Арханђел Гаврило — разлика између измена
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Short description| |
{{Short description|Анђео у абрахамским религијама}} |
||
[[Датотека:Goldenlocks.jpg|десно|250п|мини|Гаврило, „анђео златне косе“, [[Русија|руска]] [[икона]] из [[12. век]]а.]] |
[[Датотека:Goldenlocks.jpg|десно|250п|мини|Гаврило, „анђео златне косе“, [[Русија|руска]] [[икона]] из [[12. век]]а.]] |
||
'''Гаврил''', '''Габријел''' или '''Џибрил''' ({{јез-хеб|גַּבְרִיאֵל}} - „снага Божја“) у [[Аврамске религије|Аврамским религијама]] означава слугу и гласника ([[анђео|анђела]]) [[Бог|Божјег]] који има дужност да саопштава људима Божје одлуке. Према [[Библија|Библији]] је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. [[Хришћани]] и [[муслимани]] верују да је он прорекао рођење [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]] и [[Исус]]а. |
'''Гаврил''', '''Габријел''' или '''Џибрил''' ({{јез-хеб|גַּבְרִיאֵל}} - „снага Божја“) у [[Аврамске религије|Аврамским религијама]] означава слугу и гласника ([[анђео|анђела]]) [[Бог|Божјег]] који има дужност да саопштава људима Божје одлуке. Према [[Библија|Библији]] је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. [[Хришћани]] и [[муслимани]] верују да је он прорекао рођење [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]] и [[Исус]]а. |
||
У [[Abrahamic religions|абрахамским религијама]], ''Габријел''{{refn|{{lang-he|גַּבְרִיאֵל|Gaḇrīʾēl}}, "God is my Strength"; [[Greek language|Greek]]: {{lang-grc|Γαβριήλ|translit=Gabriḗl|label=none}}; [[Latin language|Latin]]: ''Gabriel'', "Fortitudo Dei"; [[Coptic language|Coptic]]: {{lang-cop|Ⲅⲁⲃⲣⲓⲏⲗ|translit=Gabriêl|label=none}}; [[Amharic]]: {{lang-am|ገብርኤል|translit=Gabrəʾel|label=none}}; {{lang-arc|ܓ݁ܰܒ݂ܪܺܝܐܝܶܠ|translit=Gaḇrīʾēl}}; {{lang-ar|جِبْرِيل|Jibrīl}}, also {{lang-ar|جبرائيل|Jibrāʾīl}} or ''Jabrāʾīl''|group="N"}} или Кебрајл је [[арханђел]] који се појављује у [[Hebrew Bible|хебрејској Библији]], [[New Testament|Новом завету]] и [[Куран]]у. |
|||
У хебрејској Библији, Габријел се појављује пророку [[Daniel (biblical figure)|Данилу]] да би објаснио своје визије ([[Daniel 8|Данило 8]]:15–26, [[Daniel 9|9]]:21–27). Арханђел се такође појављује у [[Book of Enoch|Књизи Еноха]] и другим древним јеврејским списима. Поред арханђела [[Michael (archangel)|Михаила]], Гаврило је описан као анђео [[guardian angel|чувар Израела]], који брани свој народ од анђела других народа. Гаврило се на неким језицима преводи и као „Божја снага“.<ref name="philologos.org">[[Louis Ginzberg|Ginzberg, Louis]]. 1909. ''[[Legends of the Jews]] [https://philologos.org/__eb-lotj/vol1/one.htm#1 Vol I : The Creation of The World - The First Things Created] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190120184551/https://philologos.org/__eb-lotj/vol1/one.htm#1 |date=20 January 2019 }}'', translated by [[Henrietta Szold|H. Szold]]. Philadelphia: Jewish Publication Society.</ref> |
|||
[[File:Annunciation (van Eyck, Washington) Gabriel.jpg|thumb|250п|''[[Annunciation (van Eyck, Washington)| |
[[File:Annunciation (van Eyck, Washington) Gabriel.jpg|thumb|250п|''[[Annunciation (van Eyck, Washington)|Благовести]]'' Гаврилове по [[Jan van Eyck|Јан ван Ајку]], 1434]] |
||
