Стриптиз клуб — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м →‎top: знак постотка се не одваја белином од бројке
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20211205sim)) #IABot (v2.0.8.2) (GreenC bot
Ред 4: Ред 4:
Од 2005. године, величина глобалне индустрије стриптиз клубова процјењује се на око 75 милијарди $.<ref name="Jeffreys 2009">{{cite book| title = The industrial vagina: the political economy of the global sex trade | url = https://books.google.com/?id=qb4EMAEACAAJ |year=2009| publisher = Taylor & Francis |isbn=978-0-415-41233-9|last1=Jeffreys| first1 = Sheila|pages=86–106}}</ref> Током 2002. године, величина америчке индустрије стриптиз клубова процјењивала се на 3,1 милијарду $, чинећи 19% укупног бруто прихода у легалним забавама за одрасле.<ref name="Lewis Purdue 2002">{{cite book|last=Purdue| first = Lewis | title = EroticaBiz: How Sex Shaped the Internet | url = https://books.google.com/?id=9n4NVyCNkZQC |year=2002| publisher = IUniverse |isbn=978-0-595-25612-9|pages=23–24}}</ref> Поднеске америчке комисије за хартије од вриједности и државне агенције за контролу алкохола у то вријеме су показале да је било најмање 2.500 стриптиз клубова у Сједињеним Државама<ref name="Lewis Purdue 2002"/> и да је од тада број клубова је у порасту. Профитабилност стриптиз клубова, као и других услужних компанија, углавном зависи од локације и потрошачких навика муштерија. Што је боље опремљен клуб, у смислу квалитета објекта, опреме, намјештаја и других елемената, већа је вјероватноћа да ће муштерије покрити трошкове и накнаде за неке додатне карактеристике као што су ВИП собе.<ref name="Frank 2002">{{cite book|last=Frank| first = Katherine | title = G-Strings and Sympathy: Strip Club Regulars and Male Desire |year=2002| publisher = Duke University Press | location = Durham and London |isbn=978-0-8223-2972-5|pages=57–84}}</ref> Популарност датог клуба је индикатор његовог квалитета, као и разговори између муштерија који су посјетили више клубова у различитим регионима.
Од 2005. године, величина глобалне индустрије стриптиз клубова процјењује се на око 75 милијарди $.<ref name="Jeffreys 2009">{{cite book| title = The industrial vagina: the political economy of the global sex trade | url = https://books.google.com/?id=qb4EMAEACAAJ |year=2009| publisher = Taylor & Francis |isbn=978-0-415-41233-9|last1=Jeffreys| first1 = Sheila|pages=86–106}}</ref> Током 2002. године, величина америчке индустрије стриптиз клубова процјењивала се на 3,1 милијарду $, чинећи 19% укупног бруто прихода у легалним забавама за одрасле.<ref name="Lewis Purdue 2002">{{cite book|last=Purdue| first = Lewis | title = EroticaBiz: How Sex Shaped the Internet | url = https://books.google.com/?id=9n4NVyCNkZQC |year=2002| publisher = IUniverse |isbn=978-0-595-25612-9|pages=23–24}}</ref> Поднеске америчке комисије за хартије од вриједности и државне агенције за контролу алкохола у то вријеме су показале да је било најмање 2.500 стриптиз клубова у Сједињеним Државама<ref name="Lewis Purdue 2002"/> и да је од тада број клубова је у порасту. Профитабилност стриптиз клубова, као и других услужних компанија, углавном зависи од локације и потрошачких навика муштерија. Што је боље опремљен клуб, у смислу квалитета објекта, опреме, намјештаја и других елемената, већа је вјероватноћа да ће муштерије покрити трошкове и накнаде за неке додатне карактеристике као што су ВИП собе.<ref name="Frank 2002">{{cite book|last=Frank| first = Katherine | title = G-Strings and Sympathy: Strip Club Regulars and Male Desire |year=2002| publisher = Duke University Press | location = Durham and London |isbn=978-0-8223-2972-5|pages=57–84}}</ref> Популарност датог клуба је индикатор његовог квалитета, као и разговори између муштерија који су посјетили више клубова у различитим регионима.


