Затвор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 13: Ред 13:


=== Антички и средњовековни ===
=== Антички и средњовековни ===
The use of prisons can be traced back to the rise of the [[state (polity)|state]] as a form of social organization. Corresponding with the advent of the state was the development of [[written language]], which enabled the creation of formalized [[legal codes]] as official guidelines for society. The best known of these early legal codes is the [[Code of Hammurabi]], written in [[Babylon]] around 1750 BC. The penalties for violations of the laws in Hammurabi's Code were almost exclusively centered on the concept of ''[[lex talionis]]'' ("the law of retaliation"), whereby people were punished as a form of vengeance, often by the victims themselves. This notion of punishment as vengeance or retaliation can also be found in many other legal codes from early civilizations, including the [[ancient Sumerian]] codes, the [[Ancient India|Indian]] ''[[Manusmriti]]'' (Manava Dharma Sastra), the ''[[Hermes Trismegistus]]'' of Egypt, and the [[Israelite]] [[Mosaic Law]].<ref>{{cite book |author=Welch, Michael |chapter=A Social History of Punishment and Corrections |title=Corrections: A Critical Approach |publisher=McGraw-Hill |year=2004 |isbn=978-0-07-281723-2}}</ref>


Употреба затвора може се пратити до успона [[state (polity)|државе]] као облика друштвене организације. С складу са доласком државе је био и развој [[written language|писаног језика]], који је омогућио стварање формализованих [[Закон (право)|правних кодекса]] као службених смерница за друштво. Најпознатији од ових раних правних кодекса је [[Code of Hammurabi|Хамурабијев законик]], написан у [[Вавилон]]у око 1750. године пре нове ере. Казне за кршење закона из Хамурабијевог законика биле су скоро искључиво усредсређене на концепт ''[[Око за око|lex talionis]]'' („закон одмазде”), при чему су људи били кажњавани као облик освете, често од самих жртава. Овај појам казне као освете или одмазде може се наћи и у многим другим правним кодексима из раних цивилизација, укључујући [[Сумер|древне сумерске]] законике, индијски ''[[Мануов законик|Манусмрити]]'' (Манава Дарма Састра), ''[[Хермес Трисмегистос]]'' у Египту и [[Israelites|израелитски]] [[Law of Moses|Мозесов закон]].<ref>{{cite book |author=Welch, Michael |chapter=A Social History of Punishment and Corrections |title=Corrections: A Critical Approach |publisher=McGraw-Hill |year=2004 |isbn=978-0-07-281723-2}}</ref>
[[File:The réale returning to port.jpg|thumb|A common punishment in [[Early Modern Europe]] was to be made a [[galley slave]]. The galley pictured here belonged to the Mediterranean fleet of [[Louis XIV]], {{circa|1694}}.]]
Some [[Ancient Greek]] philosophers, such as [[Plato]], began to develop ideas of using punishment to reform offenders instead of simply using it for its own sake. Imprisonment as a penalty was used initially for those who could not afford to pay their fines. Eventually, since impoverished Athenians could not pay their fines, leading to indefinite periods of imprisonment, time limits were set instead.<ref>{{cite web |author=Allen, Danielle S. |title=Punishment in Ancient Athens |work=Harvard University, Center for Hellenic Studies |url=http://chs.harvard.edu/wa/pageR?tn=ArticleWrapper&bdc=12&mn=1192 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203002347/http://chs.harvard.edu/wa/pageR?tn=ArticleWrapper&bdc=12&mn=1192 |archive-date=2013-12-03 }}</ref> The prison in Ancient Athens was known as the ''desmoterion'' ("place of chains").<ref>{{cite book |author=Roth, Michael P. |title=Prisons and Prison Systems: A Global Encyclopedia |publisher=Greenwood Publishing |year=2006 |isbn=9780313328565 |page=xxvi |url=https://books.google.com/books?id=RTH31DgbTzgC&pg=PR26 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160515115859/https://books.google.com/books?id=RTH31DgbTzgC&pg=PR26 |archive-date=2016-05-15 }}</ref>