[[Gospel of Luke|Јеванђеље по Луки]] односи се на приче о [[Annunciation|Благовести]], у којима се анђео Гаврило јавља [[Zechariah (New Testament figure)|Захарију]] и [[Mary (mother of Jesus)|Девици Марији]], предвиђајући рођење [[John the Baptist|Јована Крститеља]], односно [[Исус]]а ([[#New Testament|Лука 1:11–38]]). Многе хришћанске традиције — укључујући [[англиканство]], [[источно православље]] и [[Roman Catholicism|римокатолицизам]] — поштују Гаврила као [[saint|свеца]].<ref name=Zimmerman>{{cite web|last=Zimmerman|first=Julie|title=Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels|url=http://www.americancatholic.org/e-News/FriarJack/fj082102.asp|publisher=AmericanCatholic.org|access-date=16 February 2012|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120521190231/http://www.americancatholic.org/e-News/FriarJack/fj082102.asp|archive-date=21 May 2012}}</ref><ref>For example, [[Book of Common Prayer]] 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".</ref> |
|||
[[ |
[[Ислам]] сматра Габријела арханђелом посланим од Бога разним пророцима, укључујући [[Muhammad in Islam|Мухамеда]].<ref name="EoQ"/> Муслимани верују да су првих пет стихова ''[[Al-Alaq|Ал-Алака]]'', 96. поглавља Курана, били први стихови које је Габријел открио Мухамеду.<ref name="EoQ"/> [[Latter Day Saint movement|Свеци последњих дана]] сматрају да је анђео Гаврило иста особа као и пророк [[Noah|Ноје]] у својој смртној служби.<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.churchofjesuschrist.org/study/ensign/1998/02/noah-the-great-preacher-of-righteousness?lang=eng|title=Noah, The Great Preacher of Righteousness|last=Romney|first=Joseph B.|website=The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints|access-date=22 September 2019|quote=the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood;}}</ref> |
||
Према једном древном [[Gnosticism|гностичком]] [[Gnostic texts|рукопису]], [[Holy Book of the Great Invisible Spirit|Светој књизи Великог невидљивог духа]], Гаврило је божанско биће и становник [[Pleroma#Gnosticism|Плероме]] које је постојало пре [[Demiurge#Gnosticism|Демијурга]].<ref>{{cite book |author=James M. Robinson |author-link=James M. Robinson |title=The Nag Hammadi Scriptures |url=https://books.google.com/books?id=ebxHP6RPNTUC |publisher=[[HarperCollins]] |year=2007 |orig-year=First published 1978 |chapter=The Holy Book of the Great Invisible Spirit|isbn=9780060523787 }}</ref> [[Yazidis#Religion|Језиди]] сматрају Гаврила једном од [[Yazidism|седам мистерија]], хептадом којем је Бог поверио свет, а понекад се поистовећује са арханђелом [[Melek Taus|Мелеком Таусом]].<ref>Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann ''Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi'' p. 14 (German)</ref> |
|||
== Јудаизам == |
== Јудаизам == |
Верзија на датум 2. јун 2022. у 17:56
Гаврил, Габријел или Џибрил (хебр. גַּבְרִיאֵל - „снага Божја“) у Аврамским религијама означава слугу и гласника (анђела) Божјег који има дужност да саопштава људима Божје одлуке. Према Библији је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. Хришћани и муслимани верују да је он прорекао рођење Јована Крститеља и Исуса.
У абрахамским религијама, Габријел[N 1] или Кебрајл је арханђел који се појављује у хебрејској Библији, Новом завету и Курану.
