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом {{јез-лат|Ceterum censeo Carthaginam delendam esse}}, „Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена“. Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. п. н. е. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.
Током сталних сукоба са [[Римско царство|Римским царством]] и три [[Пунски ратови|Пунска рата]], Картагина је последњи пут нападнута 149. п. н. е. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на [[Нумидија|Нумидију]], чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор [[Марко Порције Катон Старији]] је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом {{јез-лат|Ceterum censeo Carthaginam delendam esse}}, „Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена“. Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. п. н. е. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.
Ред 47: Ред 48:
[[Датотека:Kartagina.JPG|мини|лево|250п|Скица изгледа Картагине]]
[[Датотека:Kartagina.JPG|мини|лево|250п|Скица изгледа Картагине]]


Две велике, вештачке луке су грађене у граду, једна за чување велике морнарице од 220 ратних бродова позната и као Котон, и друга трговачка за трговину. Унутар војне луке, која је уједно била и средиште града, налазио се вештачки оток са овалном зградом са које се могло надгледати пристаништа и бродове који прилазе [[град]]у.
Две велике, вештачке луке изграђене су у граду - једна за чување велике морнарице од 220 ратних бродова позната и као Котон и друга за трговачке бродове. Унутар војне луке, која је уједно била и средиште града, налазио се вештачко острво са овалном зградом са којег је било могуће надгледати пристаниште и бродове који прилазе [[град]]у.


=== Котон ===
=== Котон ===
Ред 54: Ред 55:


=== Зидине ===
=== Зидине ===
Град је имао масивне зидове, 37 km дуге, дуже од других градова тога времена. Већи део зидина је био смештен на самој обали. Био је то одбрамбени систем од три дела; јарка са насипом, мањег зида и главног зида у којем је живео и део Карташке војске те коњи и слонови. И зидине Картаге су биле сматране светским чудом, те су и оне биле најсофистициранији одбрамбени систем својег времена у које су становници имали велико поверење. У правилу, већи део зида никада није био пробијен. Град је такође имао велике некрополе и подземна гробља, сакрална подручја, тржнице, Веће старешина, торњеве, велику књижару и [[позориште]], и био је подељен у четири стамбене површине једнаке величине са истим распоредом.
Град је имао масивне зидове, 37 km дуге, дуже од других градова тога времена. Већи део зидина је био смештен на самој обали. Био је то одбрамбени систем од три дела; јарка са насипом, мањег зида и главног зида у којем је живео и део Карташке војске те коњи и слонови. И зидине Картаге су биле сматране светским чудом, те су и оне биле најсофистициранији одбрамбени систем својег времена у које су становници имали велико поверење. У правилу, већи део зида никада није био пробијен. Град је такође имао велике некрополе и подземна гробља, сакрална подручја, пијаце, Веће старешина, торњеве, велику библиотеку и [[позориште]] и био је подељен у четири стамбене површине једнаке величине са истим распоредом.


=== Цитадела и остатак града ===
=== Цитадела и остатак града ===
[[Датотека:Quartier Punique.JPG|мини|250п|left|Поглед на остатке пунских грађевина на цитадели Бирса]]
[[Датотека:Quartier Punique.JPG|мини|250п|left|Поглед на остатке пунских грађевина на цитадели Бирса]]
Отприлике у средишту града налазила се висока [[цитадела]] звана Бирса, а њени се остаци могу видети и данас. Са својим великим бројем становника (500.000), Картагина је била један од највећих градова хеленистичког доба и уједно спада међу највеће градове пред-индустријске историје. Картага се може упоредити са [[Менхетн]]ом у [[Њујорк]]у, јер је велика популација живела на релативно малом подручју. Будући да су сви желели становати унутар градских зидина, упркос растућој популацији, градске архитекте су почеле зидати апартмане и вишеспратнице. Занимљиво је да су становници Картагине, како би уштедели новац, своје куће облагали неком врстом малтера, тако да су изгледале као да су изграђене од скупоценог [[мермер]]а.
Отприлике у средишту града налазила се висока [[цитадела]] звана Бирса, а њени се остаци могу видети и данас. Са својим великим бројем становника (500.000), Картагина је била један од највећих градова хеленистичког доба и уједно спада међу највеће градове пред-индустријске историје. Картагина се може упоредити са [[Менхетн]]ом у [[Њујорк]]у, јер је велика популација живела на релативно малом подручју. Будући да су сви желели становати унутар градских зидина, упркос растућој популацији, градске архитекте су почеле да подижу апартмане и вишеспратнице. Занимљиво је да су становници Картагине, како би уштедели новац, своје куће облагали неком врстом малтера, тако да су изгледале као да су изграђене од скупоценог [[мермер]]а.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 29. март 2021. у 10:48

Картагина
Остаци Картагине
Картагина на карти Туниса
Картагина
Приказ на мапи Туниса
Место Тунис
Координате36° 53′ 12″ С; 10° 18′ 53″ И / 36.886667° С; 10.314722° И / 36.886667; 10.314722
Историја
ГрадитељФеничани
Основан814 г.п. н. е.
Картагина
𐤒𐤓𐤕𐤇𐤃𐤔𐤕
Светска баштина Унеска
Званично имеАрхеолошки локалитет Картагина
МестоАфрички егзархат, Тунис Уреди на Википодацима
Координате36° 51′ 09″ С; 10° 19′ 24″ И / 36.852558° С; 10.323461° И / 36.852558; 10.323461
Критеријумкултурна: i, iii, vi
Референца37
Упис1979. (3. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/37

