Ресава (река) — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
| проток = |
| проток = |
||
| површина_слива = 685 |
| површина_слива = 685 |
||
| извор = |
| извор = Настаје спајањем ''Злотске'' и ''Бобовачке реке'' на Кучајским планинама. |
||
| извор_координате = |
| извор_координате = |
||
| ушће = [[Велика Морава]] |
| ушће = [[Велика Морава]] |
Верзија на датум 22. фебруар 2022. у 20:33
Ресава | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 65 km |
Басен | 685 km2 |
Слив | Црно море |
Водоток | |
Извор | Настаје спајањем Злотске и Бобовачке реке на Кучајским планинама. |
В. извора | ~1120 m |
Ушће | Велика Морава |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија |
Област | Источна Србија |
Насеља | Деспотовац, Свилајнац |
Река на Викимедијиној остави |
Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.
Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.