Арханђел Гаврило — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Angel in Abrahamic religions}}{{рут}}
{{Short description|Анђео у абрахамским религијама}}
[[Датотека:Goldenlocks.jpg|десно|250п|мини|Гаврило, „анђео златне косе“, [[Русија|руска]] [[икона]] из [[12. век]]а.]]
[[Датотека:Goldenlocks.jpg|десно|250п|мини|Гаврило, „анђео златне косе“, [[Русија|руска]] [[икона]] из [[12. век]]а.]]


'''Гаврил''', '''Габријел''' или '''Џибрил''' ({{јез-хеб|גַּבְרִיאֵל}} - „снага Божја“) у [[Аврамске религије|Аврамским религијама]] означава слугу и гласника ([[анђео|анђела]]) [[Бог|Божјег]] који има дужност да саопштава људима Божје одлуке. Према [[Библија|Библији]] је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. [[Хришћани]] и [[муслимани]] верују да је он прорекао рођење [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]] и [[Исус]]а.
'''Гаврил''', '''Габријел''' или '''Џибрил''' ({{јез-хеб|גַּבְרִיאֵל}} - „снага Божја“) у [[Аврамске религије|Аврамским религијама]] означава слугу и гласника ([[анђео|анђела]]) [[Бог|Божјег]] који има дужност да саопштава људима Божје одлуке. Према [[Библија|Библији]] је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. [[Хришћани]] и [[муслимани]] верују да је он прорекао рођење [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]] и [[Исус]]а.


In the [[Abrahamic religions]], '''Gabriel''' ({{IPAc-en|ˈ|g|eɪ|b|r|i|ə|l}}){{refn|{{lang-he|גַּבְרִיאֵל|Gaḇrīʾēl}}, "God is my Strength"; [[Greek language|Greek]]: {{lang-grc|Γαβριήλ|translit=Gabriḗl|label=none}}; [[Latin language|Latin]]: ''Gabriel'', "Fortitudo Dei"; [[Coptic language|Coptic]]: {{lang-cop|Ⲅⲁⲃⲣⲓⲏⲗ|translit=Gabriêl|label=none}}; [[Amharic]]: {{lang-am|ገብርኤል|translit=Gabrəʾel|label=none}}; {{lang-arc|ܓ݁ܰܒ݂ܪܺܝܐܝܶܠ|translit=Gaḇrīʾēl}}; {{lang-ar|جِبْرِيل|Jibrīl}}, also {{lang-ar|جبرائيل|Jibrāʾīl}} or ''Jabrāʾīl''|group="N"}} or '''Cebrail''' ([djébraïl]) is an [[archangel]] who appears in the [[Hebrew Bible]], the [[New Testament]], and the [[Quran]].
У [[Abrahamic religions|абрахамским религијама]], ''Габријел''{{refn|{{lang-he|גַּבְרִיאֵל|Gaḇrīʾēl}}, "God is my Strength"; [[Greek language|Greek]]: {{lang-grc|Γαβριήλ|translit=Gabriḗl|label=none}}; [[Latin language|Latin]]: ''Gabriel'', "Fortitudo Dei"; [[Coptic language|Coptic]]: {{lang-cop|Ⲅⲁⲃⲣⲓⲏⲗ|translit=Gabriêl|label=none}}; [[Amharic]]: {{lang-am|ገብርኤል|translit=Gabrəʾel|label=none}}; {{lang-arc|ܓ݁ܰܒ݂ܪܺܝܐܝܶܠ|translit=Gaḇrīʾēl}}; {{lang-ar|جِبْرِيل|Jibrīl}}, also {{lang-ar|جبرائيل|Jibrāʾīl}} or ''Jabrāʾīl''|group="N"}} или Кебрајл је [[арханђел]] који се појављује у [[Hebrew Bible|хебрејској Библији]], [[New Testament|Новом завету]] и [[Куран]]у.


In the Hebrew Bible, Gabriel appears to the prophet [[Daniel (biblical figure)|Daniel]] to explain his visions ([[Daniel 8]]:15–26, [[Daniel 9|9]]:21–27). The archangel also appears in the [[Book of Enoch]] and other ancient Jewish writings. Alongside the archangel [[Michael (archangel)|Michael]], Gabriel is described as the [[guardian angel]] of Israel, defending its people against the angels of the other nations. Gabriel is also translated as "strength of God" in some languages.<ref name="philologos.org">[[Louis Ginzberg|Ginzberg, Louis]]. 1909. ''[[Legends of the Jews]] [https://philologos.org/__eb-lotj/vol1/one.htm#1 Vol I : The Creation of The World - The First Things Created] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190120184551/https://philologos.org/__eb-lotj/vol1/one.htm#1 |date=20 January 2019 }}'', translated by [[Henrietta Szold|H. Szold]]. Philadelphia: Jewish Publication Society.</ref>
У хебрејској Библији, Габријел се појављује пророку [[Daniel (biblical figure)|Данилу]] да би објаснио своје визије ([[Daniel 8|Данило 8]]:15–26, [[Daniel 9|9]]:21–27). Арханђел се такође појављује у [[Book of Enoch|Књизи Еноха]] и другим древним јеврејским списима. Поред арханђела [[Michael (archangel)|Михаила]], Гаврило је описан као анђео [[guardian angel|чувар Израела]], који брани свој народ од анђела других народа. Гаврило се на неким језицима преводи и као „Божја снага“.<ref name="philologos.org">[[Louis Ginzberg|Ginzberg, Louis]]. 1909. ''[[Legends of the Jews]] [https://philologos.org/__eb-lotj/vol1/one.htm#1 Vol I : The Creation of The World - The First Things Created] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190120184551/https://philologos.org/__eb-lotj/vol1/one.htm#1 |date=20 January 2019 }}'', translated by [[Henrietta Szold|H. Szold]]. Philadelphia: Jewish Publication Society.</ref>
[[File:Annunciation (van Eyck, Washington) Gabriel.jpg|thumb|250п|''[[Annunciation (van Eyck, Washington)|Annunciation]]'' of Gabriel by [[Jan van Eyck]], 1434]]
[[File:Annunciation (van Eyck, Washington) Gabriel.jpg|thumb|250п|''[[Annunciation (van Eyck, Washington)|Благовести]]'' Гаврилове по [[Jan van Eyck|Јан ван Ајку]], 1434]]


The [[Gospel of Luke]] relates the stories of the [[Annunciation]], in which the angel Gabriel appears to [[Zechariah (New Testament figure)|Zechariah]] and the [[Mary (mother of Jesus)|Virgin Mary]], foretelling the births of [[John the Baptist]] and [[Jesus]], respectively ([[#New Testament|Luke 1:11–38]]). Many Christian traditions—including [[Anglicanism]], [[Eastern Orthodoxy]], and [[Roman Catholicism]]—revere Gabriel as a [[saint]].<ref name=Zimmerman>{{cite web|last=Zimmerman|first=Julie|title=Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels|url=http://www.americancatholic.org/e-News/FriarJack/fj082102.asp|publisher=AmericanCatholic.org|access-date=16 February 2012|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120521190231/http://www.americancatholic.org/e-News/FriarJack/fj082102.asp|archive-date=21 May 2012}}</ref><ref>For example, [[Book of Common Prayer]] 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".</ref>
[[Gospel of Luke|Јеванђеље по Луки]] односи се на приче о [[Annunciation|Благовести]], у којима се анђео Гаврило јавља [[Zechariah (New Testament figure)|Захарију]] и [[Mary (mother of Jesus)|Девици Марији]], предвиђајући рођење [[John the Baptist|Јована Крститеља]], односно [[Исус]]а ([[#New Testament|Лука 1:11–38]]). Многе хришћанске традиције — укључујући [[англиканство]], [[источно православље]] и [[Roman Catholicism|римокатолицизам]] поштују Гаврила као [[saint|свеца]].<ref name=Zimmerman>{{cite web|last=Zimmerman|first=Julie|title=Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels|url=http://www.americancatholic.org/e-News/FriarJack/fj082102.asp|publisher=AmericanCatholic.org|access-date=16 February 2012|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120521190231/http://www.americancatholic.org/e-News/FriarJack/fj082102.asp|archive-date=21 May 2012}}</ref><ref>For example, [[Book of Common Prayer]] 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".</ref>


