Коаксијални кабл — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: id:Kabel koaksial
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Коаксијални кабл''' је врста [[Електрични кабл|електричног кабла]] код које је један [[Електрични водич|водич]] смјештен унутар другог шупљег водича тако да оба имају заједничку [[ос]]. Несиметрични кабелски [[вод]]ови јављају се због потребе за водовима који око себе неће ширити сметајуће [[електромагнетско поље]] и тиме ометати друге водове. Прво право рјешење јавља се у [[САД]]-у у облику водича (жица) смјештеног унутар другог ([[цијев]]) и назива се коаксијалним водом јер оба водича имају исту [[Осовина|осовину]]. Несиметрични водови користе се само на високим [[фреквенција]]ма што значи да је код њих пригушење велико па размак између појачала мора бити релативно мали.
'''Коаксијални кабл''' је врста [[Електрични кабл|електричног кабла]] код које је један [[Електрични проводник|проводник]] смештен унутар другог шупљег проводника тако да оба имају заједничку [[оса|осу]]. Несиметрични кабловски [[вод]]ови јављају се због потребе за водовима који око себе неће ширити сметајуће [[електромагнетско поље]] и тиме ометати друге водове. Прво право решење јавља се у [[САД]]-у у облику проводника (жице) смештеног унутар другог ([[цев]]) и назива се коаксијалним водом јер оба проводника имају исту [[Осовина|осовину]]. Несиметрични водови користе се само на високим [[фреквенција]]ма што значи да је код њих пригушење велико па размак између појачавача мора бити релативно мали.


Проблем у употреби коаксијалних водова био је настављање коаксијалних туба што се ријешило термичким путем — [[лемљење]]м или [[заваривање]]м, но код таквих захвата у случају прегријавања може доћи до оштећења [[Изолација|изолације]] па се спајање изводи уз хлађење. Данас су развијени поступци који не захтијевају високе [[Температура|температуре]]. Један од нужних проблема је крутост несиметричних водова што значи њихово теже полагање и рачвање. Велик је проблем и водопропусност коаксијалних водова јер у случају да у вод продре [[вода]], она се слободно шири кабелом који нема никаквих запрека. Због тога се такви кабели обавезно пуне [[гас]]ом под [[Притисак|притиском]]ом који се непрестано надгледа на крајевима и уздуж трасе кабела.
Проблем у употреби коаксијалних водова био је настављање коаксијалних туба што се ријешило термичким путем — [[лемљење]]м или [[заваривање]]м, но код таквих захвата у случају прегревања може доћи до оштећења [[Изолација|изолације]] па се спајање изводи уз хлађење. Данас су развијени поступци који не захтевају високе [[Температура|температуре]]. Један од нужних проблема је крутост несиметричних водова што значи њихово теже полагање и рачвање. Велик је проблем и водопропусност коаксијалних водова јер у случају да у вод продре [[вода]], она се слободно шири каблом који нема никаквих препрека. Због тога се такви кабли обавезно пуне [[гас]]ом под [[Притисак|притиском]]ом који се непрестано надгледа на крајевима и уздуж трасе кабла.


Нови коаксијални каблови уместо гасног [[диелектрик]]а имају диелектрик од слојева [[полиетилен]]а ([[ПЕ]]) и [[полипропилен]]а, док је спољни проводник од [[поливинилхлорид]]а ([[ПВЦ]]-а).
Коаксијални кабели се највише користе у дигиталном пријеносу јер су тада исплативији због мањих губитака. До појаве [[свјетловод]]а, несиметрични водови су били најупотребљиванији у [[Телекомуникације|телекомуникацијским]] подручјима на дуљим релацијама.


Коаксијални каблови се највише користе у дигиталном преносу, јер су тада исплативији због мањих губитака. До појаве [[оптички кабл|светловод]]а, несиметрични водови су били најчешће коришћени у [[Телекомуникације|телекомуникацијским]] подручјима на дужим релацијама.


[[Категорија:Електротехника]]
[[Категорија:Електротехника]]

Верзија на датум 24. октобар 2009. у 22:32

Коаксијални кабл је врста електричног кабла код које је један проводник смештен унутар другог шупљег проводника тако да оба имају заједничку осу. Несиметрични кабловски водови јављају се због потребе за водовима који око себе неће ширити сметајуће електромагнетско поље и тиме ометати друге водове. Прво право решење јавља се у САД-у у облику проводника (жице) смештеног унутар другог (цев) и назива се коаксијалним водом јер оба проводника имају исту осовину. Несиметрични водови користе се само на високим фреквенцијама што значи да је код њих пригушење велико па размак између појачавача мора бити релативно мали.

Проблем у употреби коаксијалних водова био је настављање коаксијалних туба што се ријешило термичким путем — лемљењем или заваривањем, но код таквих захвата у случају прегревања може доћи до оштећења изолације па се спајање изводи уз хлађење. Данас су развијени поступци који не захтевају високе температуре. Један од нужних проблема је крутост несиметричних водова што значи њихово теже полагање и рачвање. Велик је проблем и водопропусност коаксијалних водова јер у случају да у вод продре вода, она се слободно шири каблом који нема никаквих препрека. Због тога се такви кабли обавезно пуне гасом под притискомом који се непрестано надгледа на крајевима и уздуж трасе кабла.

Нови коаксијални каблови уместо гасног диелектрика имају диелектрик од слојева полиетилена (ПЕ) и полипропилена, док је спољни проводник од поливинилхлорида (ПВЦ-а).


Коаксијални каблови се највише користе у дигиталном преносу, јер су тада исплативији због мањих губитака. До појаве светловода, несиметрични водови су били најчешће коришћени у телекомуникацијским подручјима на дужим релацијама.