Талк — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 89: Ред 89:


== Конфликтни минерал ==
== Конфликтни минерал ==

Extraction in disputed areas of [[Nangarhar province]], Afghanistan, has led the international monitoring group [[Global Witness]] to declare talc a [[conflict resource]], as the profits are used to fund armed confrontation between the [[Taliban]] and [[Islamic State of Iraq and the Levant|Islamic State]].<ref>{{cite web|title=Talc: the everyday mineral funding Afghan insurgents|url=https://www.globalwitness.org/en-gb/campaigns/afghanistan/talc-everyday-mineral-funding-afghan-insurgents/|website=Global Witness|access-date=24 May 2018|archive-date=24 May 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180524222404/https://www.globalwitness.org/en-gb/campaigns/afghanistan/talc-everyday-mineral-funding-afghan-insurgents/|url-status=dead}}</ref>
Екстракција у спорним областима провинције [[Nangarhar province|Нангархар]], у Авганистану, навела је међународну групу за праћење [[Global Witness|Глобални сведок]] да прогласи талк [[conflict resource|конфликтним ресурсом]], пошто се профит користи за финансирање оружане конфронтације између [[Taliban|Талибана]] и [[Islamic State of Iraq and the Levant|Исламске државе]].<ref>{{cite web|title=Talc: the everyday mineral funding Afghan insurgents|url=https://www.globalwitness.org/en-gb/campaigns/afghanistan/talc-everyday-mineral-funding-afghan-insurgents/|website=Global Witness|access-date=24 May 2018|archive-date=24 May 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180524222404/https://www.globalwitness.org/en-gb/campaigns/afghanistan/talc-everyday-mineral-funding-afghan-insurgents/|url-status=dead}}</ref>


== Употребе ==
== Употребе ==

Верзија на датум 19. јун 2022. у 16:03

Талк
Опште информације
КатегоријаСиликатни минерал
ФормулаMg3Si4O10(OH)2
Струнцова класификација9.EC.05
Кристалне системеMonoclinic or triclinic[1]
Кристална класаEither prismatic (2m) or pinacoidal (1)[2]
Просторна групаC2/c or C1
Јединична ћелијаa = 5.291 Å, b = 9.173 Å
c = 5.290 Å; α = 98.68°
β = 119.90°, γ = 90.09°; Z = 2 or
a = 5.287 Å, b = 9.158 Å
c = 18.95 [Å], β = 99.3°; Z = 4[2]
Идентификација
БојаLight to dark green, brown, white, grey, colorless
Кристални хабитусFoliated to fibrous masses, rare as platey to pyramidal crystals
ЦепљивостPerfect on {001} basal cleavage
ПреломFlat surfaces (not cleavage), fracture in an uneven pattern
ЧврстинаSectile
Тврдоћа по Мосу1 (defining mineral)
СјајностWaxlike or pearly
ОгребWhite jot to pearl black
ПровидностTranslucent
Специфична тежина2.58 to 2.83
Оптичке особинеBiaxial (-)
Индекс преламањаnα = 1.538 – 1.550
nβ = 1.589 – 1.594
nγ = 1.589 – 1.600
Двојно преламањеδ = 0.051
ПлеохроизамWeak in dark varieties
Ултравиолетна флуоресценцијаShort UV=orange yellow, long UV=yellow
Референце[2][3][4]

Талк (изведено из персијског преко арапског talq) је минерал по саставу хидратисани магнезијум силикат формуле H2Mg3(SiO3)4 или Mg3Si4O10(OH)2. Talc in powdered form, often combined with corn starch, is used as baby powder. This mineral is used as a thickening agent and lubricant. It is an ingredient in ceramics, paint, and roofing material. It is a main ingredient in many cosmetics.[5] It occurs as foliated to fibrous masses, and in an exceptionally rare crystal form. It has a perfect basal cleavage and an uneven flat fracture, and it is foliated with a two-dimensional platy form.

The Mohs scale of mineral hardness, based on scratch hardness comparison, defines value 1 as the hardness of talc, the softest mineral. When scraped on a streak plate, talc produces a white streak; though this indicator is of little importance, because most silicate minerals produce a white streak. Talc is translucent to opaque, with colors ranging from whitish grey to green with a vitreous and pearly luster. Talc is not soluble in water, and is slightly soluble in dilute mineral acids.[6]

Настанак

Талков прах
Блок талка

Талк је матаморфни минерал, који настаје метаморфозом магнезијумових минерала, као што су пироксен, амфибол оливин и други слични минерали, у присуству угљендиоксида и воде. Процес је познат као карбонизација талка или стеатизација њим настаје читава серија стена познатих као талкови карбонати.

