Чантавир — разлика између измена

Координате: 45° 55′ 08″ С; 19° 45′ 28″ И / 45.918833° С; 19.757833° И / 45.918833; 19.757833
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Насељено место у Србији
{{Насељено место у Србији
|место=Чантавир
|место=Чантавир
|слика=Csantaver.jpg
|опис_слике=Католичка црква у Чантавиру.
|грб=
|грб=
|покрајина=Војводина
|покрајина=Војводина
Ред 17: Ред 19:
|гдуж=19.757833
|гдуж=19.757833
}}
}}

{{Мапа Суботице}}
[[Слика:Csantaver.jpg|мини|150п|Католичка црква у Чантавиру.]]
'''Чантавир''' ({{јез-мађ|Csantavér}}) је насеље у [[општина Суботица|општини Суботица]] у [[Севернобачки округ|Севернобачком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 7178 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 7940 становника).До [[1965]], године је ово насеље седиште '''Општине Чантавир''' коју су чинила насељена места: Вишњевац, Бачко Душаново (тада под званичним називом Душаново) и Чантавир. После укидања статуса општине припојени општини Суботица.
'''Чантавир''' ({{јез-мађ|Csantavér}}) је насеље у [[општина Суботица|општини Суботица]] у [[Севернобачки округ|Севернобачком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 7178 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 7940 становника).До [[1965]], године је ово насеље седиште '''Општине Чантавир''' коју су чинила насељена места: Вишњевац, Бачко Душаново (тада под званичним називом Душаново) и Чантавир. После укидања статуса општине припојени општини Суботица.


Ред 28: Ред 29:


==Привреда==
==Привреда==
{{Мапа Суботице}}
Чантавир је пољопривредно подручје. Производња обухвата обраду земље и сточарство. У овом селу постоји највећи број млечних крава по глави становника (1.650 грла). Скоро сва пољопривредна домаћинства се баве узгојем стоке. У селу постоје и јавно комунално предузеће, силос, млин, пилана и мешаона сточне хране.
Чантавир је пољопривредно подручје. Производња обухвата обраду земље и сточарство. У овом селу постоји највећи број млечних крава по глави становника (1.650 грла). Скоро сва пољопривредна домаћинства се баве узгојем стоке. У селу постоје и јавно комунално предузеће, силос, млин, пилана и мешаона сточне хране.



Верзија на датум 23. јун 2009. у 06:36

Чантавир
Католичка црква у Чантавиру.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСеверно-бачки
ОпштинаСуботица
Становништво
 — 2011.7178
 — густина83*/km2
Географске карактеристике
Координате45° 55′ 08″ С; 19° 45′ 28″ И / 45.918833° С; 19.757833° И / 45.918833; 19.757833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина121 m
Површина94,8* km2
Чантавир на карти Србије
Чантавир
Чантавир
Чантавир на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24220
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Чантавир (мађ. Csantavér) је насеље у општини Суботица у Севернобачком округу. Према попису из 2002. било је 7178 становника (према попису из 1991. било је 7940 становника).До 1965, године је ово насеље седиште Општине Чантавир коју су чинила насељена места: Вишњевац, Бачко Душаново (тада под званичним називом Душаново) и Чантавир. После укидања статуса општине припојени општини Суботица.

Већина становништва је римокатоличке вероисповести, док су присутни и баптисти и адвентисти.

Историја

Чантавир се у документима први пут помиње 1462. године, а 1702. године припојен је Суботици. Село се некада налазило нешто северније него данас, на месту које зову Турско гробље (Töröktemető). Ту су нађени остаци некадашње цркве, али археолошка истраживања нису вршена.

Град је краљевским указом 1764. године био обавезан да насели пустаре Бајмок и Лудаш, али је након дугог натезања населио Бајмок, а уместо Лудаша - Чантавир. Село је након тога напредовало и на размеђи 19. и 20. века имало је око 7.000 становника. Тај тренд задржан је до краја Другог светског рата, када број становника почиње да опада.

Привреда

Чантавир је пољопривредно подручје. Производња обухвата обраду земље и сточарство. У овом селу постоји највећи број млечних крава по глави становника (1.650 грла). Скоро сва пољопривредна домаћинства се баве узгојем стоке. У селу постоје и јавно комунално предузеће, силос, млин, пилана и мешаона сточне хране.

Демографија

У насељу Чантавир живи 5661 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,1 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 2801 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је великим делом насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 9.397
1953. 9.262
1961. 9.341
1971. 9.085
1981. 8.596
1991. 7.940 7.880
2002. 7.178 7.303
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
6.632 92,39%
Роми
  
233 3,24%
Срби
  
54 0,75%
Југословени
  
51 0,71%
Буњевци
  
24 0,33%
Хрвати
  
22 0,30%
Немци
  
6 0,08%
Црногорци
  
4 0,05%
Муслимани
  
4 0,05%
Албанци
  
4 0,05%
Македонци
  
3 0,04%
Словаци
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
непознато
  
4 0,05%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Напомене

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Чантавир, на којој се налазе два насеља, Бачко Душаново и Чантавир.

Референце

Спољашње везе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:45_55_13_N_19_45_47_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude

Шаблон:Општина Суботица

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.