Клизиште — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне поправке
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Mameyes.jpg|мини|300п|десно|Мамејско клизиште, које је затрпало више од 100 кућа, изазвано енормном количином падавина]]
[[Слика:Mameyes.jpg|мини|300п|десно|Мамејско клизиште, које је затрпало више од 100 кућа, изазвано енормном количином падавина]]
'''Клизиште''' је термин за стеновиту или растреситу стенску масу која је одвојена од подлоге под утицајем [[гравитација|гравитације]] и клизи низ падину. Клижење не мора да се креће по јасно дефинисаној површини (клизна површина) и тада се средина по којој се одвија кретање тела клизишта назива клизна зона. Клизиште је један од [[геоморфологија|геоморфолошких]] облика [[колувијални процес|колувијалног процеса]] и геодинамички процес у [[инжењерска геологија|инжењерској геологији]].
'''Клизиште''' ({{јез-ен|Landslide}}, {{јез-фр|Glissement de terrain}}, {{јез-нем|Rutschung}}, {{јез-рус|Оползень}}) је термин за стеновиту или растреситу стенску масу одвојену од подлоге која под утицајем [[гравитација|гравитације]] клизи низ падину<ref>Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета, Универзитет у Београду, Београд, 1978.</ref>. Клижење не мора да се креће по јасно дефинисаној површини (клизна површина) и тада се средина по којој се одвија кретање тела клизишта назива клизна зона. Клизиште је један од [[геоморфологија|геоморфолошких]] облика [[колувијални процес|колувијалног процеса]] и геодинамички процес у [[инжењерска геологија|инжењерској геологији]].


Клижење се може одвијати веома различитим брзинама, од најспоријих када се кретање тла не примећује, до веома брзог када је могућ настанак великих штета и могу бити угрожени животи људи.
Клижење се може одвијати веома различитим брзинама, од најспоријих када се кретање тла не примећује, до веома брзог када је могућ настанак великих штета и могу бити угрожени животи људи.
Ред 43: Ред 43:
*антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама)
*антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама)
*други утицаји ([[земљотрес]], утицај нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др.)
*други утицаји ([[земљотрес]], утицај нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др.)

==Референце==
<references/>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 8. август 2009. у 15:05

Мамејско клизиште, које је затрпало више од 100 кућа, изазвано енормном количином падавина

Клизиште (енгл. Landslide, франц. Glissement de terrain, нем. Rutschung, рус. Оползень) је термин за стеновиту или растреситу стенску масу одвојену од подлоге која под утицајем гравитације клизи низ падину[1]. Клижење не мора да се креће по јасно дефинисаној површини (клизна површина) и тада се средина по којој се одвија кретање тела клизишта назива клизна зона. Клизиште је један од геоморфолошких облика колувијалног процеса и геодинамички процес у инжењерској геологији.

Клижење се може одвијати веома различитим брзинама, од најспоријих када се кретање тла не примећује, до веома брзог када је могућ настанак великих штета и могу бити угрожени животи људи.

Елементи клизишта

Ова компјутерска симулација приказује кретање дубоког клизишта шкољкастог типа у Сан Матео округу. Почетак клижења је забележен неколико дана после новогодишње олује 1997. када се на отворила велика пукотина при врху на месту ожиљка и створило истрбушење изнад ножице клизишта. Кретање се наставило просечном брзином од неколико метара на дан, при чему се узбрдни део све више спуштао, пробио потпорни зид, и створио дубоку депресију у горњем делу. Истовремено ножица је наклизала преко пута. Преко 250000 тона стенског материјала је покренуто овим клизањем.

Елементи клизишта су:

  • Ожиљци - маркантна скоковита обележја
    • Чеони
    • Бочни
    • Секундарни
  • Клизна површина - површина по којој се одвија кретање тела клизишта
  • Тело - покренути материјал
  • Увала - удубљење при врху клизишта
  • Трбух (истрбушење) - брежуљкасте појаве на телу клизишта
  • Ножица - најнижи део
  • Пукотине - обично тензионе при врху клизишта

Клизиште може имати све елементе јасно дефинисане и као такве препознатљиве на терену или неки од елемената могу бити непотпуно изражени и/или делом замаскирани (нпр. преоравањем њива).

Типови клизишта

Постоји више подела клизишта. Према дубини клизне површине клизишта се деле на:

  • повшинска (<1m)
  • плитка (1-5m)
  • дубока (5-20m)
  • врло дубока (>20m)

Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта:

  • Слојна
  • Ротациона
  • Степеничаста (каскадна)
  • Блоковска
  • Поточаста

Генеза

Клизиште у Ел Салвадору, изазвано земљотресом 13. јануара 2001.

Клизишта су одраз неравнотеже (нестабилности) у тлу. Као што свако тело тежи да из стања лабилне равнотеже пређе у стање стабилне равнотеже, тако и клизиште клижењем наниже тежи да заузме равнотежни положај односно да пређе у стање стабилне равнотеже. Услови за настанак и развој клизишта су:

  • геолошки (повољан литолошки састав, слојевитост, степен литификације, пукотине)
  • геоморфолошки (нагиб падине)
  • вода (ниво подземних вода, нагла промена нивоа подземних вода)
  • антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама)
  • други утицаји (земљотрес, утицај нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др.)

Референце

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета, Универзитет у Београду, Београд, 1978.

Види још

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клизиште&oldid=2554498”