Пређи на садржај

Andrijica Šimić — разлика између измена

194 бајта додата ,  пре 11 месеци
м
нема резимеа измене
м (Враћене измене корисника 178.221.185.41 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot)
ознака: враћање
мНема описа измене
ознаке: визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање задатак за новајлију
{{чишћење|разлог=чланак није написан на српском књижевном језику|датум=03. 2015.}}
{{тачност}}
'''Andrijica Šimić''' ([[Alagovac]], [[Ružići]], [[Grude]], [[1833]]. - [[Руновићи|Runovići]], [[5. februar]] [[1905]].), poznati hrvatski [[hajduci|hajduk]].
 
Svojom aktivnošću je postao legendom među [[HrvatiХрвати|Hrvatima]]ma u [[Далмација|Dalmaciji]] i [[Херцеговина|Hercegovini]], sa obe strane granice (i [[Austro-Ugarska|austrijske]] i [[Osmanlijsko carstvo|turske]]).
 
Smatra se da je njegova hajdučija ohrabrila tamošnji narod na ustanak u Gabeli protiv turskih vlasti.
 
Imao je brata i pet sestara, a u detinjstvu je deset godina obavljao kmetovske poslove u age Tikvine u [[MostarМостар|Mostaru]]u. Kad je odlučio da bude hajduk turske karavane, trgovce i kiridžije je napadao najčešće na potezu [[Имотски|Imotski]]-[[Врлика|Vrlika]]. Na planini [[Камешница|Kamešnici]] i danas je poznata njegova pećina koja se po njemu zove Šimića pećina. Nekada je išao i do [[Kupres]]a, [[Glamoč]]a, [[Duvno|Duvna]], Mostara, pa čak i [[Sarajevo|Sarajeva]] i [[TravnikТравник|Travnika]]a. Bio je neuhvatljiv i stoga je kad je umro nastalo veselje među bosanskim muslimanima.
 
Nakon što je dugo uspevao da beži i turskim i austrijskim vlastima, uhapšen je [[14. januar]]a [[1871]]. u kući porodice Garčevih, koja ga je izdala, u [[PodosojeПодосоје (RunovićiРуновићи)|Podosoju]], dok su preostali članovi njegove družine uhapšeni u zaselku Prodanima kod [[ZagvozdЗагвозд|Zagvozda]]a.<ref name="imoart">[http://www.imoart.hr/portal/ljudi/osobe/znameniti/482-hajduk-andrijica-imi.html IMOart] {{Wayback|url=http://www.imoart.hr/portal/ljudi/osobe/znameniti/482-hajduk-andrijica-imi.html |date=20150924033945 }} Andrijica Šimić</ref> Nakon što je uhapšen, izveden je pred sud. Suđenje je počelo [[16. juni|16. juna]] [[1872]]. godine i trajalo 22 dana. Važno je za istoriju hrvatskog jezika i sudstva pošto je ovo bila prva sudska rasprava na [[hrvatskiХрватски jezikјезик|hrvatskom jeziku]] u austro-ugarskoj Dalmaciji. Osuđen je na 33 godine koje je proveo u zatvoru u [[Koper]]u.
 
Uhapšen je u mestu [[Vinica (opština Tomislavgrad)|Vinica]] kod [[Tomislavgrada]], dok je njegov član iz družine Jovo Kadijević iz Glavine kraj [[Imotski|Imotskog]] ubijen, zbog bežanja od organa gonjenja. Andrijica je po narodnim predanjima otkupljivao tursku zemlju za Viničane i gradio im kuće, takođe im je i poklanjao konje i krave, što je razlog vrlo verovatno zašto ga i danas u [[Zagora|Zagori]] i [[Hercegovina|Hercegovini]] smatraju narodnim junakom.<ref>[http://www.tomislavcity.com/content/view/1871/45/ Andrijica u Vinici] {{Wayback|url=http://www.tomislavcity.com/content/view/1871/45/ |date=20130506002142 }}.</ref> Stekao je nadimak "hercegovački Robin Hud".<ref>[http://www.podgradina.net/new/po-kome-je-simica-pecina-na-kamesnici-dobila-ime/ www.podgradina.net], "Tko je bio Andrija Šimić po kome je jedna pećina na Kamešnici dobila ime?", objavljeno 19. novembra 2014., preuzeto 1. marta 2015.</ref>
 
Posle 33 godine provedene u zatvorskoj ćeliji, kad je izašao, smatran je živom legendom.<ref>[http://ljubuski.net/6660-andrijica-simic-heroj-ne-zlocinac ljubuski.net], "Andrijica Šimić: Heroj a ne zločinac!", objavljeno 8. avgusta 2011., pristupljeno 1. marta 2015.</ref> U središtu [[SplitСплит|Splita]]a, na Rivi, priređen mu je priređen veličanstven doček, dok je on po selima bio tretiran kao živa legenda pričajući svoje priče do kraja života. Po kazivanjima, i u starosti je imao zavidnu snagu i mogao da preskoči magarca sa mesta.
 
Umro je 1905. godine. Pokopan je tik do groba njegova izdajnika Ante Garca, koji je organizovao njegovo hapšenje 1871. godine. Položaj kako je ukopan je takav da se ispunila Šimićeva kletva da će njegove noge da budu kraj Garčeve glave.
 
Splitski fudbalski klub [[HNK Hajduk Split|Hajduk]] dobio je ime po Šimiću, kojegkoji se smatra poslednjim hajdukom.<ref>[http://stari.dalmacijanews.com/Hajduk/View/tabid/88/ID/72318/Posljednji-hajduk-Andrija-Simic--zvijezda-koju-su-novinari-pratili-u-stopu.aspx dalmacijanews.com] {{Wayback|url=http://stari.dalmacijanews.com/Hajduk/View/tabid/88/ID/72318/Posljednji-hajduk-Andrija-Simic--zvijezda-koju-su-novinari-pratili-u-stopu.aspx |date=20150205075243 }}, "Posljednji hajduk Andrija Šimić - zvijezda koju su novinari pratili u stopu", objavljeno 16. januara 2011., preuzeto 1. marta 2015.</ref>
 
[[20. juni|20. juna]] [[1967]]. hrvatski guslar Željko Šimić je izdao pesmu "Andrijica Šimić gorski harambaša" u trajanju oko 45 minuta. To je jedna od najstarijih guslarskih ploča u izdanju [[JugotonЈуготон|Jugotona]]a i jedna od najstarijih hrvatskih guslarskih ploča. Isti guslar, prezimenjak hajduka i stanovnik [[Алаговац|Alagovca]], godine [[2001]]. je izdao pesmu "Smrt Andrijice Šimića". Zanimljivo je da su hrvatski fudbaler [[Dario Šimić]] i brat mu Josip praunuci brata hajduka Andrijice Šimića.<ref>[http://www.grude-online.info/video-110-godina-od-smrti-hajduka-andrijice-simica/ www.grude-online.info], "VIDEO: 110. godina od smrti hajduka Andrijice Šimića", objavljeno 5. januara 2015., preuzeto 1. marta 2015.</ref>
 
== Literatura ==
158

измена