Саобраћај — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 28: Ред 28:
== Траке ==
== Траке ==


[[Слика:I-80_Eastshore_Fwy.jpg|thumb|280px|left]]
[[Слика:I-80_Eastshore_Fwy.jpg|thumb|left|300px]]
Када је улица довољно широка да може да омогући кретање више возила, једног поред другог, нормално је да се саобраћај издели у више трака, тј. паралелних саобраћајних коридора. Овде треба направити јасну разлику између '''коловозне''' и '''саобраћајне траке'''. Наиме, двосмерна улица има две коловозне траке, а свака од њих може имати по једну или више саобраћајних трака. Неке државе на путевима граде ониже бетонске зидове како би јасно раздвојиле две коловозне траке. У другим земљама, пак, траке уопште нису обележене, па их се возачи придржавају по инстинкту.
Када је улица довољно широка да може да омогући кретање више возила, једног поред другог, нормално је да се саобраћај издели у више трака, тј. паралелних саобраћајних коридора. Овде треба направити јасну разлику између '''коловозне''' и '''саобраћајне траке'''. Наиме, двосмерна улица има две коловозне траке, а свака од њих може имати по једну или више саобраћајних трака. Неке државе на путевима граде ониже бетонске зидове како би јасно раздвојиле две коловозне траке. У другим земљама, пак, траке уопште нису обележене, па их се возачи придржавају по инстинкту.


Ред 36: Ред 36:
== Право првенства ==
== Право првенства ==


[[Слика:Traffic_police_II.jpg|thumb|280px|left]]
[[Слика:Traffic_police_II.jpg|thumb|left|300px]]
Возила често долазе у конфликт интереса када се нађу једно другом на путу, тј. када им се намеравани правци укрсте. Главно правило које регулише овај проблем зове се '''првенство пролаза'''. Оно одређује који возач има право да први користи спорни део пута, а који је дужан да сачека.
Возила често долазе у конфликт интереса када се нађу једно другом на путу, тј. када им се намеравани правци укрсте. Главно правило које регулише овај проблем зове се '''првенство пролаза'''. Оно одређује који возач има право да први користи спорни део пута, а који је дужан да сачека.



Верзија на датум 3. фебруар 2006. у 13:35

Саобраћај је организовано кретање транспортних јединица на мрежи саобраћајница. Саобраћај је нежељена последица транспорта. Саобраћај постоји само ако постоје транспортне јединице које се крећу по заједничкој мрежи. Основна подела саобраћаја по видовима је на:

У многим деловима света, саобраћај је, уопште узевши, организован: петљама, саобраћајним сигналима, и знацима на раскршћима тако да олакша проток возила. У саобраћају могу учествовати возила на моторни погон, возила без сопственог погона (бицикли) и пешаци. Возила истог вида саобраћаја имају исто ограничење брзине и лако се међусобно допуњују. Саобраћајним сигналима могућно је усаглашавање и са осталим видовима саобраћаја.

Организован саобраћај драстично смањује време путовања. Иако возила чекају на раскрсницама, уштеда у времену је више него очигледна. Организован саобраћај може прећи у дезорганизован наступањем ванредног догађаја, било да су у питању радови на путу, нека незгода, или препрека, као што је животиња која се нађе на путу, рушевине и сл. На изузетно прометним аутопутевима ометање може потрајати све док се саобраћај не прореди. Виљем Бити проучавао је ова ометања назвавши их саобраћајни таласи.

Симулација организованог саобраћаја укључује проучавање стохастичких процеса, као и примену једначина математичке физике на саобраћајни ток.


Главне особености

Поједине земље имају врло компликоване саобраћајне прописе, док се друге ослањају на возачев здрав разум. Ипак, чини се да одређена основна правила у саобраћају важе у целом свету. Та су правила описана доле у тексту.


Смер

Саобраћај који се одвија у различитим смеровима треба да буде одвојен тако да не омета кретање возила из супротног смера. Основно питање које се овде поставља јесте која ће се страна пута користити за кретање. У нешто комликованијим случајевима, какви постоје у свим великим градовима, овај концепт је продубљен: поједине улице су означене као једносмерне, и сва возила која их користе морају се кретати у једном смеру. Возач, који жели да се врати на место са кога је пошао, мора се у повратку користити другим улицама. Постојање једносмерних улица, упркос неугодностима које доноси одређеном броју возача индивидуалних путничких аутомобила, може значајно побољшати проток саобраћаја будући да омогућава брже кретање возилима и настоји да поједностави раскрснице.