Стриптиз клуб као мјесто за разуздану забаву стална је тема у [[популарна култура|популарној култури]].<ref name="Boles and Garbin 1974">{{cite journal |last1=Boles| first1 = J. |last2=Garbin| first2 = A. P. |year=1974| title = The Strip Club and the Customer-Stripper Patterns of Interaction | journal = Sociology and Social Research | volume = 58 |pages=136–144}}</ref> У неким медијима, ови клубови су представљени као мјеста порока и мјеста на лошем гласу. Клубови и разни апскети пословања су истакнути у овим наводима. ''-{Top Strip Club}-'' списак у неким медијима је показао да је амерички стил стриптиза глобални феномен и културолошки прихваћен облик забаве, упркос надзору правних кругова и популарних медија. Популарни веб-сајтови за љубитеље стриптиз клубова имају спискове посјећености сајта. Правни статус стриптиз клубова је еволуирао током времена, државни и локални закони широм свијета постају све либералнији, док неке земље (као што је [[Исланд]]) спроводе строга ограничења и забране.<ref name="IcelandBan 2010">{{cite web | url = http://icelandreview.com/icelandreview/daily_news/?cat_id=16567&ew_0_a_id=359882 | title = Legislation Bans Stripping in Iceland | accessdate = 2010-06-06 | work = Iceland Review | date = 2010-03-24 | archive-url = https://web.archive.org/web/20131201174014/http://icelandreview.com/icelandreview/daily_news/?cat_id=16567&ew_0_a_id=359882 | archive-date = 01. 12. 2013 | url-status = dead }}</ref> Стриптиз клубови су честа мета спорова широм свијета, а секс индустрија, која укључује стриптиз клубове, тешка је тема у популарној култури и политици. Неки клубови су повезани са [[Организовани криминал|организованим криминалом]].<ref name="TriBizJo 2007">{{cite news | url = http://triangle.bizjournals.com/triangle/stories/2007/12/17/story11.html | title = Strip club's ownership shift creates furor over payments | accessdate = 2010-05-07 | work = Triangle Business Journal | date = 2007-12-14 | first = Chris | last = Coletta}}</ref>
Стриптиз клуб као мјесто за разуздану забаву стална је тема у [[популарна култура|популарној култури]].<ref name="Boles and Garbin 1974">{{cite journal |last1=Boles| first1 = J. |last2=Garbin| first2 = A. P. |year=1974| title = The Strip Club and the Customer-Stripper Patterns of Interaction |url=https://archive.org/details/sim_sociology-and-social-research_1974-01_58_2/page/136| journal = Sociology and Social Research | volume = 58 |pages=136–144}}</ref> У неким медијима, ови клубови су представљени као мјеста порока и мјеста на лошем гласу. Клубови и разни апскети пословања су истакнути у овим наводима. ''-{Top Strip Club}-'' списак у неким медијима је показао да је амерички стил стриптиза глобални феномен и културолошки прихваћен облик забаве, упркос надзору правних кругова и популарних медија. Популарни веб-сајтови за љубитеље стриптиз клубова имају спискове посјећености сајта. Правни статус стриптиз клубова је еволуирао током времена, државни и локални закони широм свијета постају све либералнији, док неке земље (као што је [[Исланд]]) спроводе строга ограничења и забране.<ref name="IcelandBan 2010">{{cite web | url = http://icelandreview.com/icelandreview/daily_news/?cat_id=16567&ew_0_a_id=359882 | title = Legislation Bans Stripping in Iceland | accessdate = 2010-06-06 | work = Iceland Review | date = 2010-03-24 | archive-url = https://web.archive.org/web/20131201174014/http://icelandreview.com/icelandreview/daily_news/?cat_id=16567&ew_0_a_id=359882 | archive-date = 01. 12. 2013 | url-status = dead }}</ref> Стриптиз клубови су честа мета спорова широм свијета, а секс индустрија, која укључује стриптиз клубове, тешка је тема у популарној култури и политици. Неки клубови су повезани са [[Организовани криминал|организованим криминалом]].<ref name="TriBizJo 2007">{{cite news | url = http://triangle.bizjournals.com/triangle/stories/2007/12/17/story11.html | title = Strip club's ownership shift creates furor over payments | accessdate = 2010-05-07 | work = Triangle Business Journal | date = 2007-12-14 | first = Chris | last = Coletta}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 6. децембар 2021. у 02:47

