Туркестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
'''Туркестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република''' ({{јез-рус|Туркестанская Автономная Советская Социалистическая Республика}}) била је краткотрајна држава, формирана на подручју које је некад обухватало руску царску провинцију [[Руски Туркестан|генерал-гувернаторат Туркестан]]. Главни град републике био је [[Ташкент]]. Врховно владајуће тело републике био је Совјет народних комесара (Турксовнарком).
'''Туркестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република''' ({{јез-рус|Туркестанская Автономная Советская Социалистическая Республика}}) била је краткотрајна држава, формирана на подручју које је некад обухватало руску царску провинцију [[Руски Туркестан|генерал-гувернаторат Туркестан]]. Главни град републике био је [[Ташкент]]. Врховно владајуће тело републике био је Совјет народних комесара (Турксовнарком).


Испрва је била формирана као '''Туркестанска Совјетска Федеративна Република''' (ТСФР), [[30. април]]а [[1918]]. године. Дана [[24. септембар|24. септембра]] [[1920]]. године, деградирана је на статус [[Аутономне републике Совјетског Савеза|Аутономне републике]] у саставу [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске СФСР]], а [[30. децембар|30. децембра]] [[1922]]. постала делом [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]].
Првобитно је била формирана као '''Туркестанска Совјетска Федеративна Република''' (ТСФР), [[30. април]]а [[1918]]. године. Дана [[24. септембар|24. септембра]] [[1920]]. године, деградирана је на статус [[Аутономне републике Совјетског Савеза|Аутономне републике]] у саставу [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске СФСР]], а [[30. децембар|30. децембра]] [[1922]]. постала делом [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]].


Коначно је распуштена [[27. октобар|27. октобра]] [[1924]]. године током прекрајања граница у совјетској [[средња Азија|средњој Азији]] по националном кључу. Од њеног јужног дела формирана је [[Туркменска Совјетска Социјалистичка Република|Туркменска ССР]], а од северних и источних области [[Узбечка Совјетска Социјалистичка Република|Узбечка ССР]] (у чијем су саставу биле [[Таџичка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република|Таџичка АССР]], [[Кара-Киргиска Аутономна Област]] и [[Каракалпачка Аутономна Област]]).
Коначно је распуштена [[27. октобар|27. октобра]] [[1924]]. године током прекрајања граница у совјетској [[средња Азија|средњој Азији]] по националном кључу. Од њеног јужног дела формирана је [[Туркменска Совјетска Социјалистичка Република|Туркменска ССР]], а од северних и источних области [[Узбечка Совјетска Социјалистичка Република|Узбечка ССР]] (у чијем су саставу биле [[Таџичка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република|Таџичка АССР]], [[Кара-Киргиска Аутономна Област]] и [[Каракалпачка Аутономна Област]]).

Верзија на датум 15. септембар 2021. у 09:21

Туркестанска АССР на мапи совјетске централне Азије.
Застава Туркестанске АССР.

Туркестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (рус. Туркестанская Автономная Советская Социалистическая Республика) била је краткотрајна држава, формирана на подручју које је некад обухватало руску царску провинцију генерал-гувернаторат Туркестан. Главни град републике био је Ташкент. Врховно владајуће тело републике био је Совјет народних комесара (Турксовнарком).

Првобитно је била формирана као Туркестанска Совјетска Федеративна Република (ТСФР), 30. априла 1918. године. Дана 24. септембра 1920. године, деградирана је на статус Аутономне републике у саставу Руске СФСР, а 30. децембра 1922. постала делом Совјетског Савеза.

Коначно је распуштена 27. октобра 1924. године током прекрајања граница у совјетској средњој Азији по националном кључу. Од њеног јужног дела формирана је Туркменска ССР, а од северних и источних области Узбечка ССР (у чијем су саставу биле Таџичка АССР, Кара-Киргиска Аутономна Област и Каракалпачка Аутономна Област).

Види још