Сом — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
Забележено је да је у реци [[Одра|Одри]] уловљен сом дугачак 5 метара а тежак 400 килограма. |
Забележено је да је у реци [[Одра|Одри]] уловљен сом дугачак 5 метара а тежак 400 килограма. |
||
Сом у [[Србија|Србији]] обитава у [[Дунав]]у и готово свим његовим притокама, а има га и у затвореним типовима воде. Просечна величина сома у [[Србија|Србији]] је један метар и маса 10 килограма, а лове се и нешто већи примерци, тако да је 1958. године у [[Дунав]]у код [[Апатин]]а уловљен сом тежак 208 килограма на стари [[алас]]ки начин. |
Сом у [[Србија|Србији]] обитава у [[Дунав]]у и готово свим његовим притокама, а има га и у затвореним типовима воде. Просечна величина сома у [[Србија|Србији]] је један метар и маса 10 килограма, а лове се и нешто већи примерци, тако да је 1958. године у [[Дунав]]у код [[Апатин]]а уловљен сом тежак 208 килограма на стари [[алас]]ки начин.Највећи икада ухваћен сом био је тежак 485 кг и дуг преко 7 м . |
||
[[Датотека:Somovi.jpg|мини|Сомови]] |
[[Датотека:Somovi.jpg|мини|Сомови]] |
||
Верзија на датум 2. јул 2021. у 15:06
 |
| Сом | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Actinopterygii |
| Ред: | Siluriformes |
| Породица: | Siluridae |
| Род: | Silurus |
| Врста: | S. glanis
|
| Биномно име | |
| Silurus glanis Linnaeus, 1758
| |
| |
| Природни ареал (црвено), распрострањеност у приобалним водама (плаво) и интродукција (наранџасто). | |
Сом (лат. Silurus glanis) једна је од највећих слатководних риба, а припада фамилији Сомови (Siluridae). Јединке ове врсте могу да нарасту до преко 3 m и достигну максималну масу од преко 200 kg. Сом се мрести од маја до јула.
Опис и грађа
Сом се доста разликује од риба класичне форме, труп му је овалан, са великом и спљоштеном главом на којој је три пара бркова од којих је горњовилични пар дуг до врха грудних пераја, остали су доста мањи. Има ситне очи, велика уста, а доња вилица му је нешто дужа од горње, и обе су начичкане мноштвом ситних зуба. Тело му је без крљушт и веома слузава. Подрепно пераје дугачко, а репно је заобљено, леђно пераје је мало и без тврдих жилица. Леђа сома су модроцрна, бокови су тамносмеђи или тамнозеленкасти и мраморирани, а трбух сивкастобеличасте боје са црвенкастим преливима.
Навике, станиште, распрострањеност
Сом насељава готово све воде Европе. Воли мирне или споротекуће, муљевите воде и ту се и најрадије задржава. Сваштојед је, мада му главну храну чине рибе, жабе, ракови, сисари, а лови и птице, патке и гуске које се нађу на води или у води где живи. Углавном лови ноћу, али и дању ако има прилику. Забележено је да је у реци Одри уловљен сом дугачак 5 метара а тежак 400 килограма.
Сом у Србији обитава у Дунаву и готово свим његовим притокама, а има га и у затвореним типовима воде. Просечна величина сома у Србији је један метар и маса 10 килограма, а лове се и нешто већи примерци, тако да је 1958. године у Дунаву код Апатина уловљен сом тежак 208 килограма на стари аласки начин.Највећи икада ухваћен сом био је тежак 485 кг и дуг преко 7 м .
Размножавање
Мрести се у мају и јулу, али најчешће средином маја и почетком јуна, мада може да се деси да се мрести чак и у јулу. Све ово зависи од температуре воде која треба да буде од 19 до 24 степена и наравно од осталих услова, као што је место и друго. Мресте се у паровима. Женка претходно направи гнездо величине 1x1 метар и висине око 75 cm и ту положи икру. Мужјак оплоди икру, а женка остаје и чува је све док се млађ не излеже. Гнездо прави од ситног материјала и ту положи од 16.000 до 17.000 јаја, а по некима од 11.000 до 60.000 комада икре, све у зависности од величине женке. Икра се лепи за материјал од којег је гнездо направљено, па је женка у могућности да их чува док се не излегу. Млађ расте брзо и већ прве године достигну дужину од 20 cm.