У хебрејској Библији, Габријел се појављује пророку Данилу да би објаснио своје визије (Данило 8:15–26, 9:21–27). Арханђел се такође појављује у Књизи Еноха и другим древним јеврејским списима. Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани свој народ од анђела других народа. Гаврило се на неким језицима преводи и као „Божја снага“.[1]
Јеванђеље по Луки односи се на приче о Благовести, у којима се анђео Гаврило јавља Захарију и Девици Марији, предвиђајући рођење Јована Крститеља, односно Исуса (Лука 1:11–38). Многе хришћанске традиције — укључујући англиканство, источно православље и римокатолицизам — поштују Гаврила као свеца.[2][3]
Ислам сматра Габријела арханђелом посланим од Бога разним пророцима, укључујући Мухамеда.[4] Муслимани верују да су првих пет стихова Ал-Алака, 96. поглавља Курана, били први стихови које је Габријел открио Мухамеду.[4] Свеци последњих дана сматрају да је анђео Гаврило иста особа као и пророк Ноје у својој смртној служби.[5][6]
Према једном древном гностичком рукопису, Светој књизи Великог невидљивог духа, Гаврило је божанско биће и становник Плероме које је постојало пре Демијурга.[7] Језиди сматрају Гаврила једном од седам мистерија, хептадом којем је Бог поверио свет, а понекад се поистовећује са арханђелом Мелеком Таусом.[8]
Јудаизам
Талмудски рабини су тумачили „човека у платну“ као Габријела у Књизи Данила и Књизи Језекиља. У Књизи Данила, Габријел је одговоран за тумачење Данилових визија. Габријелова главна функција у Даниелу је улога откривача, улога коју наставља у каснијој књижевности. У Књизи о Језекиљу, Гаврило је схваћен као анђео који је послат да уништи Јерусалим. Према Јеврејској енциклопедији, Гаврило узима лик човека, и стоји с леве стране Бога.[9] Шимон бен Лакиш (Сирија Палаестина, 3. век) је закључио да су анђеоска имена Михаило, Рафаило и Гаврило изашла из вавилонског изгнанства (Пост. Раб. 48:9).[10] Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани овај народ од анђела других народа.[1]
У Кабали, Габријел се поистовећује са Јесодовом сефиром. Гаврило такође има истакнуту улогу као један од Божјих арханђела у литератури о Кабали. Тамо је Габријел приказан како ради заједно са Михаилом као део Божјег суда. Гаврилу се не треба молити, јер само Бог може одговорити на молитве и шаље Гаврила као свог агента.[9]
Према јеврејској митологији, у рајском врту постоји стабло живота или „стабло душа“[11] које цвета и рађа нове душе, које падају у Гаф, Ризницу душа. Гаврило посеже у ризницу и вади прву душу која му дође у руку. Тада Лејла, анђео зачећа, бди над ембрионом док се не роди.
Међузаветна књижевност
Интертестаментални период (отприлике 200. године пре нове ере – 50. године нове ере) произвео је обиље литературе, од које је велики део апокалиптичке оријентације. Имена и чинови анђела и ђавола су били знатно проширени, и сваки је имао посебне дужности и статус пред Богом.
У 1. Еноху 9:1–3, Габријел је, заједно са Михаилом, Уријелом и Сурилом, „видео много крви како се пролива на земљу“ (9:1) и чуо је како душе људи вичу: „Изнесите наше страдање пред Свевишњег “ (9:3). У 1. Еноху 10:1, одговор је дошао од „Свевишњег, Светог и Великог“ који је послао агенте, укључујући Гаврила—
И Господ је рекао Гаврилу: „Поступи против копилана и безбожника и против деце блудника; и уништи [децу блуда и] децу Стражара међу људима [и натерај их да изађу]: пошаљите их једног на другог да се међусобно униште у борби, јер много дана они имати неће“.
Гаврило је пети од пет анђела који бдију: „Гаврило, један од светих анђела, који је над Рајем и змијама и Херувимима“ (1 Енох 20:7).
