Звездани систем — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20210701)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot
Нема описа измене
Ред 17: Ред 17:
'''Звездани систем''' или '''стеларни систем''' је мали број звезда које орбитирају једна око друге, и које су везане гравитационом силом.<ref>"Star system" in ''Modern Dictionary of Astronomy and Space Technology''. A.S. Bhatia, ed. New Delhi: Deep & Deep Publications, 2005. {{ISBN|81-7629-741-0}}</ref> Велики број звезда које су везане гравитационо могу бити [[расејано звездано јато|отворена звездана јата]], [[збијено звездано јато|затворена звездана јата]] или [[галаксија|галаксије]]. Строго гледано, и ови набројани објекти су такође звездани системи. Међутим, кад кажемо звездани систем, мислимо првенствено на систем звезда које су чланови и већих скупова звезда, али и унутар њих су чланови другог мањег система звезда. Израз ''звездани систем'' се понекад користи и за систем који чине звезда заједно са својим [[планетарни систем|планетарним системом]]<ref>[http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ Astronomers discover a nearby star system just like our own Solar System] {{Wayback|url=http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ |date=20110508023508 }} - Joint Astronomy Centre, изјава за штампу, 8 јул, 1998., приступљено страници 2. јануара 2009. године</ref>. Звездани системи се деле на двојне звезде и вишеструке звезде. [[Dvojne i višestruke zvezde|Двојне звезде]] су звездани системи од два члана. Неке двојне звезде су биле познате још у античка времена, као што су [[Zeta Ursae Majoris|Мизар]] и [[Алкор]] у сазвезђу [[Велики медвед (сазвежђе)|Великог медведа]]. [[Dvojne i višestruke zvezde|Вишеструке звезде]] или системи су системи звезда сачињени од више од два члана. Познати су системи од чак шест чланова. Нпр., звезда [[Кастор и Полидеук|Кастор]] у сазвежђу Близанаца је шестострука звезда. Други познати вишеструки системи су: звезда [[Северњача]] која је трострука звезда. [[Алфа Кентаури]] која је систем састављен од три звезде, од којих је [[Проксима Кентаури]] најближа звезда Сунцу.
'''Звездани систем''' или '''стеларни систем''' је мали број звезда које орбитирају једна око друге, и које су везане гравитационом силом.<ref>"Star system" in ''Modern Dictionary of Astronomy and Space Technology''. A.S. Bhatia, ed. New Delhi: Deep & Deep Publications, 2005. {{ISBN|81-7629-741-0}}</ref> Велики број звезда које су везане гравитационо могу бити [[расејано звездано јато|отворена звездана јата]], [[збијено звездано јато|затворена звездана јата]] или [[галаксија|галаксије]]. Строго гледано, и ови набројани објекти су такође звездани системи. Међутим, кад кажемо звездани систем, мислимо првенствено на систем звезда које су чланови и већих скупова звезда, али и унутар њих су чланови другог мањег система звезда. Израз ''звездани систем'' се понекад користи и за систем који чине звезда заједно са својим [[планетарни систем|планетарним системом]]<ref>[http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ Astronomers discover a nearby star system just like our own Solar System] {{Wayback|url=http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ |date=20110508023508 }} - Joint Astronomy Centre, изјава за штампу, 8 јул, 1998., приступљено страници 2. јануара 2009. године</ref>. Звездани системи се деле на двојне звезде и вишеструке звезде. [[Dvojne i višestruke zvezde|Двојне звезде]] су звездани системи од два члана. Неке двојне звезде су биле познате још у античка времена, као што су [[Zeta Ursae Majoris|Мизар]] и [[Алкор]] у сазвезђу [[Велики медвед (сазвежђе)|Великог медведа]]. [[Dvojne i višestruke zvezde|Вишеструке звезде]] или системи су системи звезда сачињени од више од два члана. Познати су системи од чак шест чланова. Нпр., звезда [[Кастор и Полидеук|Кастор]] у сазвежђу Близанаца је шестострука звезда. Други познати вишеструки системи су: звезда [[Северњача]] која је трострука звезда. [[Алфа Кентаури]] која је систем састављен од три звезде, од којих је [[Проксима Кентаури]] најближа звезда Сунцу.


