Ерик Сати — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м →‎top: исправак интерпункције и козметичке измене
Ред 16: Ред 16:
}}
}}


'''Ерик Алфред Лесли Сати''' ({{Јез-фр|Eric Alfred Leslie Satie}}, [[Онфлер]], [[17. мај]] [[1866]] — [[Париз]], [[1. јул]] [[1925]].) је био [[Французи|француски]] [[композитор]], [[списак пијаниста|пијанист]] и [[писац]].
'''Ерик Алфред Лесли Сати''' ({{Јез-фр|Eric Alfred Leslie Satie}}, [[Онфлер]], [[17. мај]] [[1866]] — [[Париз]], [[1. јул]] [[1925]]) је био [[Французи|француски]] [[композитор]], [[списак пијаниста|пијанист]] и [[писац]].


Сати се као композитор појавио [[1887]]. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дела „Гимнопедије“ (-{''Gymnopédies''}-, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.
Сати се као композитор појавио [[1887]]. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дела „Гимнопедије“ (-{''Gymnopédies''}-, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.

Верзија на датум 29. јун 2022. у 17:12

Ерик Сати
Ерик Сати
Лични подаци
Датум рођења(1866-05-17)17. мај 1866.
Место рођењаОнфлер, Француска
Датум смрти1. јул 1925.(1925-07-01) (59 год.)
Место смртиПариз, Француска

Ерик Алфред Лесли Сати (франц. Eric Alfred Leslie Satie, Онфлер, 17. мај 1866Париз, 1. јул 1925) је био француски композитор, пијанист и писац.

Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дела „Гимнопедије“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.

Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебо (франц. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом.

Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда.

Изабрана дела

  • Ogives (1886)
  • Trois Sarabandes (1887)
  • Gymnopédies (1888)
  • Gnossiennes I-III (ca 1890, објављено 1893)
  • Gnossiennes IV-VI (1889—1897, објављено 1968)
  • Messe des Pauvres (1895)
  • Pieces Froids (1897)
  • Je te veux (1900)
  • Le Piccadilly (1900)
  • Trois morceaux en forme de poire (1901)
  • Descriptions automatiques (1913)
  • Chapitres tournés en tous sens (1913)
  • Croquis et agaceries d'un gros Bonhomme en bois (1913)
  • Enfantillages pittoresques (1913)
  • Menu propos Enfantins (1913)
  • Sonatine Bureaucratique (1917)
  • Socrate (1918)
  • Nocturnes (1919)
  • Relâche (1924)

Спољашње везе