Иво Поповић Ђани

иво поповић ђани
Лични подаци
Датум рођења	(1915-10-14)14. октобар 1915.
Место рођења	Џеронимо, Аризона, Сједињене Америчке Државе
Датум смрти	23. децембар 1986.(1986-12-23) (71 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	лекар
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Одликовања	| } Иво Поповић Ђани (Џеронимо, 14. октобар 1915 — Београд, 23. децембар 1986), лекар-хирург, учесник Народноослободилачке борбе, професор Медицинског факултета у Београду и члан Црногорске академије наука и уметности. Биографија Рођен је 14. октобра 1915. године у месту Џеронимо, у америчкој држави Аризона. У Америци је завршио основну школу, а након тога се са породицом преселио у Краљевину Југославију, где је наставио школовање. У Пећи је завршио гимназију. Потом је од 1935. године студирао на Медицинском факултету у Загребу, а дипломирао је на Медициснком факултету у Београду. Био је учесник Народноослободилачког рата од 1941. године. Радио је у партизанској болници у ослобођеној Фочи, у првој половини 1942. године, а касније је био у Санитету Прве пролетерске дивизије. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача болнице „Драгиша Мишовић” и начелник Хируршког одељења. Године 1969. учествовао је у формирању Хируршког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију 1972. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хируршко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе. Био је велики љубитељ спорта, посебно кошарке. Децембра 1948. године је био један од оснивача Кошаркашког савеза Југославије и његов први председник од 1948. до 1949. године. Умро је 23. децембра 1986. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства за златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и др. Такође је добитник Октобарске награде града Београда за развој кардиоваскуларне хирургије и награде АВНОЈ-а, коју је добио 1969. године. Једна улица у београдском насељу Дедиње, у непосредној близини КБЦ „Драгиша Мишовић”, носи његово име. Референце Литература Ко је ко у Југославији. Београд: „Хронометар”. 1970.