Пређи на садржај

Падеж — разлика између измена

1.556 бајтова додато ,  пре 1 месеца
Израз ''падеж'' у традиционалним дескриптивним [[граматика]]ма појединих језика углавном се употребљава када се мисли на ''морфолошки падеж'', деклинацијски облик речи који означава службу или односе именске речи ([[именице]], [[придев]]а, [[заменице]], [[бројеви (врсте речи)|броја]]) у реченици. Према томе за језике који немају развијену морфологију, попут енглеског, каже се да имају мало или уопште немају падежа.
 
У неким се савременијим теоријама, међутим, претпоставља да у свим језицима постоје тзв. ''апстрактни падежи'', који су изражени на разне начине – морфолошки, [[синтакса|синтактички]] (на пример редом речи или [[предлози|предлогом]]) или како другачије. Притом се на један начин може изразити неколико апстрактних падежа.
U nekim se suvremenijim teorijama, međutim, pretpostavlja da u svim jezicima postoje tzv. ''apstraktni padeži'', koji su izraženi na razne načine – morfološki, [[sintaksa|sintaktički]] (primjerice redom riječi ili [[prijedlozi|prijedlogom]]) ili kako drugačije. Pritom se na jedan način može izraziti nekoliko apstraktnih padeža.
 
У стандардном српском језику тако традиционалне граматике наводе седам морфолошких падежа. Од тога се [[датив]] од [[локатив]]а разликују код именица само нагласком и то само код веома малог броја речи, нпр. датив је ''граду'', а локатив ''граду''. Јасније се да се локатив од датива разликује по предлозима с којима се редовито користи: ''на'', ''о'', ''по'', ''при'', ''према'' и ''у''. Разлика датива и локатива је и у везницима придевских речи мушког и средњег рода (датив -ом, -ому, ређе -оме, локатив -ом, -оме). Локатив никада не може бити без својих предлога, што значи да је локатив предложни израз („при” само с локативом, „на, о, по, у” и с локативом и акузативом), а датив може бити сам или с приједлозима „к, према, насупрот, успркос, надомак” (старије граматике дефинисале су: „к(а), прама, проћ, проти(-в, -ва), супроћ, супроти”). У српском у дативу једнине предност има дужи наставак (–ому, –ему) а у локативу једнине краћи (–ом), док је –оме стилски обележена.<ref>{{cite book |title= Граматика српског књижевног језика | author = С. Станојчић Живојин |date = 2010 |isbn = 9788677817572 }}</ref><ref>Ivana Gis: [http://hrcak.srce.hr/file/121492 Dativ i lokativ u suvremenim gramatikama], Hrvatistika, studentski jezikoslovni časopis, str.48-51</ref>
U standardnom hrvatskom jeziku tako tradicionalne gramatike navode sedam morfoloških padeža. Od toga se [[dativ]] od [[lokativ]]a razlikuje kod imenica samo naglaskom i to samo kod veoma malog broja riječi, npr. dativ jd. ''grâdu'', lokativ jd. ''grádu''. Jasnije se lokativ od dativa razlikuje po prijedlozima s kojima se redovito koristi: ''na'', ''o'', ''po'', ''pri'', ''prema'' i ''u''. Razlika dativa i lokativa je i u navezcima pridjevskih riječi muškoga i srednjeg roda (dativ -om, -omu, rjeđe -ome, lokativ -om, -ome). Lokativ nikada ne može biti bez svojih pri-
Могло би се рећи и да се по предлозима разликује и [[комитатив]] од инструментала те [[аблатив]] од [[генитив]]а (реч је о апстрактним падежима):
jedloga, što znači da je lokativ prijedložni izraz ("pri" samo s lokativom, "na, o, po, u" i s lokativom i akuzativom), a dativ može biti sam ili s prijedlozima "k, prema, nasuprot, unatoč, usprkos, nadomak" (starije slovnice definirale su: "k(a), prama, proć, proti(-v, -va), suproć, suproti"). U hrvatskom u dativu jednine prednost ima duži nastavak (–omu, –emu) a u lokativu jednine kraći (–om), dok je –ome stilski obilježen. Hrvatske slovnice (gramatike) sve do jezičnog unitarista [[Tomo Maretić|Tome Maretića]] dativ i lokativ bili su ujednačeni padežnim nastavkom.<ref>Ivana Gis: [http://hrcak.srce.hr/file/121492 Dativ i lokativ u suvremenim gramatikama], Hrvatistika, studentski jezikoslovni časopis, str.48-51</ref>
Moglo bi se reći i da se po prijedlozima u hrvatskom razlikuje i [[komitativ]] od instrumentala te [[ablativ]] od [[genitiv]]a (riječ je o apstraktnim padežima):
 
: ''PišemПишем '''olovkomоловком'''''. (instrumentalинструментал)
: ''RazgovaramРазговарам '''sс prijateljemпријатељем'''''. (komitativкомитатив)
: ''ZagrebЗагреб jeје glavniглавни gradград '''HrvatskeХрватске'''''. (genitivгенитив)
: ''DolazimДолазим '''izиз HrvatskeХрватске'''''. (ablativаблатив)
 
У [[енглески језик|енглеском]] или [[италијански језик|италијанском језику]] још се више апстрактних падежа разликује помоћу предлога или редом речи:
U [[engleski jezik|engleskom]] ili [[иtalijanski jezik|иtalijanskom jeziku]] još se više apstraktnih padeža razlikuje pomoću prijedloga ili redom riječi:
 
: -{''John (NOM) gives a book (AK) to Bill (DAT).''}-
: „Џон даје књигу Билу.”
: "John daje knjigu Billu."
 
: -{''Gianni (NOM) ha bevuto un bicchiere (AK) d'acqua (GEN).''}-
: „Ђијани је попио чашу воде.”
: "Gianni je popio čašu vode."
 
У оба језика [[Субјекат (граматика)|субјект]], у номинативу, стоји испред глагола, а [[Објекат (реченични члан)|објект]], у акузативу, иза њега. У наведеним је примерима у енглеском датив изражен предлогом -{''to''}- (''у'', ''на'', ''према''), а у италијанском генитив помоћу предлога -{''di''}- (''од'', ''из'').
U oba jezika [[subjekt]], u nominativu, stoji ispred glagola, a [[objekt]], u akuzativu, iza njega. U navedenim je primjerima u engleskom dativ izražen prijedlogom ''to'' (hrv. ''u'', ''na'', ''prema''), a u talijanskom genitiv pomoću prijedloga ''di'' (hrv. ''od'', ''iz'').
 
== Подела језика према употреби падежа ==