Фрушкогорски манастири — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis u potpisima ispod slika
мНема описа измене
Ред 34: Ред 34:
== Литература ==
== Литература ==
*[[Бојана Ибрајтер]], историчар уметности ([[НИН]], 29.9.2005)
*[[Бојана Ибрајтер]], историчар уметности ([[НИН]], 29.9.2005)

==Спољашње везе==
*[http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију



[[Категорија:Историја Војводине]]
[[Категорија:Историја Војводине]]

Верзија на датум 12. јун 2009. у 19:43

Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори
Манастир Раваница у Врднику
Улазне вратнице у манастир Гргетег
Унутрашњост манастира Крушедол
Манастир Кувеждин са околином
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви

На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Литература

Спољашње везе