Пређи на садржај

Звездани систем — разлика између измена

(.)
* [[Прокион]], који је сличан Сиријусу
* [[Мира Цети|Мира]], варијабла коју чине црвени див и [[бели патуљак]]
* [[Делта Цефеј]], цефидска варијабла
* Delta Cephei, cefidska varijabla
* [[Епсилон Ауригае|Епсилон Капела]]
* [[Epsilon Aurigae]]
* [[Spika]]
 
=== TrinarniТринарни (trostrukiтроструки) ===
 
* [[Алфа Кентаури]] је трострука звезда коју чине главни бинарни пар жутих патуљака ( [[Алфа Кентаури|Алфа Кентаури А]] и [[Алфа Кентаури|Алфа Кентаури Б]] ) и вањски [[црвени патуљак]], [[Проксима Кентаури]]. Заједно, А и Б ;ине физичку [[Двојна звезда|бинарну звезду]], означену као Алфа Кентаури АБ, -{α Cen AB}- или -{RHD 1 AB}-, где АБ означава да је то [[Двојна звезда|бинарни систем]].<ref name="wds2006">{{cite journal|author=Mason|first=Brian D.|title=The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog|date=December 2001|journal=The Astronomical Journal|volume=122|issue=6|pages=3466–3471}}</ref> Умерено ексцентрична [[Планетарна путања|орбита]] бинарних компоненти може учинити да компоненте буду близу 11 [[Астрономска јединица|АУ]] или чак 36 АУ. Проксима Кентаури, такође (иако ређе) која се назива Алфа Кентаури Ц, много је удаљенија (између 4300 и 13.000 АУ) од -{α Cen AB}-, а орбитира средишњим паром у раздобљу од 547.000 (+ 66.000 / -40.000) година.<ref>{{cite journal |url = https://www.aanda.org/articles/aa/pdf/2017/02/aa29930-16.pdf |journal = A&A |volume = 598 |issue= L7 |date = 2017 |doi= 10.1051/0004-6361/201629930 |title = Proxima’s orbit around α Centauri |author= P. Kervella1 |author2= F. Thévenin |author3= C. Lovis}}</ref>
* [[Alpha Centauri|Alfa Centauri]] je trostruka zvijezda koju čine glavni binarni par žuta patuljka ( [[Alpha Centauri|Alfa Centauri A]] i [[Alpha Centauri|Alfa Centauri B]] ) i vanjski [[crveni patuljak]], [[Proksima Centaura]]. Zajedno, A i B tvore fizičku [[Dvojna zvijezda|binarnu zvijezdu]], označenu kao Alfa Centauri AB, α Cen AB ili RHD 1 AB, gdje AB označava da je to [[Dvojna zvijezda|binarni sustav]].<ref name="wds2006">
* [[Северњача]] или -{''Alpha Ursae Minoris''}- (-{α UMi}-), северна звезда, троструки је звездани систрем у којем је ближа звезда крајње близу главне звезде - толико близу да је била позната само из њезиног гравитацијског тегљача на Поларису А (-{α UMi A}-) све док је 2006. није сликао [[свемирски телескоп Хабл]].
{{Citiranje časopisa|author=Mason|first=Brian D.|title=The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog|date=December 2001|journal=The Astronomical Journal|volume=122|issue=6|pages=3466–3471}}</ref> Umjereno ekscentrična [[Planetarna putanja|orbita]] binarnih komponenti može učiniti da komponente budu blizu 11 [[Astronomska jedinica|AU]] ili čak 36 AU. Proksima Centaura, također (iako rjeđe) koja se naziva Alfa Centauri C, mnogo je udaljenija (između 4300 i 13.000 AU) od α Cen AB, a orbitira središnjim parom u razdoblju od 547.000 (+ 66.000 / -40.000) godina.<ref>https://www.aanda.org/articles/aa/pdf/2017/02/aa29930-16.pdf</ref>
