Земље круне Светог Стефана — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
| Слика_карта = Austria-Hungary map_sr.svg |
| Слика_карта = Austria-Hungary map_sr.svg |
||
| Текст_карта = |
| Текст_карта = |
||
| Текст_испод_карте = Аустроугарска 1910. године — Земље круне Светог Стефана су означене зеленом бојом на карти (16 и 17), [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|БиХ]] (18) је имала посебан положај [[кондоминијум]]а |
| Текст_испод_карте = [[Аустроугарска]] 1910. године — Земље круне Светог Стефана су означене зеленом бојом на карти (16 и 17), [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|БиХ]] (18) је имала посебан положај [[кондоминијум]]а |
||
| Континент = [[Европа]] |
| Континент = [[Европа]] |
||
| Регија = [[средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]] |
| Регија = [[средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]] |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
| Становништво = 20.886.487 (1910) |
| Становништво = 20.886.487 (1910) |
||
| Престоница = [[Будимпешта]] |
| Престоница = [[Будимпешта]] |
||
| Званични_језици = [[Мађарски језик|мађарски]], [[Хрватски језик|хрватски]] (у [[Краљевина Хрватска |
| Званични_језици = [[Мађарски језик|мађарски]], [[Хрватски језик|хрватски]] (у [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватској и Славонији]]), говорни језици: [[Немачки језик|немачки]], [[Румунски језик|румунски]], [[Словачки језик|словачки]], [[Српски језик|српски]], [[Русински језик|русински]] |
||
| Религија = [[католицизам]], [[протестантизам]], [[православље]] |
| Религија = [[католицизам]], [[протестантизам]], [[православље]] |
||
| Валута = [[Мађарска форинта|форинта]], [[Мађарска круна|круна]] |
| Валута = [[Мађарска форинта|форинта]], [[Мађарска круна|круна]] |
||
Ред 84: | Ред 84: | ||
== Списак земаља == |
== Списак земаља == |
||
* ужа Угарска, укључивала је данашњу [[Мађарска|Мађарску]], као и делове данашње [[Румунија|Румуније]], [[Словачка|Словачке]], [[Украјина|Украјине]], [[Аустрија|Аустрије]], [[Словенија|Словеније]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Србија|Србије]] ([[Бачка]] и [[Банат]]). |
* ужа Угарска, укључивала је данашњу [[Мађарска|Мађарску]], као и делове данашње [[Румунија|Румуније]], [[Словачка|Словачке]], [[Украјина|Украјине]], [[Аустрија|Аустрије]], [[Словенија|Словеније]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Србија|Србије]] ([[Бачка]] и [[Банат]]). |
||
* [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватска |
* [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватска и Славонија]], укључивала је делове данашње Хрватске и Србије ([[Срем]]) |
||
* [[Ријека (град)]] |
* [[Ријека (град)]] |
||
* [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босна и Херцеговина]] (кондоминијум) |
* [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босна и Херцеговина]] (кондоминијум) |
Верзија на датум 17. април 2021. у 21:55
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Земље круне Светог Стефана Szent István Koronájának Országai (мађарски) | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1867.—1918. | |||||||||
Аустроугарска 1910. године — Земље круне Светог Стефана су означене зеленом бојом на карти (16 и 17), БиХ (18) је имала посебан положај кондоминијума | |||||||||
Главни град | Будимпешта | ||||||||
Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||
Земља | Аустроугарска | ||||||||
Површина | 325.411 км2 | ||||||||
Становништво | 20.886.487 (1910) | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | бивша административна територија | ||||||||
Владавина | |||||||||
• Облик | монархија | ||||||||
Краљ | |||||||||
• | Франц Јозеф | ||||||||
Историјска ера | нови век, савремено доба | ||||||||
• Успостављено | 1867. | ||||||||
• Укинуто | 1918. | ||||||||
|
Земље круне Светог Стефана (мађ. Szent István Koronájának Országai) је био назив за земље које су се налазиле у историјској вези са Краљевином Угарском. Назив је коришћен као ознака за угарски део Аустроугарске монархије између 1867. и 1918. године, а односио се на такозвану ужу Угарску, Хрватску и Славонију, град Ријеку и Босну и Херцеговину, која је чинила аустроугарски кондоминијум.
Историја Мађарске |
---|
Назив
Ова заједница је имала и свој латински званичан назив: Угарско надкраљевство (лат. Archiregnum Hungaricum). Централни појам у имену је била Круна Светог Стефана.
Историјска употреба
Назив „Земље круне Светог Стефана“ се употребљавао у 18. и 19. веку и означавао је делове Хабзбуршке монархије а касније и Аустроугарске који су историјски били повезани са Краљевином Угарском, за разлику од других хабзбуршких земаља које су историјски беле повезане са Светим римским царством.
Међутим, пре стварања двојне Аустроугарске монархије 1867. године, овај назив је био чисто номиналне природе, с обзиром да су земље за које је овај назив употребљаван чиниле посебне хабзбуршке покрајине, административно одвојене од хабзбуршке Угарске.
Приликом склапања Аустро-угарске нагодбе 1867. године, угарски сабор је успео да добије управу над Ердељом, али су Далмација, Босна и Херцеговина, Галиција и Лодомерија остале под аустријском управом. Ову поделу нису признале Угарска и Хрватска.
После уласка Ердеља у заједницу са Угарском (1848. и 1867. године), назив Земље круне Светог Стефана је означавао Краљевину Угарску са аутономном Хрватском и Славонијом.
Након завршетка Првог светског рата ова политичка заједница се распала и назив Земље круне Светог Стефана је нестао из употребе.
Списак земаља
- ужа Угарска, укључивала је данашњу Мађарску, као и делове данашње Румуније, Словачке, Украјине, Аустрије, Словеније, Хрватске и Србије (Бачка и Банат).
- Хрватска и Славонија, укључивала је делове данашње Хрватске и Србије (Срем)
- Ријека (град)
- Босна и Херцеговина (кондоминијум)
- Војна граница (до 1882. године)
Ердељ, који је раније чинио посебну административну територију, укључен је у ужу Угарску 1867. године, док је Далмација, која је историјски такође сматрана једном од земаља круне Светог Стефана, била под управом аустријског дела Двојне монархије.
Види још
Литература
- Берић, Душан М. (2013). Државно право Краљевине Угарске: Прекиди и континуитет. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
- Крестић, Василије (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. године. Београд: САНУ.