Звездани систем две звезде познат је као ''[[Двојна звезда|бинарна звезда]]'', ''бинарни систем звезда'' или ''физичка двострука звезда''. Ако нема утицаја [[Плимна сила|плимне силе]], поремећаја од других сила и нема преноса масе с једне звезде на другу, такав систем је стабилан, а обе звезде имају елиптичну орбиту око барицентра система у недоглед. ''(Погледајте [[Проблем два тела]])''. Примери бинарних система су [[Сириус]], Прокион и Цyгнус X-1, од којих се последњи веројатно састоји од звезде и [[Црна рупа|црне рупе]].
Звездани систем две звезде познат је као ''[[Двојна звезда|бинарна звезда]]'', ''бинарни систем звезда'' или ''физичка двострука звезда''. Ако нема утицаја [[Плимна сила|плимне силе]], поремећаја од других сила и нема преноса масе с једне звезде на другу, такав систем је стабилан, а обе звезде имају елиптичну орбиту око барицентра система у недоглед. ''(Погледајте [[Проблем два тела]])''. Примери бинарних система су [[Сириус]], Прокион и Цyгнус X-1, од којих се последњи вероватно састоји од звезде и [[Црна рупа|црне рупе]].


''Вишеструки звездани систем'' састоји се од три или више [[звезда]] које се појављују са [[Земља|Земље]] да би биле близу једна другој на небу. То може бити последица тога да су звезде физички блиске и [[Гравитација|гравитацијски]] повезане једна с другом; у том случају то је ''физичка'' вишеструка звезда, или је та близина можда само привидна, у којем случају је то ''оптичка'' вишеструка звезда (што значи да су звезде привидно блиске једна другој када се гледају са Земље, јер обе изгледају као да заузимају исту тачку на небу, али у стварности је једна звезда можда много удаљенија од Земље, него друга, што није лако видљиво).<ref>p. 16, ''Understanding Variable Stars'', John R. Percy, Cambridge: Cambridge University Press, 2007, {{ISBN|0-521-23253-8}}.</ref><ref>[http://www.rssd.esa.int/index.php?project=HIPPARCOS&page=Double_stars Hipparcos: Double and Multiple Stars], web page, accessed 31 October 2007.</ref><ref name="toko">[[bibcode:1997A&AS..124...75T|MSC – a catalogue of physical multiple stars]], A. A. Tokovinin, ''Astronomy and Astrophysics Supplement Series'' '''124''' (July 1997), pp. 75–84.</ref><ref>[http://messier.seds.org/bina.html Binary and Multiple Stars], web page, accessed 26 May 2007.</ref>
''Вишеструки звездани систем'' састоји се од три или више [[звезда]] које се појављују са [[Земља|Земље]] да би биле близу једна другој на небу. То може бити последица тога да су звезде физички блиске и [[Гравитација|гравитацијски]] повезане једна с другом; у том случају то је ''физичка'' вишеструка звезда, или је та близина можда само привидна, у којем случају је то ''оптичка'' вишеструка звезда (што значи да су звезде привидно блиске једна другој када се гледају са Земље, јер обе изгледају као да заузимају исту тачку на небу, али у стварности је једна звезда можда много удаљенија од Земље, него друга, што није лако видљиво).<ref>p. 16, ''Understanding Variable Stars'', John R. Percy, Cambridge: Cambridge University Press, 2007, {{ISBN|0-521-23253-8}}.</ref><ref>[http://www.rssd.esa.int/index.php?project=HIPPARCOS&page=Double_stars Hipparcos: Double and Multiple Stars], web page, accessed 31 October 2007.</ref><ref name="toko">[[bibcode:1997A&AS..124...75T|MSC – a catalogue of physical multiple stars]], A. A. Tokovinin, ''Astronomy and Astrophysics Supplement Series'' '''124''' (July 1997), pp. 75–84.</ref><ref>[http://messier.seds.org/bina.html Binary and Multiple Stars], web page, accessed 26 May 2007.</ref>