* [[Gliese 667|Глизе 667]] је троструки звездани систем с две звезде главне врсте К и [[Црвени патуљак|црвеним патуљком]]. Потенцијално насељива „супер-Земља” [[Gliese 667|Глизе 667Цц]] орбитира око црвеног патуљка.
* [[Sjevernjača]] ili Alpha Ursae Minoris (α UMi), sjeverna zvijezda, trostruki je zvjezdani sustav u kojem je bliža zvijezda krajnje blizu glavne zvijezde - toliko blizu da je bila poznata samo iz njezinog gravitacijskog tegljača na Polarisu A (α UMi A) sve dok je 2006. nije slikao [[svemirski teleskop Hubble]].
* ХД 188753 је троструки звездани систем који се налази око 149 [[Светлосна година|светлосних година]] удаљен од [[Земља|Земље]] у [[Звежђе|звежђу]] [[Лабуд (сазвежђе)|Лабуд]]. Систем је састављен од ХД 188753А, жутог патуљка; ХД 188753Б, наранчасти патуљак; и ХД 188753Ц, [[црвени патуљак]]. Б и Ц се врте у орбити сваких 156 дана, а као група врте се у орбити А сваких 25,7 година.<ref>[http://www.Tripsn.com Does triple star orbit directly affect orbit time], Jeremy Hien, Jon Shewarts, ''Astronomical News'' '''132''', No. 6 (November 2011)</ref>
* [[Gliese 667]] je trostruki zvjezdani sustav s dvije zvijezde glavne vrste K i [[Crveni patuljak|crvenim patuljkom]]. Potencijalno naseljiva "super-Zemlja" [[Gliese 667|Gliese 667Cc]] orbitira oko crvenog patuljka.
* [[Фомалхаут]] (α -{PsA}-, -{α Piscis Austrini}-) троструки је звездани систем у [[Сазвежђе|сазвежђу]] [[Јужна риба (сазвежђе)|Piscis Austrinus]]. Откривено је да је троструки систем 2013. године када је откривено да те три звезде деле правилно кретање кроз [[свемир]].
* HD 188753 je trostruki zvjezdani sustav koji se nalazi oko 149 [[Svjetlosna godina|svjetlosnih godina]] udaljen od [[Zemlja|Zemlje]] u [[Zviježđe|zviježđu]] [[Labud (zviježđe)|Labud]]. Sustav je sastavljen od HD 188753A, žutog patuljka ; HD 188753B, narančasti patuljak ; i HD 188753C, [[crveni patuljak]]. B i C se vrte u orbiti svakih 156 dana, a kao grupa vrše se u orbitu A svakih 25,7 godina.<ref>[http://www.Tripsn.com Does triple star orbit directly affect orbit time], Jeremy Hien, Jon Shewarts, ''Astronomical News'' '''132''', No. 6 (November 2011)</ref>
* [[ХД 181068]] је јединствени троструки систем, који се састоји од [[Црвени див|црвеног дива]] и две звезде главног следа. Орбите звезда усмерене су на такав начин да све три звезде заклањају једна другу.
*[[Fomalhaut]] (α PsA, α Piscis Austrini) trostruki je zvjezdani sustav u [[Zviježđe|zviježđu]] [[Južna riba|Piscis Austrinus]]. Otkriveno je da je trostruki sustav 2013. godine kada je otkriveno da te tri zvijezde dijele pravilno kretanje kroz [[svemir]].
*[[HD 181068]] je jedinstveni trostruki sustav, koji se sastoji od [[Crveni div|crvenog diva]] i dvije zvijezde glavnog slijeda. Orbite zvijezda usmjerene su na takav način da sve tri zvijezde zaklanjaju jedna drugu.
 