[[File:The réale returning to port.jpg|thumb|Уобичајена казна у [[Early modern Europe|раној модерној]] Европи била је [[галеот]]ство. Овде приказана галија припадала је медитеранској флоти [[Louis XIV|Луја XIV]], око 1694.]]
The Romans were among the first to use prisons as a form of punishment, rather than simply for detention. A variety of existing structures were used to house prisoners, such as metal cages, basements of public buildings, and [[quarries]]. One of the most notable Roman prisons was the [[Mamertine Prison]], established around 640 B.C. by [[Ancus Marcius]]. The Mamertine Prison was located within a [[Sewerage|sewer]] system beneath ancient Rome and contained a large network of dungeons where prisoners were held in squalid conditions,<ref>{{cite journal |last1=Lopes |first1=Jenna |title=There's Got to Be a Better Way: Retribution vs. Restoration |journal=Osprey Journal of Ideals and Inquiry |date=2002 |volume=II |page=53 |url=http://digitalcommons.unf.edu/ojii_volumes/116/ |access-date=25 July 2017 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170808235532/http://digitalcommons.unf.edu/ojii_volumes/116/ |archive-date=8 August 2017 }}</ref> contaminated with [[human waste]]. Forced labor on public works projects was also a common form of punishment. In many cases, citizens were sentenced to [[slavery]], often in [[ergastula]] (a primitive form of prison where unruly slaves were chained to workbenches and performed hard labor).
Неки [[Ancient Greek|старогрчки филозофи]], попут [[Платон]]а, почели су да развијају идеје о употреби казне за реформу преступника уместо да је једноставно користе због ње саме. Затвор као казна првобитно се користио за оне који нису могли приуштити да плате своје казне. На крају, пошто осиромашени Атињани нису могли да плате своје казне, што је довело до неодређено дугих робија, успостављени су временски рокови.<ref>{{cite web |author=Allen, Danielle S. |title=Punishment in Ancient Athens |work=Harvard University, Center for Hellenic Studies |url=http://chs.harvard.edu/wa/pageR?tn=ArticleWrapper&bdc=12&mn=1192 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203002347/http://chs.harvard.edu/wa/pageR?tn=ArticleWrapper&bdc=12&mn=1192 |archive-date=2013-12-03 }}</ref> Затвор у древној Атини био је познат као ''десмотерион'' („место ланаца“).<ref>{{cite book |author=Roth, Michael P. |title=Prisons and Prison Systems: A Global Encyclopedia |publisher=Greenwood Publishing |year=2006 |isbn=9780313328565 |page=xxvi |url=https://books.google.com/books?id=RTH31DgbTzgC&pg=PR26 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160515115859/https://books.google.com/books?id=RTH31DgbTzgC&pg=PR26 |archive-date=2016-05-15 }}</ref>


Римљани су међу првима користили затворе као облик казне, а не само као притвор. За смештај затвореника кориштени су различити постојећи објекти, попут металних кавеза, подрума јавних зграда и каменолома. Један од најистакнутијих римских затвора био је [[Mamertine Prison|Мамертински затвор]], основан око 640. године п.н.е. по налогу [[Анко Марције|Анка Марција]]. Мамертински затвор се налазио у [[канализација|канализационом]] систему испод старог Рима и садржавао је велику мрежу тамница у којима су затвореници држани у бедним условима,<ref>{{cite journal |last1=Lopes |first1=Jenna |title=There's Got to Be a Better Way: Retribution vs. Restoration |journal=Osprey Journal of Ideals and Inquiry |date=2002 |volume=II |page=53 |url=http://digitalcommons.unf.edu/ojii_volumes/116/ |access-date=25 July 2017 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170808235532/http://digitalcommons.unf.edu/ojii_volumes/116/ |archive-date=8 August 2017 }}</ref> загађеним [[human waste|људским отпадом]]. Присилни рад на пројектима јавних радова такође је био уобичајен облик кажњавања. У многим случајевима, грађани су осуђивани на [[ропство]], често у [[Ergastulum|ергастули]] (примитивном облику затвора у којем су бунтовни робови били везани ланцима за радне столове и обављали тешке послове).
During the [[Middle Ages]] in Europe, castles, fortresses, and the basements of public buildings were often used as makeshift prisons. The possession of the right and the capability to imprison citizens, however, granted an air of legitimacy to officials at all levels of government, from kings to regional [[Court (royal)|court]]s to [[city council]]s; and the ability to have someone imprisoned or killed served as a signifier of who in society possessed [[Power (social and political)|power]] or [[authority]] over others.<ref>{{cite book |author=Turning, Patricia |chapter=Competition for the Prisoner's Body: Wardens and Jailers in Fourteenth-Century Southern France |editor=Classen, Albrecht |editor2=Scarborough, Connie |title=Crime and Punishment in the Middle Ages and Early Modern Age: Mental-Historical Investigations of Basic Human Problems and Social Responses |publisher=Walter de Gruyter |year=2012 |isbn=978-3-11-029458-3 |page=285 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=BxmTcMMfLpIC&pg=PA285 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160603023524/https://books.google.com/books?id=BxmTcMMfLpIC&pg=PA285 |archive-date=2016-06-03 }}</ref> Another common punishment was sentencing people to [[galley slavery]], which involved chaining prisoners together in the bottoms of ships and forcing them to row on naval or merchant vessels.