Већина система с више звезда су ''троструке звезде''. Мање је веројатно да ће се појавити системи с четири или више компоненти.<ref name="toko"/> Вишеструки звездани системи се зову ''троструки'', ако садрже три звезде; ''четвероструки'' или ''квартарни'' ако садрже четири звезде; ''петероструки'' с пет звезда; ''шестоструки'' са шест звезда; ''седмероструки'' са седам звезда. Ови су системи мањи од [[Расејано звездано јато|отворених скупова]], који имају сложенију динамику и обично имају од 100 до 1.000 звезда.<ref name="Galactic Dynamics 1987">p. 24, ''Galactic Dynamics'', James Binney and Scott Tremaine, Princeton University Press, 1987, {{ISBN|0-691-08445-9}}.</ref> Већина познатих звезданих система су трострука; за веће множине број познатих система с задатим мноштвом експоненцијално опада с мноштвом.<ref name="tok1">[http://www.aip.de/IAU200/proc/tokovinin.ps.gz Statistics of multiple stars: some clues to formation mechanisms] {{Wayback|url=http://www.aip.de/IAU200/proc/tokovinin.ps.gz |date=20070927010152 }}, A. Tokovinin, in the proceedings of IAU Symposium 200, The Formation of Binary Stars, Potsdam, Germany, 10–15 April 2000. Bibcode [[bibcode:2001IAUS..200...84T|2001IAUS..200...84T]].</ref> На пример, у ревизији 1999. године Токовининовог каталога физичких вишеструких звезда, 551 од 728 описаних система је троструко. Међутим, због ефеката одабира, поузданост ове статистике врло је непотпуна.<ref>[[bibcode:2004RMxAC..21....7T|Statistics of multiple stars]], A. Tokovinin, in The Environment and Evolution of Double and Multiple Stars, Proceedings of IAU Colloquium 191, held 3–7 February 2002 in Merida, Yucatan, Mexico, edited by Christine Allen and Colin Scarfe, ''Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica (Serie de Conferencias)'' '''21''' (August 2004), pp. 7–14, section 2</ref>
Већина система с више звезда су ''троструке звезде''. Мање је вероватно да ће се појавити системи с четири или више компоненти.<ref name="toko"/> Вишеструки звездани системи се зову ''троструки'', ако садрже три звезде; ''четвероструки'' или ''квартарни'' ако садрже четири звезде; ''петероструки'' с пет звезда; ''шестоструки'' са шест звезда; ''седмероструки'' са седам звезда. Ови су системи мањи од [[Расејано звездано јато|отворених скупова]], који имају сложенију динамику и обично имају од 100 до 1.000 звезда.<ref name="Galactic Dynamics 1987">p. 24, ''Galactic Dynamics'', James Binney and Scott Tremaine, Princeton University Press, 1987, {{ISBN|0-691-08445-9}}.</ref> Већина познатих звезданих система су трострука; за веће множине број познатих система с задатим мноштвом експоненцијално опада с мноштвом.<ref name="tok1">[http://www.aip.de/IAU200/proc/tokovinin.ps.gz Statistics of multiple stars: some clues to formation mechanisms] {{Wayback|url=http://www.aip.de/IAU200/proc/tokovinin.ps.gz |date=20070927010152 }}, A. Tokovinin, in the proceedings of IAU Symposium 200, The Formation of Binary Stars, Potsdam, Germany, 10–15 April 2000. Bibcode [[bibcode:2001IAUS..200...84T|2001IAUS..200...84T]].</ref> На пример, у ревизији 1999. године Токовининовог каталога физичких вишеструких звезда, 551 од 728 описаних система је троструко. Међутим, због ефеката одабира, поузданост ове статистике врло је непотпуна.<ref>[[bibcode:2004RMxAC..21....7T|Statistics of multiple stars]], A. Tokovinin, in The Environment and Evolution of Double and Multiple Stars, Proceedings of IAU Colloquium 191, held 3–7 February 2002 in Merida, Yucatan, Mexico, edited by Christine Allen and Colin Scarfe, ''Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica (Serie de Conferencias)'' '''21''' (August 2004), pp. 7–14, section 2</ref>


