Парастос — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Parastos in Serbia.jpg|мини|Изношење хране на гроб |
[[Датотека:Parastos in Serbia.jpg|мини|Изношење хране на гроб — даћа]] |
||
[[Датотека:Koljivo from wheat.jpg|мини|Кувана пшеница, кољиво или панаија (речи грчког порекла) |
[[Датотека:Koljivo from wheat.jpg|мини|Кувана пшеница, кољиво или панаија (речи [[Грчки језик|грчког]] порекла)]] |
||
'''Парастос''' или '''панихида'''<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |title=Парастос или Панихида? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150129002340/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |archive-date=29. 01. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ({{ |
'''Парастос''' или '''панихида'''<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |title=Парастос или Панихида? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150129002340/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |archive-date=29. 01. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ({{јез-грч|παννυχίς, παράστασις}}) [[молитва]] је за покојне.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |title=Култ Мртвих |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140326104404/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |archive-date=26. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> |
||
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[Грчки језик|грчка]] реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) — „сав”, „читав”, νύχτα (нихта) — „ноћ” и αδο (адо) — „оглашавати се”. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |title=Бдење |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306174304/http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам. |
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[Грчки језик|грчка]] реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) — „сав”, „читав”, νύχτα (нихта) — „ноћ” и αδο (адо) — „оглашавати се”. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |title=Бдење |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306174304/http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам. |
Верзија на датум 5. септембар 2021. у 13:08
Парастос или панихида[1] (грч. παννυχίς, παράστασις) молитва је за покојне.[2]
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је грчка реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) — „сав”, „читав”, νύχτα (нихта) — „ноћ” и αδο (адо) — „оглашавати се”. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.[3] Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам.
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. Задушнице[4] — (за душу) — дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.
Када се врши Парастос?
Помени за умрле (парастоси)[5] се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину.
- Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак Христов у гробу, и врши се и у част Свете Тројице.
- Девети дан — због девет анђеоских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
- Четрдесети дан — у част Вазнесења Христовог у 40. дан после Васкрсења. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.
Референце
- ^ „Парастос или Панихида?”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2015. г. Приступљено 06. 03. 2014.
- ^ „Култ Мртвих”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.
- ^ „Бдење”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.
- ^ Задушнице
- ^ „Када се врше парастоси?”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.