Картагина (грчки: Καρχηδών [Karkhēdōn], латински: Carthago, od феничанског קרת חדשת [Qart-ḥadašt] — "Нови град" (Qart — "град", ḥadašt — "нови"), арапски: قرطاج такође قرطاجة‎ [Qarṭāǧ(a)]) је антички град који се налазио на северу Африке, на територији данашњег Туниса. Основали су је феничански трговци из Тира. Према предању након смрти краља Тира Матана I крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син Пигмалион. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром Елисом (Дидо) те је наредио да се убије њен муж Асерба, врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на Кипар и одатле на север Африке, данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт (феничански: Quart Hadasht), што значи „Нови град“, то јест Картагину, 814. п. н. е.[1]

Колонија је постала веома важна трговачка сила и ривал самим феничанским метрополама. Око овог града настало је Картагињанско царство, најважнија поморска сила на Медитерану до Пунских ратова.

Пад Картагине

Главни чланак: Опсада Картагине

Током сталних сукоба са Римским царством и три Пунска рата, Картагина је последњи пут нападнута 149. п. н. е. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на Нумидију, чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор Марко Порције Катон Старији је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом лат. Ceterum censeo Carthaginam delendam esse, „Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена“. Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. п. н. е. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.

Период под Вандалима

Вандали освајају Картагину 439. године заузимајући територије под римском влашћу. Они користе врло повољну стратешку позицију и врше пиратске нападе по целом Средоземљу. Најчувенији напад на Рим су извели 2. јуна 455. године по чему је у доба Француске револуције усвојен израз вандализам. Консолидовањем Источног римског царства под Јустинијаном I 15. септембра 533. године, Римљани под вођством Велизара поново заузимају Картагину.

Савремено доба

Рушевине Картагине су откривене приликом грађевинских радова на палати Председника Хабиба Бургибе, у другој половини 20. века. Данас се користе као туристичка атракција. Археолошки локалитет древне Картагине је 1979. године уписан на списак места Светске баштине у Африци.

Изглед града

Скица изгледа Картагине

Две велике, вештачке луке изграђене су у граду - једна за чување велике морнарице од 220 ратних бродова позната и као Котон и друга за трговачке бродове. Унутар војне луке, која је уједно била и средиште града, налазио се вештачко острво са овалном зградом са којег је било могуће надгледати пристаниште и бродове који прилазе граду.

Котон

Данашњи изглед Котона, војне луке

Војна лука називала се још и Котон Картаге, била је кружног облика, а њене се контуре могу разазнати још и данас. Ископавања су показала да су Картагињани саградили стотине докова од опеке на вештачком острву кружног облика, усред здања. Бродови су се могли довући на копно за поправак. Археолози су израчунали да су у изградњи овог мамутског пројекта, Картагињани уклонили четвртину милиона кубних метара земље. Од трговачке луке је била заштићена овалним и масивним зидом те у њу није смео крочити нити један странац. Сматрано је светским чудом у доба антике, ово софистицирано здање је могло примити велики број ратних бродова у надсвођене одељке, попут хангара којих је могло бити 180. Била је то најнапреднија лука својег доба. Све је надгледавала капетанија која је била лоцирана у средишту, на вештачком острву. Од тамо су могли надгледати целу луку и обалу.[2]

Зидине

Град је имао масивне зидове, 37 km дуге, дуже од других градова тога времена. Већи део зидина је био смештен на самој обали. Био је то одбрамбени систем од три дела; јарка са насипом, мањег зида и главног зида у којем је живео и део Карташке војске те коњи и слонови. И зидине Картаге су биле сматране светским чудом, те су и оне биле најсофистициранији одбрамбени систем својег времена у које су становници имали велико поверење. У правилу, већи део зида никада није био пробијен. Град је такође имао велике некрополе и подземна гробља, сакрална подручја, пијаце, Веће старешина, торњеве, велику библиотеку и позориште и био је подељен у четири стамбене површине једнаке величине са истим распоредом.

Цитадела и остатак града

Поглед на остатке пунских грађевина на цитадели Бирса

Отприлике у средишту града налазила се висока цитадела звана Бирса, а њени се остаци могу видети и данас. Са својим великим бројем становника (500.000), Картагина је била један од највећих градова хеленистичког доба и уједно спада међу највеће градове пред-индустријске историје. Картагина се може упоредити са Менхетном у Њујорку, јер је велика популација живела на релативно малом подручју. Будући да су сви желели становати унутар градских зидина, упркос растућој популацији, градске архитекте су почеле да подижу апартмане и вишеспратнице. Занимљиво је да су становници Картагине, како би уштедели новац, своје куће облагали неком врстом малтера, тако да су изгледале као да су изграђене од скупоценог мермера.

Референце

  1. ^ Vich Sáez S. La expansión fenicia. Colonización del Mediterráneo. Historia y Vida;N.444:42-9
  2. ^ Carayon Nicolas, Le cothon ou port artificiel creusé. Essai de définition, Méditerranée N° 1.2 - 2005 [1], Приступљено 8. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Картагина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Картагина&oldid=23718276”