Током [[Middle Ages|средњег века]] у Европи, дворци, тврђаве и подруми јавних зграда често су се користили као привремени затвори. Поседовање права и могућност затварања грађана, међутим, давало је легитимитет званичницима на свим нивоима власти, од краљева преко регионалних [[Двор|дворова]] до [[City council|градских већа]]; а могућност да неко буде затворен или убијен служила је као ознака онога ко је у друштву поседовао [[Power (social and political)|моћ]] или [[ауторитет]] над другима.<ref>{{cite book |author=Turning, Patricia |chapter=Competition for the Prisoner's Body: Wardens and Jailers in Fourteenth-Century Southern France |editor=Classen, Albrecht |editor2=Scarborough, Connie |title=Crime and Punishment in the Middle Ages and Early Modern Age: Mental-Historical Investigations of Basic Human Problems and Social Responses |publisher=Walter de Gruyter |year=2012 |isbn=978-3-11-029458-3 |page=285 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=BxmTcMMfLpIC&pg=PA285 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160603023524/https://books.google.com/books?id=BxmTcMMfLpIC&pg=PA285 |archive-date=2016-06-03 }}</ref> Још једна уобичајена казна била је осуђивање људи на [[Галеот|галијско ропство]], које је укључивало везивање затвореника на дно бродова и присиљавање на веслање на поморским или трговачким пловилима.


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 7. август 2021. у 18:59

Теодор Леополд Велер, „затворска посета”
Затвореник
A zindan (a traditional Central Asian prison) in Russia, photographed by Sergey Prokudin-Gorsky between 1905 and 1915.
World map showing number of prisoners per 100,000 citizens, by country. The United States has both the world's largest prison population and the world's highest per capita incarceration rate.[1][2]

Затвор је установа где се извршавају затворске казне по правоснажној и извршној пресуди суда.[3] У затвору се човеку ограничава слобода у оној мери у којој је то неопходно да би се остварила сврха кажњавања. Главне службе у затворима су служба за обезбеђење и служба за преваспитање. Наука која се бави затворским системима назива се пенологија. Лице које издржава затворску казну назива се затвореник. Поред формалног затворског система у сваком затвору постоји и неформални затворски систем који стварају осуђена лица.

In American English, the terms prison and jail have separate definitions, though this is not always followed in casual speech.[4] A prison or penitentiary holds people for longer periods of time, such as many years, and is operated by a state or federal government. A jail holds people for shorter periods of time (e.g. for shorter sentences or pre-trial detention) and is usually operated by a local government. Outside of North America, prison and jail often have the same meaning.

Историја

Антички и средњовековни

Употреба затвора може се пратити до успона државе као облика друштвене организације. С складу са доласком државе је био и развој писаног језика, који је омогућио стварање формализованих правних кодекса као службених смерница за друштво. Најпознатији од ових раних правних кодекса је Хамурабијев законик, написан у Вавилону око 1750. године пре нове ере. Казне за кршење закона из Хамурабијевог законика биле су скоро искључиво усредсређене на концепт lex talionis („закон одмазде”), при чему су људи били кажњавани као облик освете, често од самих жртава. Овај појам казне као освете или одмазде може се наћи и у многим другим правним кодексима из раних цивилизација, укључујући древне сумерске законике, индијски Манусмрити (Манава Дарма Састра), Хермес Трисмегистос у Египту и израелитски Мозесов закон.[5]

Уобичајена казна у раној модерној Европи била је галеотство. Овде приказана галија припадала је медитеранској флоти Луја XIV, око 1694.

