Мртваја — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
хм
Ред 2: Ред 2:
Позната мртваја, уједно и највеће [[рамсарско подручје]] у [[Србија|Србији]], је [[Обедска бара]].
Позната мртваја, уједно и највеће [[рамсарско подручје]] у [[Србија|Србији]], је [[Обедска бара]].


У географској литератури мртваја представља [[меандар]] који је пресекла [[река]] и створила [[језеро]]. Има карактеристичан кривудав и потковичаст облик, а најчешће се јавља у [[долина|долински]] пределима. Мртваја спада у групу [речно језеро|речних језера]. На нашим просторима оваква језера се јављају у [[Панонија|Панонској области]] око [[Сава|Саве]] и [[Тиса|Тисе]]. — [[Обедска бара]], [[Окањ]], [[Русанда]], [[Острово]], [[Копово]], [[Живача]] и др.
У географској литератури мртваја представља [[меандар]] који је пресекла [[река]] и створила [[језеро]]. Има карактеристичан кривудав и потковичаст облик, а најчешће се јавља у [[долина|долински]] пределима. Мртваја спада у групу [[речно језеро|речних језера]]. На нашим просторима оваква језера се јављају у [[Панонија|Панонској области]] око [[Сава|Саве]] и [[Тиса|Тисе]]. — [[Обедска бара]], [[Окањ]], [[Русанда]], [[Острово]], [[Копово]], [[Живача]] и др.


==Литература==
==Литература==

Верзија на датум 23. септембар 2009. у 13:09

Обедска бара

Мртваја је влажно станиште настало у бившем кориту долинске реке одвајањем некадашњег меандра од новог речног тока. Стога је најчешће облика меандра, тј. латиничног слова U.

Позната мртваја, уједно и највеће рамсарско подручје у Србији, је Обедска бара.

У географској литератури мртваја представља меандар који је пресекла река и створила језеро. Има карактеристичан кривудав и потковичаст облик, а најчешће се јавља у долински пределима. Мртваја спада у групу речних језера. На нашим просторима оваква језера се јављају у Панонској области око Саве и Тисе. — Обедска бара, Окањ, Русанда, Острово, Копово, Живача и др.

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд