Аутономија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 31. јул 2009. у 16:45

Аутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити политичка, етничка, културна, економска, функционална и/или верска.

У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу^[1].

У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.

У физиологији, аутономни нервни систем је независтан у односу на централни.

У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.

Овај чланак везан за филозофију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Напомене

^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.

[1] Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.

[1]

Верзија на датум 1. мај 2009. у 17:41 уреди Mladifilozof (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 22.269 измена мНема описа измене ← Старија измена		Верзија на датум 31. јул 2009. у 16:45 уреди поништи Sahara (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 63.907 измена Нема описа измене Новија измена →
Ред 1:		Ред 1:
	'''Аутономија''' (грч. ''αὐτονομία'' — самозакоње; ''ауто'' — сам и ''номос'' — закон) може бити политичка, етничка, културна, економска и/или верска.		'''Аутономија''' (грч. ''αὐτονομία'' — самозакоње; ''ауто'' — сам и ''номос'' — закон) може бити политичка, етничка, културна, економска, функционална и/или верска.

	У [[филозофија\|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>.		У [[филозофија\|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>.