[[Islam]] regards Gabriel as an archangel sent by God to various prophets, including [[Muhammad in Islam|Muhammad]].<ref name="EoQ"/> The first five verses of the ''[[Al-Alaq]]'', the 96th chapter of the Quran, is believed by Muslims to have been the first verses revealed by Gabriel to Muhammad.<ref name="EoQ"/> The [[Latter Day Saint movement|Latter-day Saints]] hold that the angel Gabriel is the same individual as the prophet [[Noah]] in his mortal ministry.<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.churchofjesuschrist.org/study/ensign/1998/02/noah-the-great-preacher-of-righteousness?lang=eng|title=Noah, The Great Preacher of Righteousness|last=Romney|first=Joseph B.|website=The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints|access-date=22 September 2019|quote=the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood;}}</ref>
[[Ислам]] сматра Габријела арханђелом посланим од Бога разним пророцима, укључујући [[Muhammad in Islam|Мухамеда]].<ref name="EoQ"/> Муслимани верују да су првих пет стихова ''[[Al-Alaq|Ал-Алака]]'', 96. поглавља Курана, били први стихови које је Габријел открио Мухамеду.<ref name="EoQ"/> [[Latter Day Saint movement|Свеци последњих дана]] сматрају да је анђео Гаврило иста особа као и пророк [[Noah|Ноје]] у својој смртној служби.<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.churchofjesuschrist.org/study/ensign/1998/02/noah-the-great-preacher-of-righteousness?lang=eng|title=Noah, The Great Preacher of Righteousness|last=Romney|first=Joseph B.|website=The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints|access-date=22 September 2019|quote=the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood;}}</ref>


According to one ancient [[Gnosticism|Gnostic]] [[Gnostic texts|manuscript]], the [[Holy Book of the Great Invisible Spirit]], Gabriel is a divine being and inhabitant of the [[Pleroma#Gnosticism|Pleroma]] who existed prior to the [[Demiurge#Gnosticism|Demiurge]].<ref>{{cite book |author=James M. Robinson |author-link=James M. Robinson |title=The Nag Hammadi Scriptures |url=https://books.google.com/books?id=ebxHP6RPNTUC |publisher=[[HarperCollins]] |year=2007 |orig-year=First published 1978 |chapter=The Holy Book of the Great Invisible Spirit|isbn=9780060523787 }}</ref> [[Yazidis#Religion|Yazidis]] consider Gabriel one of the [[Yazidism|Seven Mysteries]], the heptad to which God entrusted the world, and sometimes identified with the archangel [[Melek Taus]].<ref>Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann ''Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi'' p. 14 (German)</ref>
Према једном древном [[Gnosticism|гностичком]] [[Gnostic texts|рукопису]], [[Holy Book of the Great Invisible Spirit|Светој књизи Великог невидљивог духа]], Гаврило је божанско биће и становник [[Pleroma#Gnosticism|Плероме]] које је постојало пре [[Demiurge#Gnosticism|Демијурга]].<ref>{{cite book |author=James M. Robinson |author-link=James M. Robinson |title=The Nag Hammadi Scriptures |url=https://books.google.com/books?id=ebxHP6RPNTUC |publisher=[[HarperCollins]] |year=2007 |orig-year=First published 1978 |chapter=The Holy Book of the Great Invisible Spirit|isbn=9780060523787 }}</ref> [[Yazidis#Religion|Језиди]] сматрају Гаврила једном од [[Yazidism|седам мистерија]], хептадом којем је Бог поверио свет, а понекад се поистовећује са арханђелом [[Melek Taus|Мелеком Таусом]].<ref>Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann ''Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi'' p. 14 (German)</ref>


== Јудаизам ==
== Јудаизам ==

Верзија на датум 2. јун 2022. у 17:56

Гаврило, „анђео златне косе“, руска икона из 12. века.

Гаврил, Габријел или Џибрил (хебр. גַּבְרִיאֵל - „снага Божја“) у Аврамским религијама означава слугу и гласника (анђела) Божјег који има дужност да саопштава људима Божје одлуке. Према Библији је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. Хришћани и муслимани верују да је он прорекао рођење Јована Крститеља и Исуса.

