Пређи на садржај

Крштење — разлика између измена

2.399 бајтова додато ,  пре 3 месеца
нема резимеа измене
м (Враћене измене корисника Hungary.www (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
ознака: враћање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање визуелно уређивање
Данас се у великом броју хришћанских цркава практикује и крштење деце. Иако деца немају лични грех и не могу вољно исповедати своју веру због незрелости, сматра се да ипак деца својим зачећем примају опште стање пале, људске природе. Забрањено је друго или поновно крштење - али се деца могу поново крстити ако се не зна, да ли су крштена.
 
Обрезање је остатак некадашњег жртвоприношења деце богу Молоху (описано у Старом Завету на више места), али се у еволуцији религиозне светси дошло до спознаје о непотребности тога чина, па је убијање деце 8. дан, када су приносили и првенце од сваке животиње, замењено обрезањем 8. дан од рођења, а у хришћанству је то замењено крштењем. Прекретница код Јевреја је било Абрахамово убиство свога сина Исака на брду Морија (где су данас остаци Соломоновог храма у Јерусалиму), по налогу Бога, али је у задњи трен добио наредбу да то не чини, јер је Бог само хтео да види колика је његова верност. [[МанојлоО Грбић]] у 1. књизинепотребности "Карловачко владичанствотелесног" наобрезивања pp.(самог 292., међу одредбама Спасовданског црквеног сабора у Београду, 1730. г.,по наводисеби и овајбез податак:вере) "10.се Дјецавећ дауказује сеу не[[Књига крстепророка поЈеремије|Књизи кућамапророка него у црквамаЈеремије]],<ref>{{Cite аbook|title=The ниједноBook дијете,of даJeremiah не(New смијеInternational остатиCommentary некрштеноon дужеthe одOld осам данаTestament)|last=Thompson|first=J."A.|publisher=Eerdmans|year=1995|isbn=9780802825308}}</ref> ''Обрезањегде децепише: је обичај који се још задржао код Јевреја и муслимана.''
<blockquote>Обрежите се ГОСПОДУ, уклоните кожицу са свога срца, Јудеји и Јерусалимљани, иначе ће моја срџба планути као огањ и горети, а никога да је угаси, због ваших злих дела.</blockquote>
 
[[Апостол Павле|Свети Павле]] у својим писмима изричито негира значај обрезању. Обрезање деце је обичај који се још задржао код Јевреја и муслимана.
Православна црква празнује овај догађај, Обрезање Господње, као црвено слово у календару, али постоји стид према ретроградности овог празника, који се огледа у чињеници да ни један храм није посвећен овом празнику, као и избегавање навођења овог празника међу Господњим празницима, у уџбенику веронауке за пети разред у Републици Српској. (аутор уџбеника протојереј Момчило Пејичић, pp. 17.)
 
Православна црква празнује овај догађај, Обрезање Господње, као црвено слово у календару, али постоји стид према ретроградности овог празника, који се огледа у чињеници да ни један храм није посвећен овом празнику, као и избегавање навођења овог празника међу Господњим празницима, у уџбенику веронауке за пети разред у Републици Српској.<ref>{{Cite (ауторbook|title=Веронаука уџбениказа протојерејпети Момчилоразред основних школа|last=Пејичић, pp. |first=Момчило|pages=17.)}}</ref>
 
O вези између крштења и [[Васкрсење|васкрснућа]] (самог Исуса и потоњих хришћана) која је установљена још од најранијег хришћанства М. Вукомановић пише:
 
<blockquote>Христово васкрсење, негација његове земаљске егзистенције, префставља се стога и као иницијација у један нови, сакрални и духовни живот. Први вид те иницијације представља, заправо, већ сам обред крштења који се обавља још у "овом животу". Тај сакрамент, према јеванђељима, проводи најпре Јован Крститељ, а затим (тајно) и сам Исус и његови ученици. Сви они који се покрсте могу постати Христови следбеници. За њох се, на тај начин, отварају врата ка потпуно новом животу. Крштење је, према томе, њихово поновно рађање. Од њих се стога захтева да напусте свој пређашњи живот<ref>{{Cite book|title=Rani hrišćanski mitovi|last=Vukomanović|first=Milan|publisher=Čigoja|year=1997|pages=141}}</ref></blockquote>
 
[[Манојло Грбић]] у 1. књизи "Карловачко владичанство" на pp. 292., међу одредбама Спасовданског црквеног сабора у Београду, 1730. г., наводи и овај податак: "10. Дјеца да се не крсте по кућама него у црквама, а ниједно дијете, да не смије остати некрштено дуже од осам дана."
 
Крштење у предхришћанским временима означава задовољење водених божанстава, приношењем људских жртви у воду. У Бијелом Пољу је још очувана изрека да Лим мора једну жртву годишње да однесе, да би било благостање. Отуда је и етимолошка веза бројних хидронима са речју смрт, итал. морто, мртво, као море (итал.маре), Морава, Морача, али и остала места за жртвоприношења као брдо Морија у Јерусалиму где се вршио помор жртава. Други назив су била и требишта, па отуда топоними Требиње у Херцеговини св. Саве, Македонији, Албанији...
90

измена