Пређи на садржај

Божидар Терзић — разлика између измена

 
== Балкански и Први светски рат ==
У време избијања рата са [[Османско царство|Турском]], септембра [[1912]], постављен је за начелника Оперативног одељења штаба Врховне команде. На том положају остао је до априла [[1913]], када је постављен за команданта Шумадијске дивизије 1. позива Народне војске. Овим дивизијом командовао је у рату са Бугарском 1913. године. Њен командант био је до [[13. август]]а 1913, када је преузео команду Шумадијске дивизијске области, до [[12. април]]а [[1914]]. са ове дужности премештен је за команданта Вардарске дивизијске области.{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=233-237}}
[[Датотека:Гробница генерала Терзића 04.jpg|мини|десно|200п|Гробница генерала Терзића на градском гробљу у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].]]
По објави рата Аустроугарске, јула 1914. ратним распоредом постављен је за начелника Штаба 1. армије. Убрзо је поново био на челу Шумадијске дивизије 1. позива, са којом је учествовао у пробоју у [[Срем]], септембра 1914. Овом јединицом командује и у [[Колубарска битка|Колубарској бици]], у саставу 2. армије, а затим и у борбама за ослобођење Београда 1914. године. У јесен [[1915]]. ова дивизија, под његовом командом, водила је борбу код [[Пирот]]а, а затим код [[Смедерево|Смедерева]]. Пред надмоћнијим непријатељем, са осталим јединицама, и она је одступила преко [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] и [[Албанија|Албаније]] до [[Скадар|Скадра]]. Ту је њен командант преузео нову дужност. [[Датотека:Гробница генерала Терзића 04.jpg|мини|десно|200п|Гробница генерала Терзића на градском гробљу у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].]] Реконструкцијом кабинета [[Никола Пашић|Николе Пашића]], [[6. децембар|6. децембра]] 1915. постављен је за министра војног, заменивши на тој дужности пуковника [[Радивоје Бојовић|Радивоја Бојовића]]. Ову дужност обављао је и у кабинету Никола Пашића, од [[10. јун]]а [[1917]]. до [[10. март]]а [[1918]]. У новоформираном кабинету Николе Пашића остао је до 10. марта 1918. до [[31. мај]]а 1918, када је поднео оставку.{{sfn|Бјелајац|2004|p=288}}
 
По објави рата Аустроугарске, јула 1914. ратним распоредом постављен је за начелника Штаба 1. армије. Убрзо је поново био на челу Шумадијске дивизије 1. позива, са којом је учествовао у пробоју у [[Срем]], септембра 1914. Овом јединицом командује и у [[Колубарска битка|Колубарској бици]], у саставу 2. армије, а затим и у борбама за ослобођење Београда 1914. године. У јесен [[1915]]. ова дивизија, под његовом командом, водила је борбу код [[Пирот]]а, а затим код [[Смедерево|Смедерева]]. Пред надмоћнијим непријатељем, са осталим јединицама, и она је одступила преко [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] и [[Албанија|Албаније]] до [[Скадар|Скадра]]. Ту је њен командант преузео нову дужност. [[Датотека:Гробница генерала Терзића 04.jpg|мини|десно|200п|Гробница генерала Терзића на градском гробљу у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].]] Реконструкцијом кабинета [[Никола Пашић|Николе Пашића]], [[6. децембар|6. децембра]] 1915. постављен је за министра војног, заменивши на тој дужности пуковника [[Радивоје Бојовић|Радивоја Бојовића]]. Ову дужност обављао је и у кабинету Никола Пашића, од [[10. јун]]а [[1917]]. до [[10. март]]а [[1918]]. У новоформираном кабинету Николе Пашића остао је до 10. марта 1918. до [[31. мај]]а 1918, када је поднео оставку.{{sfn|Бјелајац|2004|p=288}}
 
== Краљевина Југославија ==