У абрахамским религијама, Габријел[N 1] или Кебрајл је арханђел који се појављује у хебрејској Библији, Новом завету и Курану.

У хебрејској Библији, Габријел се појављује пророку Данилу да би објаснио своје визије (Данило 8:15–26, 9:21–27). Арханђел се такође појављује у Књизи Еноха и другим древним јеврејским списима. Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани свој народ од анђела других народа. Гаврило се на неким језицима преводи и као „Божја снага“.[1]

Благовести Гаврилове по Јан ван Ајку, 1434

Јеванђеље по Луки односи се на приче о Благовести, у којима се анђео Гаврило јавља Захарију и Девици Марији, предвиђајући рођење Јована Крститеља, односно Исуса (Лука 1:11–38). Многе хришћанске традиције — укључујући англиканство, источно православље и римокатолицизам — поштују Гаврила као свеца.[2][3]

Ислам сматра Габријела арханђелом посланим од Бога разним пророцима, укључујући Мухамеда.[4] Муслимани верују да су првих пет стихова Ал-Алака, 96. поглавља Курана, били први стихови које је Габријел открио Мухамеду.[4] Свеци последњих дана сматрају да је анђео Гаврило иста особа као и пророк Ноје у својој смртној служби.[5][6]

Према једном древном гностичком рукопису, Светој књизи Великог невидљивог духа, Гаврило је божанско биће и становник Плероме које је постојало пре Демијурга.[7] Језиди сматрају Гаврила једном од седам мистерија, хептадом којем је Бог поверио свет, а понекад се поистовећује са арханђелом Мелеком Таусом.[8]

Јудаизам

Статуа арханђела Гаврила (15. век), која краси врх северозападног угаоног стуба палате Дукала у Венецији

Талмудски рабини су тумачили „човека у платну“ као Габријела у Књизи Данила и Књизи Језекиља. У Књизи Данила, Габријел је одговоран за тумачење Данилових визија. Габријелова главна функција у Даниелу је улога откривача, улога коју наставља у каснијој књижевности. У Књизи о Језекиљу, Гаврило је схваћен као анђео који је послат да уништи Јерусалим. Према Јеврејској енциклопедији, Гаврило узима лик човека, и стоји с леве стране Бога.[9] Шимон бен Лакиш (Сирија Палаестина, 3. век) је закључио да су анђеоска имена Михаило, Рафаило и Гаврило изашла из вавилонског изгнанства (Пост. Раб. 48:9).[10] Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани овај народ од анђела других народа.[1]

У Кабали, Габријел се поистовећује са Јесодовом сефиром. Гаврило такође има истакнуту улогу као један од Божјих арханђела у литератури о Кабали. Тамо је Габријел приказан како ради заједно са Михаилом као део Божјег суда. Гаврилу се не треба молити, јер само Бог може одговорити на молитве и шаље Гаврила као свог агента.[9]

Према јеврејској митологији, у рајском врту постоји стабло живота или „стабло душа“[11] које цвета и рађа нове душе, које падају у Гаф, Ризницу душа. Гаврило посеже у ризницу и вади прву душу која му дође у руку. Тада Лејла, анђео зачећа, бди над ембрионом док се не роди.

Међузаветна књижевност

Интертестаментални период (отприлике 200. године пре нове ере – 50. године нове ере) произвео је обиље литературе, од које је велики део апокалиптичке оријентације. Имена и чинови анђела и ђавола су били знатно проширени, и сваки је имао посебне дужности и статус пред Богом.

У 1. Еноху 9:1–3, Габријел је, заједно са Михаилом, Уријелом и Сурилом, „видео много крви како се пролива на земљу“ (9:1) и чуо је како душе људи вичу: „Изнесите наше страдање пред Свевишњег “ (9:3). У 1. Еноху 10:1, одговор је дошао од „Свевишњег, Светог и Великог“ који је послао агенте, укључујући Гаврила—

И Господ је рекао Гаврилу: „Поступи против копилана и безбожника и против деце блудника; и уништи [децу блуда и] децу Стражара међу људима [и натерај их да изађу]: пошаљите их једног на другог да се међусобно униште у борби, јер много дана они имати неће“.