Неки старогрчки филозофи, попут Платона, почели су да развијају идеје о употреби казне за реформу преступника уместо да је једноставно користе због ње саме. Затвор као казна првобитно се користио за оне који нису могли приуштити да плате своје казне. На крају, пошто осиромашени Атињани нису могли да плате своје казне, што је довело до неодређено дугих робија, успостављени су временски рокови.[6] Затвор у древној Атини био је познат као десмотерион („место ланаца“).[7]

Римљани су међу првима користили затворе као облик казне, а не само као притвор. За смештај затвореника кориштени су различити постојећи објекти, попут металних кавеза, подрума јавних зграда и каменолома. Један од најистакнутијих римских затвора био је Мамертински затвор, основан око 640. године п.н.е. по налогу Анка Марција. Мамертински затвор се налазио у канализационом систему испод старог Рима и садржавао је велику мрежу тамница у којима су затвореници држани у бедним условима,[8] загађеним људским отпадом. Присилни рад на пројектима јавних радова такође је био уобичајен облик кажњавања. У многим случајевима, грађани су осуђивани на ропство, често у ергастули (примитивном облику затвора у којем су бунтовни робови били везани ланцима за радне столове и обављали тешке послове).

Током средњег века у Европи, дворци, тврђаве и подруми јавних зграда често су се користили као привремени затвори. Поседовање права и могућност затварања грађана, међутим, давало је легитимитет званичницима на свим нивоима власти, од краљева преко регионалних дворова до градских већа; а могућност да неко буде затворен или убијен служила је као ознака онога ко је у друштву поседовао моћ или ауторитет над другима.[9] Још једна уобичајена казна била је осуђивање људи на галијско ропство, које је укључивало везивање затвореника на дно бродова и присиљавање на веслање на поморским или трговачким пловилима.

Види још

Референце

  1. ^ Highest to Lowest. World Prison Brief. International Centre for Prison Studies. Use dropdown menu to choose lists of countries by region, or the whole world. Use menu to select highest-to-lowest lists of prison population totals, prison population rates, percentage of pre-trial detainees / remand prisoners, percentage of female prisoners, percentage of foreign prisoners, and occupancy ratio. Column headings in tables can be clicked to reorder columns lowest to highest, or alphabetically. For detailed info for each country go to the World Prison Brief main page and click on the map links and/or the sidebar links to get to the region and country desired.
  2. ^ Holland, Joshua (16. 12. 2013). „Land of the Free? US Has 25 Percent of the World's Prisoners”. Приступљено 29. 12. 2013. 
  3. ^ Douglas Harper (2001—2013). „Prison”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Архивирано из оригинала 9. 9. 2013. г. Приступљено 28. 6. 2013. 
  4. ^ Larson, Aaron (5. 6. 2017). „What is the Difference Between Jail and Prison”. ExpertLaw. Архивирано из оригинала 27. 8. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017. 
  5. ^ Welch, Michael (2004). „A Social History of Punishment and Corrections”. Corrections: A Critical Approach. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-281723-2. 
  6. ^ Allen, Danielle S. „Punishment in Ancient Athens”. Harvard University, Center for Hellenic Studies. Архивирано из оригинала 2013-12-03. г. 
  7. ^ Roth, Michael P. (2006). Prisons and Prison Systems: A Global Encyclopedia. Greenwood Publishing. стр. xxvi. ISBN 9780313328565. Архивирано из оригинала 2016-05-15. г. 
  8. ^ Lopes, Jenna (2002). „There's Got to Be a Better Way: Retribution vs. Restoration”. Osprey Journal of Ideals and Inquiry. II: 53. Архивирано из оригинала 8. 8. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017. 
  9. ^ Turning, Patricia (2012). „Competition for the Prisoner's Body: Wardens and Jailers in Fourteenth-Century Southern France”. Ур.: Classen, Albrecht; Scarborough, Connie. Crime and Punishment in the Middle Ages and Early Modern Age: Mental-Historical Investigations of Basic Human Problems and Social Responses. Walter de Gruyter. стр. 285. ISBN 978-3-11-029458-3. Архивирано из оригинала 2016-06-03. г. 

Литература

Спољашње везе