Траке

Када је улица довољно широка да може да омогући кретање више возила, једног поред другог, нормално је да се саобраћај издели у више трака, тј. паралелних саобраћајних коридора. Овде треба направити јасну разлику између коловозне и саобраћајне траке. Наиме, двосмерна улица има две коловозне траке, а свака од њих може имати по једну или више саобраћајних трака. Неке државе на путевима граде ониже бетонске зидове како би јасно раздвојиле две коловозне траке. У другим земљама, пак, траке уопште нису обележене, па их се возачи придржавају по инстинкту.

На путевима са више саобраћајних трака, возачи се могу престројавати по својој слободној вољи, али то морају чинити тако да не угрожавају остале учеснике у саобраћају. Начин вожње разликује се од земље до земље. У неким земљама, возач ће истрајавати у својој намери да се вози одређеном саобраћајном траком, док ће у другим очекивати од осталих учесника у саобраћају да се често престројавају испред и иза њега.


Право првенства

Датотека:Traffic police II.jpg

Возила често долазе у конфликт интереса када се нађу једно другом на путу, тј. када им се намеравани правци укрсте. Главно правило које регулише овај проблем зове се првенство пролаза. Оно одређује који возач има право да први користи спорни део пута, а који је дужан да сачека.

Различите земље имају различита правила којима регулишу првенство пролаза, али уобичајена пракса је да један од путева (обично мањи пут) има ознаку која ставља до знања да треба уступити првенство проласка другим возилима. То може бити знак СТОП, испрекидане линије исцртане на коловозу или неки друга направа. Возач који се креће путем са знаком СТОП мора се зауставити на раскрсници, на коју ступа тек пошто се претходно уверио да се ниједно возило не креће путем на који се укључује. У појединим случајевима, на самом уласку у раскрсницу, исцртан је пешачки прелаз, што значи да возач најпре мора пропустити пешаке пре него што настави даље.

Питање првенства проласка може се разрешити применом тзв. правила десне стране (фр. prioritè-a-droit). Ово правило, заправо, говори о томе да првенство пролаза има возило које нам долази с десне стране. Ово правило је двосмислено, али има примену код тзв. Т раскрсница, где, зачудо, возила која се крећу право, сегментом слова Т који се налази на врху, морају пропустити она возила која долазе из правца вертикалног крака слова Т.

У савременим градовима, саобраћај на прометним раскрсницама регулише се светлосним сигналима. Примена овог решења заснива се на идеји да саобраћају на сваком путном правцу треба дати делић времена како би организовано прешао преко раскрснице. Колики ће интервал времена бити додељен сваком путном правцу, зависи искључиво од обима и интензитета саобраћаја на њему.


Интелигентни транспортни системи

Интелигентни транспортни систем (ИТС) је систем састављен од хардвера, софтвера и оних који њима рукују, који омогућује боље надгледање и контролу саобраћаја ради оптимизирања саобраћајног тока. Број пређених километара, у току једне године, наставља вртоглаво да расте, а дужина изграђених путева једноставно не може да ухвати корак с том тенденцијом. То доводи до све већих застоја у саобраћају. Као једно од најјефтинијих решења у погледу оптимизирања саобраћаја, ИТС обједињује бројне технологије које имају за циљ смањење застоја у саобраћају праћењем саобраћајних токова посредством видео-камера и сензора. Захваљујући повратним информацијама, саобраћај се преусмерава давањем обавештења преко текстуалних порука или радио таласа.


Бука

Урбано планирање мора узети у обзир ниво буке коју генеришу одређени видови саобраћаја (друмски, железнички, ваздушни). У Француској, на пример, све саобраћајнице подељене су, према нивоу буке, у пет категорија. Ово се мора узети у обзир при одређивању критеријума звучне изолације које морају да испуњавају зграде у непосредној близини саобраћајнице.