Талк првенствено настаје хидратацијом и карбонизацијом серпентина, по следећој реакцији:

Серпентин2 Mg3Si2O5(OH)4 + угљен-диоксид3 CO2talcMg3Si4O10(OH)2 + магнезит3 MgCO3 + вода3 H2O

Талк такође може да настане у реакцији доломита и силицијумдиоксида, што је типично за скарнификацију доломита силицијумским плављењем у контактним метаморфним ореолима:

Доломит3 CaMg(CO3)2 + силицијум диоксид4 SiO2 + waterH2OtalcMg3Si4O10(OH)2 + калцит3 CaCO3 + carbon dioxide3 CO2

Талк се такође може формирати од магнезијум хлорита и кварца у метаморфизму плавог шкриљаца и еклогита следећом метаморфном реакцијом:

Хлорит + КварцКијанит + Талк + H2O

Талк се такође налази као дијагенетски минерал у седиментним стенама где се може формирати трансформацијом метастабилних хидратисаних прекурсора магнезијума и глине као што су керолит, сепиолит или стевензит који могу да се таложе из морске и језерске воде у одређеним условима.[7]

У овој реакцији, однос талка и кијанита зависи од садржаја алуминијума, при чему више алуминијумских стена фаворизује производњу кијанита. Ово је типично повезано са минералима под високим притиском и ниском температуром као што су фенгит, гранат и глаукофан унутар доњих формација плавог шкриљаца. Такве стене су обично беле, ломљиве и влакнасте, и познате су као бели шкриљци.

Талк је триоктаедарски слојевити минерал; његова структура је слична пирофилиту, али са магнезијумом на октаедарским местима композитних слојева.[1] Кристална структура талка је описана као ТОТ, што значи да се састоји од паралелних ТОТ слојева који су слабо повезани један са другим слабим ван дер Валсовим силама. ТОТ слојеви се састоје од два тетраедарска листа (Т) чврсто везана за две стране једног триоктаедарског листа (О). Слаба веза између ТОТ слојева је оно што талку даје савршено базално цепање и мекоћу.[8]

Тетраедарски листови се састоје од силицијумских тетраедара, који су силицијумски јони окружени са четири јона кисеоника. Ови тетраедри деле три од своја четири јона кисеоника са суседним тетраедрима да би произвели хексагонални лист. Преостали јон кисеоника (апикални јон кисеоника) је доступан за везу са триоктаедарским слојем.[9]

Триоктаедарски лист има структуру плоче минерала бруцита. Апикални атоми кисеоника заузимају место неких хидроксилних јона који би били присутни у бруцитном слоју, чврсто везујући тетраедарске плоче са триоктаедарским слојем.[10]

Тетраедарски листови имају негативан набој, пошто је њихов свеукупни састав Si4O104-. Триоктаедарски слој има једнако позитивно наелектрисање, пошто је његов састав Mg3(OH)24+. Комбиновани ТОТ слој је стога електрично неутралан.[8]

Пошто се шестоуглови у Т и О листовима мало разликују по величини, листови су благо изобличени када се повежу у ТОТ слој. Ово разбија хексагоналну симетрију и своди је на моноклинску или триклинску симетрију.[11] Међутим, оригинална хексаедарска симетрија је видљива у псеудотригоналном карактеру кристала талка.[2]

Појава

Производња талка 2005.

Талк је уобичајен метаморфни минерал у метаморфним појасевима који садрже ултрамафичне стене, као што је стеатит (камен са високим садржајем талка), и унутар метаморфних терана белог шкриљаца и плавог шкриљаца. Главни примери белих шкриљаца укључују фрањевачки метаморфни појас у западним Сједињеним Државама, западноевропски Алпи, посебно у Италији, одређене области Масгрејв блока и неке колизионе орогене, као што су Хималаји, који се протежу дуж Пакистана, Индије, Непала и Бутана.

Ултрамафици карбоната талка су типични за многа подручја архејских кратона, посебно за коматитне појасеве кратона Јилгарн у Западној Аустралији. Ултрамафици талк-карбоната су такође познати из Лакланског преклопног појаса, источне Аустралије, из Бразила, Гвајанског штита и из офиолитских појасева Турске, Омана и Блиског истока.

Кина је кључна светска земља произвођач талка и стеатита са производњом од око 2,2 милиона тона (2016), што чини 30% укупне светске производње. Остали велики произвођачи су Бразил (12%), Индија (11%), САД (9%), Француска (6%), Финска (4%), Италија, Русија, Канада и Аустрија (по 2%).[12]

Конфликтни минерал

Екстракција у спорним областима провинције Нангархар, у Авганистану, навела је међународну групу за праћење Глобални сведок да прогласи талк конфликтним ресурсом, пошто се профит користи за финансирање оружане конфронтације између Талибана и Исламске државе.[13]

Употребе

The structure of talc is composed of Si2O5 sheets with magnesium sandwiched between sheets in octahedral sites.

Talc is used in many industries, including paper making, plastic, paint and coatings (e.g. for metal casting molds), rubber, food, electric cable, pharmaceuticals, cosmetics, and ceramics. A coarse grayish-green high-talc rock is soapstone or steatite, used for stoves, sinks, electrical switchboards, etc. It is often used for surfaces of laboratory table tops and electrical switchboards because of its resistance to heat, electricity and acids.