Гаврило је пети од пет анђела који бдију: „Гаврило, један од светих анђела, који је над Рајем и змијама и Херувимима“ (1 Енох 20:7).

Када је Енох упитао ко су четири фигуре које је видео:

И рече ми: „Ово је први Михаило, милостиви и дуготрпељиви; а други, који је постављен над свим болестима и свим ранама деце људске, је Рафаило; и трећи, који је постављен над свим силама је Гаврило; а четврти, који је постављен над покајањем у наду оних који наслеђују живот вечни, зове се Фануило. А ово су четири анђела Господара духова и четири гласа која сам чуо тих дана.

Хришћанско виђење

Према Новом завету, Гаврило је првосвештенику Захарији јавио о рођењу Јована Крститеља, и сам је о себи рекао: "Ја сам Гаврил што стојим пред Богом" (Лк 1, 19). Такође је саопштио радосну вест Марији да ће родити Исуса Христа и тај празник се слави као Благовести. Неки тврде да је Гаврил јавио и Јоакиму и Ани о рођењу Дjеве Марије, и да је он поучавао Мојсија у пустињи, како да напише књигу Постања.[12]

Према хришћанском учењу, он је један од седам великих анђела (арханђела или серафима) који стоје најближе Богу. На православним иконама се приказује са упаљеним фењером у десној и огледалом од јасписа у левој руци. Православна црква слави га 26. марта по јулијанском, а 8. априла по грегоријанском календару.

Исламско виђење

Гаврило објављује Куран Мухамеду, персијска илустрација из 1307. год.

Џибрил (арап. جبريل) је исламски назив који одговара хришћанском називу за Гаврила. Џибрил се у исламској традицији често јавља посланицима, почевши од Адема, којег је тешио након његове грешке. Према веровању муслимана, Џибрил је пренео Куран Мухамеду у пећини Хири, на планини Џабал Нур. Сматра се једним од великих мелека (анђела).

Напомене

  1. ^ хебр. גַּבְרִיאֵל, "God is my Strength"; Greek: стгрч. Γαβριήλ; Latin: Gabriel, "Fortitudo Dei"; Coptic: Шаблон:Lang-cop; Amharic: Шаблон:Lang-am; Шаблон:Lang-arc; арап. جِبْرِيل, also арап. جبرائيل or Jabrāʾīl

Извори

  1. ^ а б Ginzberg, Louis. 1909. Legends of the Jews Vol I : The Creation of The World - The First Things Created Архивирано 20 јануар 2019 на сајту Wayback Machine, translated by H. Szold. Philadelphia: Jewish Publication Society.
  2. ^ Zimmerman, Julie. „Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels”. AmericanCatholic.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012. 
  3. ^ For example, Book of Common Prayer 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".
  4. ^ а б Webb, Gisela (2006). „Gabriel”. Ур.: McAuliffe, Jane Dammen. Encyclopaedia of the Qurʾān. II. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-14743-0. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00071. 
  5. ^ Skinner, Andrew C (1992), „Noah”, Ур.: Ludlow, Daniel H, Encyclopedia of Mormonism, New York: Macmillan Publishing, стр. 1016—1017, ISBN 0-02-879602-0, OCLC 24502140 .
  6. ^ Romney, Joseph B. „Noah, The Great Preacher of Righteousness”. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Приступљено 22. 9. 2019. „the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood; 
  7. ^ James M. Robinson (2007) [First published 1978]. „The Holy Book of the Great Invisible Spirit”. The Nag Hammadi Scriptures. HarperCollins. ISBN 9780060523787. 
  8. ^ Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi p. 14 (German)
  9. ^ а б Gabriel. Jewish Encyclopedia. 5. 1906. стр. 540—543. Приступљено 2. 12. 2016. 
  10. ^ Everson, David L. „"Gabriel Blow Your Horn! - A Short History of Gabriel within Jewish Literature", Xavier University, December 2009”. bibleinterp.arizona.edu. Приступљено 1. 5. 2014. 
  11. ^ Scholem, Gershom Gerhard (1990). Origins of the Kabbalah. ISBN 0691020477. Приступљено 1. 5. 2014. 
  12. ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Литература

Спољашње везе