Аутономија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Аутономија''' (грч. ''αὐτονομία'' — самозакоње; ''ауто'' — сам и ''номос'' — закон) може бити политичка, етничка, културна, економска и/или верска. |
'''Аутономија''' (грч. ''αὐτονομία'' — самозакоње; ''ауто'' — сам и ''номос'' — закон) може бити политичка, етничка, културна, економска, функционална и/или верска. |
||
У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>. |
У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>. |
Верзија на датум 31. јул 2009. у 16:45
Аутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити политичка, етничка, културна, економска, функционална и/или верска.
У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].
У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.
У физиологији, аутономни нервни систем је независтан у односу на централни.
У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.
Напомене
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.