Системи с више звезда могу се поделити у две главне динамичке класе: хијерархијски системи који су стабилни и састоје се од угнежђених орбита које не делују много и тако се сваки ниво хијерархије може третирати као ''[[Проблем два тела|проблем]]'' с ''[[Проблем два тела|два тела]]'' или као трапезија која имају нестабилне орбите које снажно делују и моделују се као ''проблем -{''n''}--тела'', исказујући [[Теорија хаоса|хаотично]] понашање.<ref>Multiple Stellar Systems: Types and Stability, Peter J. T. Leonard, in ''Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics'', P. Murdin, ed., online edition at the [https://archive.is/20120709020850/http://eaa.iop.org/ Institute of Physics], orig. ed. published by Nature Publishing Group, 2001.</ref> Могу имати 2, 3 или 4 звезде.
Системи с више звезда могу се поделити у две главне динамичке класе: хијерархијски системи који су стабилни и састоје се од угнежђених орбита које не делују много и тако се сваки ниво хијерархије може третирати као ''[[Проблем два тела|проблем]]'' с ''[[Проблем два тела|два тела]]'' или као трапезија која имају нестабилне орбите које снажно делују и моделују се као ''проблем -{''n''}--тела'', исказујући [[Теорија хаоса|хаотично]] понашање.<ref>Multiple Stellar Systems: Types and Stability, Peter J. T. Leonard, in ''Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics'', P. Murdin, ed., online edition at the [https://archive.is/20120709020850/http://eaa.iop.org/ Institute of Physics], orig. ed. published by Nature Publishing Group, 2001.</ref> Могу имати 2, 3 или 4 звезде.
Ред 49: Ред 49:
* [[Капела (звезда)|Капела]], пар дивовских звезда којима орбитира [[црвени патуљак]], удаљен око 42 светлосне године од Сунчевог система. Има апсолутну магнитуду од око -0,47, што Капелу чини једном од најсјајнијих звезда на ноћном небу.
* [[Капела (звезда)|Капела]], пар дивовских звезда којима орбитира [[црвени патуљак]], удаљен око 42 светлосне године од Сунчевог система. Има апсолутну магнитуду од око -0,47, што Капелу чини једном од најсјајнијих звезда на ноћном небу.
* 4 Кентаури
* 4 Кентаури
* [[Mizar (zvezda)|Мизар]] се често каже да је била прва [[Двојна звезда|бинарна звезда]] откривена када ју је 1650. проматрао Ђиовани Батиста Ричиоли<ref>''The Binary Stars'', R. G. Aitken, New York: Semi-Centennial Publications of the University of California, 1918.</ref><ref>[http://leo.astronomy.cz/mizar/riccioli.htm Vol. 1, part 1, p. 422, ''Almagestum Novum''] {{Wayback|url=http://leo.astronomy.cz/mizar/riccioli.htm |date=20110810035504 }}, Giovanni Battista Riccioli, Bononiae: Ex typographia haeredis Victorij Benatij, 1651.</ref> али то су веројатно приметили и раније Бенедето Кастели и [[Галилео Галилеј|Галилео]]. Касније, [[спектроскопија]] његових компонената Мизар А и Б открила је да су обе саме бинарне звезде.<ref name="mizar">[http://leo.astronomy.cz/mizar/article.htm A New View of Mizar] {{Wayback|url=http://leo.astronomy.cz/mizar/article.htm |date=20080307111656 }}, Leos Ondra, accessed on line 26 May 2007.</ref><ref>{{Citiranje časopisa|title=Mizar {{!}} Hrvatska enciklopedija|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=41286|accessdate=2020-01-13}}</ref>
* [[Mizar (zvezda)|Мизар]] се често каже да је била прва [[Двојна звезда|бинарна звезда]] откривена када ју је 1650. проматрао Ђиовани Батиста Ричиоли<ref>''The Binary Stars'', R. G. Aitken, New York: Semi-Centennial Publications of the University of California, 1918.</ref><ref>[http://leo.astronomy.cz/mizar/riccioli.htm Vol. 1, part 1, p. 422, ''Almagestum Novum''] {{Wayback|url=http://leo.astronomy.cz/mizar/riccioli.htm |date=20110810035504 }}, Giovanni Battista Riccioli, Bononiae: Ex typographia haeredis Victorij Benatij, 1651.</ref> али то су вероватно приметили и раније Бенедето Кастели и [[Галилео Галилеј|Галилео]]. Касније, [[спектроскопија]] његових компонената Мизар А и Б открила је да су обе саме бинарне звезде.<ref name="mizar">[http://leo.astronomy.cz/mizar/article.htm A New View of Mizar] {{Wayback|url=http://leo.astronomy.cz/mizar/article.htm |date=20080307111656 }}, Leos Ondra, accessed on line 26 May 2007.</ref><ref>{{Citiranje časopisa|title=Mizar {{!}} Hrvatska enciklopedija|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=41286|accessdate=2020-01-13}}</ref>
* ХД 98800
* ХД 98800
* Систем [[Кеплер-64]] има планету ПХ1 (открила га је 2012. група -{''Planet Hunters''}-, део -{''Zooniversea''}-) који кружи око две звезде, што га чини првим познатим планетом која се налази у четвероструком звезданом систему.<ref name="PlanetHunters">[http://blog.planethunters.org/2012/10/15/ph1-a-planet-in-a-four-star-system/ Planet Hunters]</ref>
* Систем [[Кеплер-64]] има планету ПХ1 (открила га је 2012. група -{''Planet Hunters''}-, део -{''Zooniversea''}-) који кружи око две звезде, што га чини првим познатим планетом која се налази у четвероструком звезданом систему.<ref name="PlanetHunters">[http://blog.planethunters.org/2012/10/15/ph1-a-planet-in-a-four-star-system/ Planet Hunters]</ref>