=== Квартарни (четвороструки) ===
[[Datoteka:HD_98800.jpg|мини|250px|ХД 98800 је четвероструки звездани систем.]]
 
* [[Капела (звезда)|Капела]], пар дивовских звезда којима орбитира [[црвени патуљак]], удаљен око 42 светлосне године од Сунчевог система. Има апсолутну магнитуду од око -0,47, што Капелу чини једном од најсјајнијих звезда на ноћном небу.
* [[Kapela (zvezda)|Kapela]], par divovskih zvijezda kojima orbitira [[crveni patuljak]], udaljen oko 42 svjetlosne godine od Sunčevog sustava. Ima apsolutnu magnitudu od oko -0,47, što Kapelu čini jednom od najsjajnijih zvijezda na noćnom nebu.
* 4 CentauriКентаури
* [[Mizar (zvezda)|Мизар]] seсе čestoчесто kažeкаже daда jeје bilaбила prvaпрва [[DvojnaДвојна zvijezdaзвезда|binarnaбинарна zvijezdaзвезда]] otkrivenaоткривена kadaкада juју jeје 1650. promatraoпроматрао GiovanniЂиовани Battista RiccioliБатиста Ричиоли<ref>''The Binary Stars'', R. G. Aitken, New York: Semi-Centennial Publications of the University of California, 1918.</ref><ref>[http://leo.astronomy.cz/mizar/riccioli.htm Vol. 1, part 1, p. 422, ''Almagestum Novum''], Giovanni Battista Riccioli, Bononiae: Ex typographia haeredis Victorij Benatij, 1651.</ref> aliали toто suсу vjerojatnoверојатно primijetiliприметили iи ranijeраније BenedettoБенедето CastelliКастели iи [[GalileoГалилео GalileiГалилеј|GalileoГалилео]]. KasnijeКасније, [[spektroskopijaспектроскопија]] njegovihњегових komponenataкомпонената MizarМизар AА iи BБ otkrilaоткрила jeје daда suсу objeобе sameсаме binarneбинарне zvijezdeзвезде.<ref name="mizar">[http://leo.astronomy.cz/mizar/article.htm A New View of Mizar], Leos Ondra, accessed on line 26 May 2007.</ref><ref>{{Citiranje časopisa|title=Mizar {{!}} Hrvatska enciklopedija|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=41286|accessdate=2020-01-13}}</ref>
* HDХД 98800
* SustavСистем [[KeplerКеплер-64]] imaима planetпланету PH1ПХ1 (otkrioоткрила gaга jeје 2012. grupaгрупа -{''Planet Hunters''}-, dioдео -{''Zooniversea ''}-) kojiкоји kružiкружи okoоко dvijeдве zvijezdeзвезде, štoшто gaга činiчини prvimпрвим poznatimпознатим planetomпланетом kojiкоја seсе nalazioналази uу četverostrukomчетвероструком zvjezdanomзвезданом sustavuсистему.<ref name="PlanetHunters">[http://blog.planethunters.org/2012/10/15/ph1-a-planet-in-a-four-star-system/ Planet Hunters]</ref>
* -{KOI-2626}- jeје prviпрви četvorostrukiчетвороструки zvjezdaniзвездани sustavсистем sс planetomпланетом veličineвеличине ZemljeЗемље.<ref>http://nexsci.caltech.edu/conferences/KeplerII/abstracts_posters/Ciardi.pdf</ref>
* [[Xi TauriTaur|Си Таур]] (-{Ta Tau, ξ Tauri}-), smještenсмештен на удаљености udaljenод okoоко 222 [[SvjetlosnaСветлосна godinaгодина|svjetlosneсветлосне godineгодине]], [[SpektroskopijaСпектроскопија|spektroskopskaспектроскопска]] jeје četverostrukaчетверострука zvijezdaзвезда kojaкоја seсе sastojiсастоји odод triтри plavoплаво-bijeleбеле [[GlavniГлавни nizниз|zvijezdeзвезде glavnogглавног]] [[SpektralniХарвардска razredспектрална класификација|tipaтипа]] BБ, zajednoзаједно saса zvijezdomзвездом [[SpektralniХарвардска razredспектрална класификација|FФ-tipaтипа]]. DvijeДве [[ZvijezdaЗвезда|zvijezdeзвезде]] suсу uу bliskojблиској [[PlanetarnaПланетарна putanjaпутања|orbitiорбити]] iи okrećuокрећу seсе jednaједна okoоко drugeдруге jednomједном uу 7,15 danaдана. OniОни заузврат zauzvratорбитирају orbitirajuоко trećomтреће zvijezdomзвезде jednomједном svakihсваких 145 danaдана. ČetvrtaЧетврта zvijezdaзвезда orbitiraорбитира okoоко triтри drugeдруге zvijezdeзвезде otprilikeотприлике svakihсваких pedesetпедесет godinaгодина.<ref name="Nemravová2013">{{Citiranje časopisa|author=Nemravová|first=J. A.|title=An Unusual Quadruple System ξ Tauri|url=http://articles.adsabs.harvard.edu/full/2013CEAB...37..207N|year=2013|journal=Central European Astrophysical Bulletin|volume=37|issue=1|pages=207–216}}</ref>
 
