Пређи на садржај

Стана Томашевић — разлика између измена

 
== Биографија ==
Рођена је [[28. април]]а [[1921]]. године у [[Бар (Црна Гора)|Бару]]. Њен отац Петар Томашевић био службеник, па се због очеве честе промене службе, школовала у различитим местима. Године [[1929]]. њена породица се колонизовала на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Учитељску школу је похађала у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], [[Цетиње|Цетињу]] и [[Сарајево|Сарајеву]], а од августа [[1940]]. године је радила као учитељица у селу [[Вруља (Пљевља)|Вруља]], код [[Пљевља|Пљеваља]], где је затекао почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="Музеј жена">[https://www.muzejzena.me/postavke.4.postavke.html „Стана Томашевић Арнесен” музеј жена.ме]</ref><ref name="Југопапир">[http://www.yugopapir.com/2017/06/stana-tomasevic-heroina-nob-zivotna.html „Животна прича прве жене амбасадора СФРЈ” југопапир.ком]</ref>
 
Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупација Југославије]], [[1941]]. године заједно са братом Душаном се укључила у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године је примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Борила се најпре у партизанском батаљону „Јован Томашевић”, а потом у [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четвртој пролетерској црногорској ударној бригади]]. Била је једна од првих жена-бораца које су се налазиле на функцији [[Политички комесар|политичког комесара]], а касније се налазила на другим политичким функцијама — члана Бироа Месног комитета КПЈ за Цетиње, члана Среског комитета КПЈ за Боку Которску, члана Политиодела бригаде, секретара Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и члана Бироа [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору]]. Активно је радила на организовању омладине и њеном укључивању у Народноослободилачку борбу, као и на организовању [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије]] (УСОАЈУСАОЈ).{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=1082}}{{sfn|Лексикон НОР|1980|p=1115}}
 
[[Датотека:Stana Tomašević.jpg|200px|мини|лево|Стана Томашевић на митингу у [[Никшић]]у, 1944. године.]]
Била је већник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) и делегат на Другом конгресу УСАОЈ-а, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.|маја 1944.]] године у [[Дрвар]]у, када је отворила овај Конгрес. Током боравка у ослобођеном Дрвару, који је тада био центар ослобођене територије Југославије, Стана је била позвана на пријем у Штаб британске војне мисије при НОВЈ, који је организовао [[Рандолф Черчил]], син британског премијера [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]]. Тада је фотографисао британски ратни фотограф Џон Талбот и њена фотографија се појавила у иностраној штампи, па је Стана брзо постала један од симбола југословенског партизанског антифашизма. Њене фотографије појавиле су се у совјетској штампи, па чак и у мексичкој. Фотографија са Станиним ликом налазила се на летку с позивом омладини Европе да следи пример омладине Југославије, који су енглески авиони бацали изнад окупираних земља. Овај летак инспирисао је норвешког сликара [[Арне Таралдсен|Арнеа Таралдсена]] да на основу њеног лика је направио пропагандни антифашистички летак норвешког покрета отпора.<ref name="Музеј жена" />
 
Завршетак рата је дочекала у Београду. Била је болесна и исцрпљена, па је извесно време провела на болничком лечењу. Тада јој је грешком, недовољно оспособљеног медицинског особља, трансфузијом дата крв зараженог даваоца, што је изазвало тешко обољење, од чијих ће компликацијекомпликација касније добити рак [[Јетра|јетре]], од кога је и умрла у 6062. години живота. Након оздрављења била је члан Бироа [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] и потом Народне омладине Југославије. Године [[1954]]. је у Београду је завршила [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], након чега је обављала бројне важне друштвено-политичке функције. Од [[1949]]. до [[1958]]. године је била начелница за школство у Агитпропу [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитету КПЈ]], а од 1958. до [[1963]]. године је била помоћник Савезног секретара за рад и радне односе, [[Мома Марковић|Моме Марковића]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=1082}}<ref name="Музеј жена" />
 
Године 1963. на предлог [[Председник СФРЈ|председника СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] прешла је у дипломатску службу и постала је амбасадор СФРЈ у [[Норвешка|Норвешкој]]. Стана је тада постала прва жена амбасадор у историји југословенске дипломатије. До [[1967]]. године се налазила на служби у Норвешкој и Исланду[[Исланд]]у, а након повратка у земљу била је бирана за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] и била је председница Одбора за спољну политику [[Веће народа|Већа народа]]. Пошто је током службе у [[Осло|Ослу]], Стана стекла велики број пријатеља и постигла завидан углед, [[1973]]. године је била једна од главних личности која је водила кампању да Тито одбије [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]]. Од [[1974]]. до [[1978]]. године је била на дужности амбасадора у [[Данска|Данској]]. По повратку у Југославију налазила се на функцији председника [[Савезно веће|Савезног већа Скупштине СФРЈ]]. Била је бирана за члана Централног комитета [[Савез комуниста Црне Горе|Савеза комуниста Црне Горе]], а налазила се и на функцији председника Комисије за неговање револуционарних традиција Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=1082}}<ref name="Музеј жена" />
 
Умрла је у лето [[1983]]. године у [[Београд]]у и сахрањена је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
 
Читава њена породица је учествовала у Народноослободилачком рату (НОР), а брата Душка су убили [[Југословенска војска у отаџбини|четници]]. Њен брат [[Небојша Томашевић|Небојша Бато Томашевић]] (1929—2017), био је дипломата и публициста. Била је удата за норвешког редитеља [[Еуген Арнесен|Еугена Арнесена]], који је преминуо [[1969]]. године.<ref name="Музеј жена" />
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других страних и [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=1082}}{{sfn|Лексикон НОР|1980|p=1115}}