Верзија на датум 27. јул 2021. у 11:00

 
Сиријус A (у средини), са својим пратитељем Сиријусом Б.

Звездани систем или стеларни систем је мали број звезда које орбитирају једна око друге, и које су везане гравитационом силом.[1] Велики број звезда које су везане гравитационо могу бити отворена звездана јата, затворена звездана јата или галаксије. Строго гледано, и ови набројани објекти су такође звездани системи. Међутим, кад кажемо звездани систем, мислимо првенствено на систем звезда које су чланови и већих скупова звезда, али и унутар њих су чланови другог мањег система звезда. Израз звездани систем се понекад користи и за систем који чине звезда заједно са својим планетарним системом[2]. Звездани системи се деле на двојне звезде и вишеструке звезде. Двојне звезде су звездани системи од два члана. Неке двојне звезде су биле познате још у античка времена, као што су Мизар и Алкор у сазвезђу Великог медведа. Вишеструке звезде или системи су системи звезда сачињени од више од два члана. Познати су системи од чак шест чланова. Нпр., звезда Кастор у сазвежђу Близанаца је шестострука звезда. Други познати вишеструки системи су: звезда Северњача која је трострука звезда. Алфа Кентаури која је систем састављен од три звезде, од којих је Проксима Кентаури најближа звезда Сунцу.

Звездани систем две звезде познат је као бинарна звезда, бинарни систем звезда или физичка двострука звезда. Ако нема утицаја плимне силе, поремећаја од других сила и нема преноса масе с једне звезде на другу, такав систем је стабилан, а обе звезде имају елиптичну орбиту око барицентра система у недоглед. (Погледајте Проблем два тела). Примери бинарних система су Сириус, Прокион и Цyгнус X-1, од којих се последњи вероватно састоји од звезде и црне рупе.

