Боћање

Боћање

Боћање (итал. bocce франц. boules) је спортска игра која се игра боћама тј. куглама на отвореном игралишту. Боћање је веома стара спортска игра која се већ вековима игра у медитеранским земљама, и у приморју бивше Југославије, посебно у Далмацији и Лици (игра на балоте/буће, балотирање/бућање, боћање и др).

Историја

Боћар (графика Пола Гаварнија, 1858)

Мисли се да је настала у Грчкој, у Спарти. Изум боћа приписује се Спартанцу Тимокреатесу (500 година п. н. е.). Етрурци су је пренели Римљанима, а ови су из Италије у друге медитеранске и алпске земље, па и даље.

Спортске организације боћара настају крајем 19. века. Године 1898. настаје Unione Bocciofila Piemonteze, из које се убрзо развила Unione Bocciofila Internazzionale (UBI) са седиштем у Лиону и Federazione Inernationale Giocatta Bocce (FIGB) са седиштем у Лугану, која организује такмичења између Италије и Швајцарске. У Европи постаје најјачи Међународни боћарски савез (Federation Internationale de Boules) (FIB) у који је била учлањена и Југославија.

Утакмица у боћању

У Југославији се организовано спортско боћање почело гајити по међународним правилима 1952. на иницијативу Куглашког савеза Југославије у Загребу. Неколико година касније, боћарске организације се издвајају се из Куглашког савеза и оснивају најпре Одбор за боћање, а 1958. Боћарски савез Југославије. У Европи су најбројнији и уједно најбољи боћари Италије и Француске.

Први међународни сусрет југословенских боћара одржан је са репрезентацијом Италије.

ФИБ организује за своје чланове светска (од 1947) и европска (од 1954) првенства те одређује и јединствена правила за сва боћарска спортска такмичења.

Правила такмичења

Такмичење у боћању на Играма малих земаља Европе 2019 (Будва, 29. мај)

Сет кугли за боћање

Игралиште

Игралиште тзв јог је раван земљани терен, посут финим песком дужине 27,5 м и ширине 2,5 до 4 м. У неким земљама, нпр. у Енглеској, Канади и Аустралији, игра се, према посебним правилима, на травним теренима. Уздужне и попречне линије игралишта означене су линијама. Иза попречних граница игралишта обично се ставља ограда за заустављање кугли (боћа). Народно боћање може се играти и на ограђеним теренима.

Опрема

Кугле (боће) могу бити од пуног дрвета, пластике или метала. За спортска такмичења у боћању употребљавају се искључиво шупље кугле од челика. Максимална маса кугле је 1.400 г., пречника од 90 до 110 мм. Пречник је сталан, али обично се израђује тако да може стати у шаку. Булин (итал. pallino) је најмања кугла у игри, истог облика и грађе само знатно мањег пречника (27—33 мм). Циљ према којем се кугле котрљају или бацају кроз зрак јесте посебна кугла која се назива балин, булин или балинчек. У народном боћању булин може бити исте величине као и буће, али у спортском боћању мора имати прописану величину.

Учесници

Такмичење може бити појединачно (један против једног) са три или четири кугле по играчу, паровима (два против два) са по три кугле по играчу или екипно (четири против четири) са по две кугле по играчу. У сваком пару или екипи један играч је капитен екипе. Он одређује редослед бацања, тактику игре и контролише мерење.