=== PetostrukiПетоструки ===
 
* [[Delta OrionisМинтака]]
* -{[[HD 155448]] }-<ref>{{Citiranje časopisa |author=Schütz, O. |author2= Meeus, G. |author3= Carmona, A. |author4= Juhász, A. |author5= Sterzik, M. F.|title=The young B-star quintuple system HD 155448|year=2011|journal=Astronomy and Astrophysics|volume=533}}</ref>
* -{[[KIC 4150611]] }-<ref>{{Citiranje časopisa|author=Gregg, T. A.|title=A Syzygy of KIC 4150611|date=2013|journal=American Astronomical Society}}</ref>
* -{1SWASP J093010.78 + 533859.5}- <ref>{{Citiranje časopisa|author=Lohr, M. E.|title=The doubly eclipsing quintuple low-mass star system 1SWASP J093010.78+533859.5|date=2015|journal=Astronomy & Astrophysics|volume=578}}</ref>
 
=== ŠestostrukiШестоструки ===
 
* -{[[Beta Tucanae]]}-<ref name="kalerbeta">{{cite web|url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/betatuc.html |title=Beta Tucanae |last=Kaler|first=Jim|authorlink= James B. Kaler |work=Stars|publisher=[[University of Illinois]]|accessdate=2 May 2015}}</ref><ref name=hipparcos>{{cite journal | title=Validation of the new Hipparcos reduction | last1=van Leeuwen | first1=F. | journal=Astronomy and Astrophysics | volume=474 | issue=2 | pages=653–664 | year=2007 | arxiv=0708.1752 | bibcode=2007A&A...474..653V | doi=10.1051/0004-6361:20078357 | s2cid=18759600 }}</ref><ref name=malkov>{{cite journal|bibcode=2012A&A...546A..69M|title=Dynamical masses of a selected sample of orbital binaries|journal=Astronomy and Astrophysics|volume=546|pages=A69|last1=Malkov|first1=O. Yu|last2=Tamazian|first2=V. S.|last3=Docobo|first3=J. A.|last4=Chulkov|first4=D. A.|year=2012|doi=10.1051/0004-6361/201219774|doi-access=free}}</ref>
*[[Beta Tukana|Beta Tucanae]] <ref>http://www.ctio.noao.edu/~atokovin/stars/index.php?ids=00316-6258</ref>
* [[KastorКастор (звезда)|Кастор]] <ref name="castor">[[bibcode:2003A&A...402..719S|Castor A and Castor B resolved in a simultaneous Chandra and XMM-Newton observation]], B. Stelzer and V. Burwitz, ''Astronomy and Astrophysics'' '''402''' (May 2003), pp. 719–728.</ref>
* -{[[HD 139691]] }-<ref name="ads9731">[[bibcode:1998AstL...24..795T|ADS 9731: A new sextuple system]], A. A. Tokovinin, N. I. Shatskii, and A. K. Magnitskii, ''Astronomy Letters'', '''24''', No. 6 (November 1998), pp. 795–801.</ref>
* Ако се [[Алкор]] сматра делом [[Mizar (zvezda)|Мизар]]овог система, систем се може сматрати шестероструким.
* Ako se [[Alkor]] smatra dijelom [[Mizar]]ovog sustava, sustav se može smatrati šesterostrukim.
 
=== SedmostrukiСедмоструки ===
* -{[[Nu Scorpii]]}-<ref name=msc>[http://www.ctio.noao.edu/~atokovin/stars/index.php?cat=HD&number=145501 Nu Scorpii] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170905183433/http://www.ctio.noao.edu/~atokovin/stars/index.php?cat=HD&number=145501 |date=2017-09-05 }}, entry in the [http://www.ctio.noao.edu/~atokovin/stars/ Multiple Star Catalog]</ref>
 
* -{[[AR Cassiopeiae]]}-<ref name=Eggleton>{{cite journal | last1=Eggleton | first1=P. P. | last2=Tokovinin | first2=A. A. | title=A catalogue of multiplicity among bright stellar systems | journal=[[Monthly Notices of the Royal Astronomical Society]] | volume=389 | issue=2 | pages=869–879 | date=September 2008 | doi=10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x | bibcode=2008MNRAS.389..869E | arxiv=0806.2878 | s2cid=14878976 }}</ref><ref name=MSC/><ref name=Argyle>{{cite book|publisher=[[Springer-Verlag]]|title=Observing and Measuring Visual Double Stars|series=Patick Moore's Practical Astronomy Series|editor=Bob Argyle|isbn=1-85233-558-0|page=9|date=2004}}</ref>
*[[Nu Scorpii]]
*[[AR Cassiopeiae]]
{{colend}}