Вишеструки звездани систем састоји се од три или више звезда које се појављују са Земље да би биле близу једна другој на небу. То може бити последица тога да су звезде физички блиске и гравитацијски повезане једна с другом; у том случају то је физичка вишеструка звезда, или је та близина можда само привидна, у којем случају је то оптичка вишеструка звезда (што значи да су звезде привидно блиске једна другој када се гледају са Земље, јер обе изгледају као да заузимају исту тачку на небу, али у стварности је једна звезда можда много удаљенија од Земље, него друга, што није лако видљиво).[3][4][5][6]

Већина система с више звезда су троструке звезде. Мање је вероватно да ће се појавити системи с четири или више компоненти.[5] Вишеструки звездани системи се зову троструки, ако садрже три звезде; четвероструки или квартарни ако садрже четири звезде; петероструки с пет звезда; шестоструки са шест звезда; седмероструки са седам звезда. Ови су системи мањи од отворених скупова, који имају сложенију динамику и обично имају од 100 до 1.000 звезда.[7] Већина познатих звезданих система су трострука; за веће множине број познатих система с задатим мноштвом експоненцијално опада с мноштвом.[8] На пример, у ревизији 1999. године Токовининовог каталога физичких вишеструких звезда, 551 од 728 описаних система је троструко. Међутим, због ефеката одабира, поузданост ове статистике врло је непотпуна.[9]

Системи с више звезда могу се поделити у две главне динамичке класе: хијерархијски системи који су стабилни и састоје се од угнежђених орбита које не делују много и тако се сваки ниво хијерархије може третирати као проблем с два тела или као трапезија која имају нестабилне орбите које снажно делују и моделују се као проблем n-тела, исказујући хаотично понашање.[10] Могу имати 2, 3 или 4 звезде.

Примери

Бинарни

Тринарни (троструки)

  • Алфа Кентаури је трострука звезда коју чине главни бинарни пар жутих патуљака ( Алфа Кентаури А и Алфа Кентаури Б ) и вањски црвени патуљак, Проксима Кентаури. Заједно, А и Б ;ине физичку бинарну звезду, означену као Алфа Кентаури АБ, α Cen AB или RHD 1 AB, где АБ означава да је то бинарни систем.[11] Умерено ексцентрична орбита бинарних компоненти може учинити да компоненте буду близу 11 АУ или чак 36 АУ. Проксима Кентаури, такође (иако ређе) која се назива Алфа Кентаури Ц, много је удаљенија (између 4300 и 13.000 АУ) од α Cen AB, а орбитира средишњим паром у раздобљу од 547.000 (+ 66.000 / -40.000) година.[12]
  • Северњача или Alpha Ursae Minoris (α UMi), северна звезда, троструки је звездани систрем у којем је ближа звезда крајње близу главне звезде - толико близу да је била позната само из њезиног гравитацијског тегљача на Поларису А (α UMi A) све док је 2006. није сликао свемирски телескоп Хабл.
  • Глизе 667 је троструки звездани систем с две звезде главне врсте К и црвеним патуљком. Потенцијално насељива „супер-Земља” Глизе 667Цц орбитира око црвеног патуљка.
  • ХД 188753 је троструки звездани систем који се налази око 149 светлосних година удаљен од Земље у звежђу Лабуд. Систем је састављен од ХД 188753А, жутог патуљка; ХД 188753Б, наранчасти патуљак; и ХД 188753Ц, црвени патуљак. Б и Ц се врте у орбити сваких 156 дана, а као група врте се у орбити А сваких 25,7 година.[13]
  • Фомалхаут (α PsA, α Piscis Austrini) троструки је звездани систем у сазвежђу Piscis Austrinus. Откривено је да је троструки систем 2013. године када је откривено да те три звезде деле правилно кретање кроз свемир.
  • ХД 181068 је јединствени троструки систем, који се састоји од црвеног дива и две звезде главног следа. Орбите звезда усмерене су на такав начин да све три звезде заклањају једна другу.

