Телесна дупља — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
*[[псеудоцелом]], дупља која се образује као остатак [[бластоцел]]а и означава се још као '''примарна телесна дупља''', а животиње са том телесном дупљом као [[псеудоцеломата]]; |
*[[псеудоцелом]], дупља која се образује као остатак [[бластоцел]]а и означава се још као '''примарна телесна дупља''', а животиње са том телесном дупљом као [[псеудоцеломата]]; |
||
*[[целом]] или '''секундарна телесна дупља''' која се образује као потпуно нов простор у [[мезодерм]]у, а животиње које имају целом означене су као[[ целомата]]. |
*[[целом]] или '''секундарна телесна дупља''' која се образује као потпуно нов простор у [[мезодерм]]у, а животиње које имају целом означене су као[[ целомата]]. |
||
==Телесна дупља кичмењака== |
|||
Кичмењаци имају целом који је на различите начине, зависно од типа животиње и [[телесни регион|телесног региона]], развијен: |
|||
* у [[главени регион|главеном]] региону је [[редукција|редукован]] |
|||
* у [[труп]]ном региону је подељен на два дела: |
|||
** предњи - [[околосрчана дупља|околосрчана]] (перикардијална) дупља |
|||
{{радови у току}} |
|||
==Литература== |
==Литература== |
||
Верзија на датум 2. март 2006. у 16:03
Телесна дупља је простор између телесног зида и црева или унутрашњих органа.
Вишећелијске животиње које немају телесну дупљу називају се ацеломата и припадају им:
- сунђери, који не само да немају телесну већ немају ни цревну дупљу;
- дупљари, који имају цревну дупљу, а простор између епидермиса и црева испуњен је мезоглејом;
- пљоснати црви код којих је простор између телесног зида и црева испуњен паренхимом.
Код свих осталих вишећелијских животиња долази до образовања, поред цревне дупље, још и телесне дупље која омогућава да унутрашњи органи буду мање или више одвојени од телесног зида што омогућава еволутивни развој животиња.
Разликују се два основна типа телесних дупљи:
- псеудоцелом, дупља која се образује као остатак бластоцела и означава се још као примарна телесна дупља, а животиње са том телесном дупљом као псеудоцеломата;
- целом или секундарна телесна дупља која се образује као потпуно нов простор у мезодерму, а животиње које имају целом означене су каоцеломата.
Телесна дупља кичмењака
Кичмењаци имају целом који је на различите начине, зависно од типа животиње и телесног региона, развијен:
- у главеном региону је редукован
- у трупном региону је подељен на два дела:
- предњи - околосрчана (перикардијална) дупља
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Литература
- Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.