Када је Енох упитао ко су четири фигуре које је видео:
И рече ми: „Ово је први Михаило, милостиви и дуготрпељиви; а други, који је постављен над свим болестима и свим ранама деце људске, је Рафаило; и трећи, који је постављен над свим силама је Гаврило; а четврти, који је постављен над покајањем у наду оних који наслеђују живот вечни, зове се Фануило. А ово су четири анђела Господара духова и четири гласа која сам чуо тих дана.
Хришћанско виђење
Према Новом завету, Гаврило је првосвештенику Захарији јавио о рођењу Јована Крститеља, и сам је о себи рекао: "Ја сам Гаврил што стојим пред Богом" (Лк 1, 19). Такође је саопштио радосну вест Марији да ће родити Исуса Христа и тај празник се слави као Благовести. Неки тврде да је Гаврил јавио и Јоакиму и Ани о рођењу Дjеве Марије, и да је он поучавао Мојсија у пустињи, како да напише књигу Постања.[12]
Према хришћанском учењу, он је један од седам великих анђела (арханђела или серафима) који стоје најближе Богу. На православним иконама се приказује са упаљеним фењером у десној и огледалом од јасписа у левој руци. Православна црква слави га 26. марта по јулијанском, а 8. априла по грегоријанском календару.
Исламско виђење
Џибрил (арап. جبريل) је исламски назив који одговара хришћанском називу за Гаврила. Џибрил се у исламској традицији често јавља посланицима, почевши од Адема, којег је тешио након његове грешке. Према веровању муслимана, Џибрил је пренео Куран Мухамеду у пећини Хири, на планини Џабал Нур. Сматра се једним од великих мелека (анђела).
Напомене
- ^ хебр. גַּבְרִיאֵל, "God is my Strength"; Greek: стгрч. Γαβριήλ; Latin: Gabriel, "Fortitudo Dei"; Coptic: Шаблон:Lang-cop; Amharic: Шаблон:Lang-am; Шаблон:Lang-arc; арап. جِبْرِيل, also арап. جبرائيل or Jabrāʾīl
Извори
- ^ а б Ginzberg, Louis. 1909. Legends of the Jews Vol I : The Creation of The World - The First Things Created Архивирано 20 јануар 2019 на сајту Wayback Machine, translated by H. Szold. Philadelphia: Jewish Publication Society.
- ^ Zimmerman, Julie. „Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels”. AmericanCatholic.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012.
- ^ For example, Book of Common Prayer 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".
- ^ а б Webb, Gisela (2006). „Gabriel”. Ур.: McAuliffe, Jane Dammen. Encyclopaedia of the Qurʾān. II. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-14743-0. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00071.
- ^ Skinner, Andrew C (1992), „Noah”, Ур.: Ludlow, Daniel H, Encyclopedia of Mormonism, New York: Macmillan Publishing, стр. 1016—1017, ISBN 0-02-879602-0, OCLC 24502140.
- ^ Romney, Joseph B. „Noah, The Great Preacher of Righteousness”. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Приступљено 22. 9. 2019. „the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood;”
- ^ James M. Robinson (2007) [First published 1978]. „The Holy Book of the Great Invisible Spirit”. The Nag Hammadi Scriptures. HarperCollins. ISBN 9780060523787.
- ^ Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi p. 14 (German)
- ^ а б Gabriel. Jewish Encyclopedia. 5. 1906. стр. 540—543. Приступљено 2. 12. 2016.
- ^ Everson, David L. „"Gabriel Blow Your Horn! - A Short History of Gabriel within Jewish Literature", Xavier University, December 2009”. bibleinterp.arizona.edu. Приступљено 1. 5. 2014.
- ^ Scholem, Gershom Gerhard (1990). Origins of the Kabbalah. ISBN 0691020477. Приступљено 1. 5. 2014.
- ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
Литература
- Abasoomar, Moulana Muhammad; Abasoomar, Moulana Haroon (2016). „Virtue of Sayyiduna Zubayr (radiyallahu 'anhu)”. Hadith Answers. Darul Hadith. Приступљено 9. 11. 2021.