Квартарни (четвороструки)

ХД 98800 је четвероструки звездани систем.
  • Капела, пар дивовских звезда којима орбитира црвени патуљак, удаљен око 42 светлосне године од Сунчевог система. Има апсолутну магнитуду од око -0,47, што Капелу чини једном од најсјајнијих звезда на ноћном небу.
  • 4 Кентаури
  • Мизар се често каже да је била прва бинарна звезда откривена када ју је 1650. проматрао Ђиовани Батиста Ричиоли[14][15] али то су вероватно приметили и раније Бенедето Кастели и Галилео. Касније, спектроскопија његових компонената Мизар А и Б открила је да су обе саме бинарне звезде.[16][17]
  • ХД 98800
  • Систем Кеплер-64 има планету ПХ1 (открила га је 2012. група Planet Hunters, део Zooniversea) који кружи око две звезде, што га чини првим познатим планетом која се налази у четвероструком звезданом систему.[18]
  • KOI-2626 је први четвороструки звездани систем с планетом величине Земље.[19]
  • Си Таур (Ta Tau, ξ Tauri), смештен на удаљености од око 222 светлосне године, спектроскопска је четверострука звезда која се састоји од три плаво-беле звезде главног типа Б, заједно са звездом Ф-типа. Две звезде су у блиској орбити и окрећу се једна око друге једном у 7,15 дана. Они заузврат орбитирају око треће звезде једном сваких 145 дана. Четврта звезда орбитира око три друге звезде отприлике сваких педесет година.[20]