Фотографија спољашњег изгледа стриптиз клуба и рекламе у Сан Дијегу

Стриптиз клуб је клуб који редовно обезбјеђују забаву за одрасле, претежно у облику стриптиза или других еротских и егзотничких плесова. Стриптиз клубови обично имају изглед ноћног клуба или бара, а могу имати и одлике позоришта или кабареа. Амерички стриптиз клубови су почели да се отварају изван Сјеверне Америке тек након Другог свјетског рата, прво у Азији током четрдесетих година па у Европи током педесетих година 20. вијека,[1] гдје су се надметали са локалним енглеским и француским стиловима стриптиза и еротских наступа.

Од 2005. године, величина глобалне индустрије стриптиз клубова процјењује се на око 75 милијарди $.[2] Током 2002. године, величина америчке индустрије стриптиз клубова процјењивала се на 3,1 милијарду $, чинећи 19% укупног бруто прихода у легалним забавама за одрасле.[3] Поднеске америчке комисије за хартије од вриједности и државне агенције за контролу алкохола у то вријеме су показале да је било најмање 2.500 стриптиз клубова у Сједињеним Државама[3] и да је од тада број клубова је у порасту. Профитабилност стриптиз клубова, као и других услужних компанија, углавном зависи од локације и потрошачких навика муштерија. Што је боље опремљен клуб, у смислу квалитета објекта, опреме, намјештаја и других елемената, већа је вјероватноћа да ће муштерије покрити трошкове и накнаде за неке додатне карактеристике као што су ВИП собе.[4] Популарност датог клуба је индикатор његовог квалитета, као и разговори између муштерија који су посјетили више клубова у различитим регионима.

Стриптиз клуб као мјесто за разуздану забаву стална је тема у популарној култури.[5] У неким медијима, ови клубови су представљени као мјеста порока и мјеста на лошем гласу. Клубови и разни апскети пословања су истакнути у овим наводима. Top Strip Club списак у неким медијима је показао да је амерички стил стриптиза глобални феномен и културолошки прихваћен облик забаве, упркос надзору правних кругова и популарних медија. Популарни веб-сајтови за љубитеље стриптиз клубова имају спискове посјећености сајта. Правни статус стриптиз клубова је еволуирао током времена, државни и локални закони широм свијета постају све либералнији, док неке земље (као што је Исланд) спроводе строга ограничења и забране.[6] Стриптиз клубови су честа мета спорова широм свијета, а секс индустрија, која укључује стриптиз клубове, тешка је тема у популарној култури и политици. Неки клубови су повезани са организованим криминалом.[7]

Види још

Референце

  1. ^ Shteir, Rachel (2004). Striptease: The Untold History of the Girlie Show. New York: Oxford University Press. стр. 31, 39,263–266,350. ISBN 978-0-19-512750-8. 
  2. ^ Jeffreys, Sheila (2009). The industrial vagina: the political economy of the global sex trade. Taylor & Francis. стр. 86—106. ISBN 978-0-415-41233-9. 
  3. ^ а б Purdue, Lewis (2002). EroticaBiz: How Sex Shaped the Internet. IUniverse. стр. 23—24. ISBN 978-0-595-25612-9. 
  4. ^ Frank, Katherine (2002). G-Strings and Sympathy: Strip Club Regulars and Male Desire. Durham and London: Duke University Press. стр. 57—84. ISBN 978-0-8223-2972-5. 
  5. ^ Boles, J.; Garbin, A. P. (1974). „The Strip Club and the Customer-Stripper Patterns of Interaction”. Sociology and Social Research. 58: 136—144. 
  6. ^ „Legislation Bans Stripping in Iceland”. Iceland Review. 2010-03-24. Архивирано из оригинала 01. 12. 2013. г. Приступљено 2010-06-06. 
  7. ^ Coletta, Chris (2007-12-14). „Strip club's ownership shift creates furor over payments”. Triangle Business Journal. Приступљено 2010-05-07.