- Bin Al-Hassan, Abi Al-Qasim Ali; Al-Dimashqi, Ibn Asaker (2012). تاريخ مدينة دمشق 1-37 ج10 [History of the city of Damascus]. Dar Al Kotob Al Ilmiyah دار الكتب العلمية.
- Rizqullah, Ahmad Mahdi (2005). A Biography of the Prophet of Islam In the Light of the Original Sources, an Analytical Study · Volume 1. Darussalam Publishers. стр. 410. ISBN 9789960969022. Приступљено 9. 11. 2021.
- Bamberger, Bernard J. (2006). Fallen Angels: Soldiers of Satan's Realm. Philadelphia, PA: Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-0797-2.
- Briggs, Constance Victoria (1997). The Encyclopedia of Angels: An A-to-Z Guide with Nearly 4,000 Entries. New York, NY: Plume. ISBN 978-0-452-27921-6.
- Bunson, Matthew (1996). Angels A to Z: A Who's Who of the Heavenly Host. New York, NY: Crown Trade Paperbacks. ISBN 0517885379.
- Cruz, Joan C. (1999). Angels and Devils. Rockford, IL: Tan Books & Publishers. ISBN 0-89555-638-3.
- Davidson, Gustav (1994). A Dictionary of Angels: Including the Fallen Angels. New York, NY: Simon & Schuster. ISBN 978-0029070529.
- Dennis, Geoffrey (2007). The Encyclopedia of Jewish Myth, Magic, and Mysticism. Woodbury, MN: Llewellyn Publications. ISBN 9780738709055.
- Graham, Billy (1994). Angels: God's Secret Agents. Woodbury, MN: Llewellyn Publications. ISBN 9780849950742.
- Guiley, Rosemary (1996). "G". Encyclopedia of Angels (1st ed.). New York, NY: Facts on File, Inc. pp. 69–70. ISBN 0-8160-3825-2. LCCN 96-12009.
- Guiley, Rosemary (2004). Encyclopedia of Angels (2nd ed.). New York, NY: Facts on File, Inc. ISBN 9780816050239. LCCN 2003-60147.
- Kreeft, Peter J. (1995). Angels and Demons: What Do We Really Know About Them?. San Francisco, CA: Ignatius Press. ISBN 9780898705508.
- Lewis, James R.; Oliver, Evelyn Dorothy (2008-05-01). Angels A to Z (2nd ed.). Detroit, MI: Visible Ink Press. pp. 156–157. ISBN 978-1-578592-12-8.
- Melville, Francis (2001). The Book of Angels: Turn to Your Angels for Guidance, Comfort, and Inspiration (1st ed.). Hauppauge, NY: Barron's Educational Series. ISBN 978-0-7641-5403-4.
- Ronner, John (1993). Know Your Angels: The Angel Almanac With Biographies of 100 Prominent Angels in Legend & Folklore-And Much More!. Murfreesboro, TN: Mamre Press. ISBN 9780932945402.
- Noegel, Scott B.; Wheeler, Brannon M. (2002). Historical Dictionary of Prophets in Islam and Judaism. Scarecrow Press.
Спољашње везе
- (језик: српски) Арханђел Гаврило (pravoslavlje.net)
- (језик: енглески) St. Gabriel the Archangel (Catholic Encyclopedia)
- (језик: енглески) Gabriel (Jewish Encyclopedia)
- (језик: енглески) Иконе арханђела Гаврила
- Archangel Correspondence. Archangel Gabriel, Angelic & Planetary Symbols. Last accessed 24 March 2017.
- Celdrán, José Alfredo González, and Ruck, Carl A. P. Daturas for the Virgin Архивирано 1 октобар 2018 на сајту Wayback Machine Last accessed 24 March 2017.
- Hassett, Maurice. "Early Christian Representations of Angels." The Catholic Encyclopedia. Vol. 1. New York: Robert Appleton Company, 1907. Last accessed 24 March 2017