Петоструки

Шестоструки

Седмоструки

Референце

  1. ^ "Star system" in Modern Dictionary of Astronomy and Space Technology. A.S. Bhatia, ed. New Delhi: Deep & Deep Publications, 2005. ISBN 81-7629-741-0
  2. ^ Astronomers discover a nearby star system just like our own Solar System Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2011) - Joint Astronomy Centre, изјава за штампу, 8 јул, 1998., приступљено страници 2. јануара 2009. године
  3. ^ p. 16, Understanding Variable Stars, John R. Percy, Cambridge: Cambridge University Press, 2007, ISBN 0-521-23253-8.
  4. ^ Hipparcos: Double and Multiple Stars, web page, accessed 31 October 2007.
  5. ^ а б MSC – a catalogue of physical multiple stars, A. A. Tokovinin, Astronomy and Astrophysics Supplement Series 124 (July 1997), pp. 75–84.
  6. ^ Binary and Multiple Stars, web page, accessed 26 May 2007.
  7. ^ p. 24, Galactic Dynamics, James Binney and Scott Tremaine, Princeton University Press, 1987, ISBN 0-691-08445-9.
  8. ^ Statistics of multiple stars: some clues to formation mechanisms Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007), A. Tokovinin, in the proceedings of IAU Symposium 200, The Formation of Binary Stars, Potsdam, Germany, 10–15 April 2000. Bibcode 2001IAUS..200...84T.
  9. ^ Statistics of multiple stars, A. Tokovinin, in The Environment and Evolution of Double and Multiple Stars, Proceedings of IAU Colloquium 191, held 3–7 February 2002 in Merida, Yucatan, Mexico, edited by Christine Allen and Colin Scarfe, Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica (Serie de Conferencias) 21 (August 2004), pp. 7–14, section 2
  10. ^ Multiple Stellar Systems: Types and Stability, Peter J. T. Leonard, in Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics, P. Murdin, ed., online edition at the Institute of Physics, orig. ed. published by Nature Publishing Group, 2001.
  11. ^ Mason, Brian D. (децембар 2001). „The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog”. The Astronomical Journal. 122 (6): 3466—3471. 
  12. ^ P. Kervella1; F. Thévenin; C. Lovis (2017). „Proxima’s orbit around α Centauri” (PDF). A&A. 598 (L7). doi:10.1051/0004-6361/201629930. 
  13. ^ Does triple star orbit directly affect orbit time, Jeremy Hien, Jon Shewarts, Astronomical News 132, No. 6 (November 2011)
  14. ^ The Binary Stars, R. G. Aitken, New York: Semi-Centennial Publications of the University of California, 1918.
  15. ^ Vol. 1, part 1, p. 422, Almagestum Novum Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2011), Giovanni Battista Riccioli, Bononiae: Ex typographia haeredis Victorij Benatij, 1651.
  16. ^ A New View of Mizar Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2008), Leos Ondra, accessed on line 26 May 2007.
  17. ^ „Mizar | Hrvatska enciklopedija”. Приступљено 2020-01-13. 
  18. ^ Planet Hunters
  19. ^ http://nexsci.caltech.edu/conferences/KeplerII/abstracts_posters/Ciardi.pdf
  20. ^ Nemravová, J. A. (2013). „An Unusual Quadruple System ξ Tauri”. Central European Astrophysical Bulletin. 37 (1): 207—216. 
  21. ^ Schütz, O.; Meeus, G.; Carmona, A.; Juhász, A.; Sterzik, M. F. (2011). „The young B-star quintuple system HD 155448”. Astronomy and Astrophysics. 533. 
  22. ^ Gregg, T. A. (2013). „A Syzygy of KIC 4150611”. American Astronomical Society. 
  23. ^ Lohr, M. E. (2015). „The doubly eclipsing quintuple low-mass star system 1SWASP J093010.78+533859.5”. Astronomy & Astrophysics. 578. 
  24. ^ Kaler, Jim. „Beta Tucanae”. Stars. University of Illinois. Приступљено 2. 5. 2015. 
  25. ^ van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  26. ^ Malkov, O. Yu; Tamazian, V. S.; Docobo, J. A.; Chulkov, D. A. (2012). „Dynamical masses of a selected sample of orbital binaries”. Astronomy and Astrophysics. 546: A69. Bibcode:2012A&A...546A..69M. doi:10.1051/0004-6361/201219774 Слободан приступ. 
  27. ^ Castor A and Castor B resolved in a simultaneous Chandra and XMM-Newton observation, B. Stelzer and V. Burwitz, Astronomy and Astrophysics 402 (May 2003), pp. 719–728.
  28. ^ ADS 9731: A new sextuple system, A. A. Tokovinin, N. I. Shatskii, and A. K. Magnitskii, Astronomy Letters, 24, No. 6 (November 1998), pp. 795–801.
  29. ^ а б Nu Scorpii Архивирано 2017-09-05 на сајту Wayback Machine, entry in the Multiple Star Catalog
  30. ^ Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (септембар 2008). „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 389 (2): 869—879. Bibcode:2008MNRAS.389..869E. S2CID 14878976. arXiv:0806.2878 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x. 
  31. ^ Bob Argyle, ур. (2004). Observing and Measuring Visual Double Stars. Patick Moore's Practical Astronomy Series. Springer-Verlag. стр. 9. ISBN 1-85233-558-0. 

Литература

  • Aitken, R. G. (1964). The Binary Stars. New York: Dover. стр. 1. </ref><ref name=heintz17>Heintz, W. D. (1978). Double Stars. Dordrecht: D. Reidel. стр. 17. ISBN 90-277-0885-1. 
  • Zimmerman, Neil; Oppenheimer, Ben R; Hinkley, Sasha; Brenner, Douglas; Parry, Ian R; Sivaramakrishnan, Anand; Hillenbrand, Lynne; Beichman, Charles; Crepp, Justin R; Vasisht, Gautam; Roberts, Lewis C; Burruss, Rick; King, David L; Soummer, Rémi; Dekany, Richard; Shao, Michael; Bouchez, Antonin; Roberts, Jennifer E; Hunt, Stephanie (2010). „Parallactic Motion for Companion Discovery: An M-Dwarf Orbiting Alcor”. The Astrophysical Journal. 709 (2): 733—740. Bibcode:2010ApJ...709..733Z. S2CID 6052794. arXiv:0912.1597 Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/709/2/733. 

Спољашње везе

Звездани систем на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звездани_систем&oldid=23960158”