In finely ground form, talc finds use as a cosmetic (talcum powder), as a lubricant, and as a filler in paper manufacture. It is used to coat the insides of inner tubes and rubber gloves during manufacture to keep the surfaces from sticking. Talcum powder, with heavy refinement, has been used in baby powder, an astringent powder used to prevent diaper rash (nappy rash). The American Academy of Pediatrics recommends that parents avoid using baby powder because it poses a risk of respiratory problems, including breathing trouble and serious lung damage if inhaled. The small size of the particles makes it difficult to keep them out of the air while applying the powder. Zinc oxide-based ointments are a much safer alternative.[14]

Soapstone (massive talc) is often used as a marker for welding or metalworking.[15][16]

Talc is also used as food additive or in pharmaceutical products as a glidant. In medicine, talc is used as a pleurodesis agent to prevent recurrent pleural effusion or pneumothorax. In the European Union, the additive number is E553b.
Talc may be used in the processing of white rice as a buffing agent in the polishing stage.

Due to its low shear strength, talc is one of the oldest known solid lubricants. Also a limited use of talc as friction-reducing additive in lubricating oils is made.[17]

Type Talc content min. wt% Loss on ignition at 1000 °C, wt % Solubility in HCl, max. wt %
A 95 4 – 6.5 5
B 90 4–9 10
C 70 4–18 30
D 50 4–27 30

Patents are pending on the use of magnesium silicate as a cement substitute. Its production requirements are less energy-intensive than ordinary Portland cement (at a heating requirement of around 650 °C for talc compared to 1500 °C for limestone to produce Portland cement), while it absorbs far more carbon dioxide as it hardens. This results in a negative carbon footprint overall, as the cement substitute removes 0.6 tonnes of CO2 per tonne used. This contrasts with a positive carbon footprint of 0.4 tonne per tonne of conventional cement.[18]

Сигурност

Неколико студија је нашло везу између талка и плућних проблема,[19] рака плућа,[20][21] рака коже и рака јајника.[22]

Види још

Референце

  1. ^ а б An Introduction to the Rock-Forming Minerals, 2 ed., by W.A. Deer, R.A. Howie, and J. Zussman, 1992, Prentice Hall, ISBN 0-582-30094-0.
  2. ^ а б в г Anthony, John W.; Bideaux, Richard A.; Bladh, Kenneth W.; Nichols, Monte C., ур. (1995). „Talc” (PDF). Handbook of Mineralogy. II (Silica, Silicates). Chantilly, VA, US: Mineralogical Society of America. ISBN 0962209716. 
  3. ^ Talc. Mindat.org
  4. ^ Talc. Webmineral
  5. ^ „Talc”. Minerals Education Coalition. 
  6. ^ Profiles of Drug Substances, Excipients and Related Methodology, Volume 36 ISBN 978-0-123-87667-6 p. 283
  7. ^ Strauss, Justin V.; MacDonald, Francis A.; Halverson, Galen P.; Tosca, Nicholas J.; Schrag, Daniel P.; Knoll, Andrew H. (2015). „Stratigraphic evolution of the Neoproterozoic Callison Lake Formation: Linking the break-up of Rodinia to the Islay carbon isotope excursion”. American Journal of Science. American Journal of Science (AJS). 315 (10): 881—944. Bibcode:2015AmJS..315..881S. ISSN 0002-9599. S2CID 130671089. doi:10.2475/10.2015.01. 
  8. ^ а б Nesse 2000, стр. 238.
  9. ^ Nesse 2000, стр. 235.
  10. ^ Nesse 2000, стр. 235–237.
  11. ^ Nesse 2000, стр. 239,242.
  12. ^ Sergeeva, Anna (18. 7. 2018). „China, Brazil, the U.S. and India Remain the Major Consumers on the Global Talc Market”. IndexBox. 
  13. ^ „Talc: the everyday mineral funding Afghan insurgents”. Global Witness. Архивирано из оригинала 24. 5. 2018. г. Приступљено 24. 5. 2018. 
  14. ^ "Is it safe to use baby powder on my baby?". Babycenter.com (2017-05-01). Retrieved on 2017-05-06.
  15. ^ „Why Do Welders Use Soapstone?”. Welders Manual. Приступљено 7. 3. 2022. 
  16. ^ Young, Pierre. „What Is Soapstone Used for in Welding?”. Welding Headquarters. Приступљено 7. 3. 2022. 
  17. ^ Rudenko, Pavlo; Bandyopadhyay, Amit (2013). „Talc as friction reducing additive to lubricating oil”. Applied Surface Science. 276: 383—389. Bibcode:2013ApSS..276..383R. doi:10.1016/j.apsusc.2013.03.102. 
  18. ^ Jha, Alok (31 December 2008) Revealed: The cement that eats carbon dioxide, The Guardian
  19. ^ Hollinger (1990). „Pulmonary toxicity of inhaled and intravenous talc.”. 
  20. ^ National Toxicology Program (1993). „NTP Toxicology and Carcinogenesis Studies of Talc (Non-Asbestiform) in Rats and Mice (Inhalation Studies).”. 
  21. ^ NIOSH Worker Notification Program. „Health effects of mining and milling talc.”. (historical)
  22. ^ Harlow, Cramer Bell (1992). „Perineal exposure to talc and ovarian cancer risk.”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 05. 04. 2020. 

Спољашње везе